Trećina za internet – trećinu ne interesuje!

Telekom i CeSID o internetu i telekomunikacijama
Trećina za internet – trećinu ne interesuje!

Dok u komšiluku država stimuliše tehnološki i edukativni razvoj, kod nas je to palo na teret privrede, u ovom slučaju Telekoma Srbija (bez obzira što je to svojevrsni paradoks, jer Telekom, zahvaljujući svom doskorašnjem monopolu na tržištu, već dugo koči razvoj domaćih telekomunikacija).

Naime, internet portal Telekoma Srbija „Na dlanu“ - www.nadlanu.com počeo je s radom 20. novembra, kada je Telekom predstavio i opsežno istraživanjeCeSID-a o korišćenju telekomunikacionih usluga, posebno interneta, a ovim povodom ta kompanija je najavila i akcije ka informacionoj edukaciji stanovništva.

Cilj ovog istraživanja bio je da se ustanovi kako građani doživljavaju Telekom, kao i potencijal razvoja tržišta komunikacija kod nas. Reprezentativni uzorak od 3210 ispitanih pokrio je teritoriju Srbije bez Kosova i Metohije, a jedan od ključnih podataka je da u 55 odsto domaćinstava bar jedan član ume da koristi kompjuter, a u 35 odsto domaćinstava bar jedan član koristi internet.
Iako su ovo iznenađujuće visoki procenti u odnosu na neke prethodne procene stanja u Srbiji (u oko 2,6 miliona domaćinstava ima skoro milion korisnika interneta), to je svega oko 13 odsto populacije, tako da po ovim podacima zaostajemo za svim zemljama u regionu, osim za Albanijom.
Više od četiri petine korisnika ima sporiji modemski pristup internetu (Dial Up kroz telefonsku liniju), iako bi 60 odsto radije koristili brzi ADSL pristup.

Osnovni razlog korišćenja interneta je potraga za informacijama i komunikacija elektronskom poštom i 84 procenta ispitanih ga koristi upravo u te svrhe, dok su ostali razlozi za „surfovanje Mrežom“ daunloud, odnosno „skidanje“ programa, igrica, muzike, kao i posećivanje ostalih zabavnih sadržaja. Najposećeniji su zabavni i medijski sajtovi, kao i pretraživači interneta te poslovne i kompanijske prezentacije. Među pretraživačima je suveren Google (www.google.com) sa 69 odsto zastupljenosti.

Korisnici interneta kod nas veoma su aktivni - njih 41 odsto je na internetu svakodnevno, a 32 odsto tri do četiri puta sedmično. U proseku, bar sat vremena dnevno na mreži je 47 odsto korisnika.
Skoro 30 odsto ispitanih nema sredstva za nabavku kompjutera, a tragična činjenica je da među onima koji internet ne koriste 53 procenta (oko trećina ukupnog broja domaćinstava) smatra da za tim nema potrebu i uopšte nisu zainteresovani. Iako je među njima najveći broj slabo obrazovanih, iz ruralnih i perifernih područja, uglavnom starijih ljudi, Telekom upravo u ovoj činjenici vidi izazov s kojim planira da se uhvati u koštac.

Naime, direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbija Igor Jecl najavio je za 2006. godinu obimne aktivnosti svoje kompanije, prvenstveno u promociji informacione kulture i obrazovanju građana za informaciono društvo.
- Ovo istraživanje daje nam tačnu sliku tržišnog potencijala, koji je očigledno ogroman. Kao jedan od preduslova brzog razvoja, osim tehnoloških investicija u infrastrukturu, neophodno je pomoći onim korisnicima koji danas sebi ne mogu da dozvole kupovinu kompjutera i ujedno na internetu raditi na stvaranju informativnog sadržaja, kao osnovnog pokretača primene novih tehnologija u komunikaciji - rekao je Jecl na konferenciji za novinare. Ulaskom u maloprodajno tržište internet kapaciteta (ADSL konekcija), smatra ovaj čelnik Telekoma, broj korisnika interneta u Srbiji drastično će se uvećati naredne dve godine i Srbija će krajem 2007. godine imati dva miliona korisnika.

Elektronsko obrazovanje u regionu

Elektronsko obrazovanje u regionu
Pogled preko plota – motivacija ili stres

Istog dana kada se u Srbiji slavio veliki verski praznik sveti Nikola, s druge strane plota, u Hrvatskoj, kako prenosi agencija HINA, država je predstavila sistem za elektronsko učenje punog naziva „Nikola Tesla – Hrvatski sustav za e-učenje“. Događaj je organizovan u u istoimenoj zagrebačkoj osnovnoj školi, koja je na ovogodišnjem međunarodnom takmičenju UNESCO-a „Ovo je naše vreme“ (This is our time) osvojila prvo mesto u znanju, u konkurenciji 206 škola iz 48 zemalja.

Povodom predstavljanja programa „e-obrazovanja“, čija je svrha povećanje informatičke pismenosti učenika i nastavnika osnovnih i srednjih škola, premijer Hrvatske Ivo Sanader je čestitao učenicima na postignutom uspehu, naglasivši da je „znanje temelj uspjeha u privredi i društvu. E-učenje vodi prema modernim i naprednim zemljama u Evropi“, rekao je on, obećavši pri tom i podršku vlade u sličnim naporima.

Hrvatskom ministru prosvete Draganu Primorcu uručeno je i prvih hiljadu evropskih kompjuterskih diploma (ECDL - vrede u 140 svetskih zemalja), za srednjoškolske nastavnike informatike koji će obučavati ostale nastavnike. Očekuje se da ih do kraja sledeće školske godine dobije još pet hiljada nastavnika.

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa, u saradnji s Hrvatskom akademskom istraživačkom mrežom (CARNet), najavilo je otvaranje besplatne e-mail adrese za 600.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Hrvatskoj. Svaka škola će dobiti i prostor za sopstvenu internet prezentaciju.
Ministar Primorac je istakao nameru države da do 2010. hrvatski obrazovni sistem bude najkonkurentniji u regionu, što treba da se postigne uz napore i učenika i nastavnog kadra. Ove godine 400 hrvatskih osnovnih škola će dobiti po dva LCD projektora i jedan laptop, dok će 388 srednjih škola dobiti po jedan LCD projektor i jedan laptop.

Ne znam kada će neko u našoj zemlji problemu informacione pismenosti i elektronskog učenja prići sistematski, ali bi i ova akcija, kao i internet stranica hrvatskog Ministarstva za nauku, obrazovanje i sport (http://www.mzos.hr) – trebalo da posluže bar kao primer i motivacija za što hitniju organizovanu akciju u modernizaciji znanja koje se kod nas plasira najmlađima, kao i načinima da se nova znanja što brže i efektivnije usvajaju.

eDruštvo 2006

Nekoliko slika za mozaik srpskog informacionog društva u 2006. godini
Crna rupa ili kako popuniti agendu


Vlada Srbije je crna rupa domaćeg IT napretka. Mnogi će (naročito iz Vlade) reći da to nije tačno, ali tamo gde je primarni posao Ministarstva za kapitalne investicije asfaltiranje srbijanskih drumova i otvaranje tržnih centara, a glavni zadatak ministra za državnu upravu sprovođenje haških optuženika na sud, teško da možemo očekivati bilo kakav progres kada su u pitanju moderne tehnologije. O nekoj preteranoj aktivnosti Ministarstva za nauku nećemo ni govoriti, a jel to neko pomenuo republički Zavod za informatiku i internet?


Pritisak – za infarkt

Nedavno sam čuo da biznis, mediji i nevladin sektor treba permanentno da pritiskaju vlast kako bi se što više učinilo za razvoj informacionog društva. Prva stvar na koju sam pomislio je analogija – zaposlite čoveka, a on ne da ne radi ono za šta je primljen, već radi potpuno suprotno od vašeg – poslodavčevog interesa. Tako i građani Srbije, ne samo da nemaju sreću da vlast koju su birali radi neke normalne stvari, već moraju da ih ubeđuju i u osnovne životne istine. Pa hajde još da ih tetošimo tako indisponirane i depresivne, jer su eto na vlasti u tamo nekoj Srbiji, a ne u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, ili ne daj bože Švedskoj, gde ne bi mnogo brinuli o siromašnom budžetu, koji i troše uglavnom na svoje plate.
O strankama da i ne govorimo – niti jedna u svom programu ne pominje informaciono društvo ili moderne tehnologije. Istini za volju, to je možda i logično, jer se partije obraćaju potencijalnim biračima, a oni kod kojih je ICT kao tema presudna za glasanje kod nas nisu mnogobrojni.
Zato svetski lideri malo više shvataju značaj globalnih tokova. To je i razlog što je predsednik Ben Ali zatražio (i dobio) organizaciju ovogodišnjeg, drugog Samita o informacionom društvu. Tunis, kao i ostatak Afrike, svoju šansu za razvoj već uveliko koristi, a novoosnovani Forum za upravljanje internetom i Fond digitalne solidarnosti treba u tome i dodatno da im pomognu.


Jedna lasta ne čini - sistem

A kod nas, interni digitalni jaz sve se više produbljuje, ne samo zbog malo novca, već i zbog tehnološke nepismenosti. Škole imaju malo računara, a tetkice ni prašinu sa njih ne smeju da brišu u strahu da nešto ne pokvare. Još je manje kvalitetnih nastavnika za ovu oblast, pogotovu u unutrašnjosti.
Mnogo više nego ranijih godina, nezahvalno je predviđati kako će se kretati situacija u informaciono-komunikacionim tehnologijama u Srbiji, baš kao i prognozirati u avgustu da li će biti snega za novogodišnje veče. Sigurno je da će uspešni sve više raditi u inostranstvu, baš kao što je i Saga nedavno u Londonu dobila prestižnu evropsku bankarsku nagradu za rešenje za kliring čekova, čime su joj otvorena mnoga vrata (dakle – ne zahvaljujući Vladi Srbije). Neki drugi uspešni, svetske firme, sve više će, takođe, raditi kod nas (npr. Microsoft, koji je, osim trgovine, pokrenuo i razvojni centar). Opet, neki koji su mogli biti uspešni, štucaju u poslovanju (primer fabrike Blue Star iz Arilja) bez zvaničnih objava, a mnogi sumnjaju da u tome ima državnih prstiju.
Kako bilo, dokle god se ovde posluje stihijski, a razvoj odvija bez ikakvog sistema, teško je reći kad će nam i koliko biti bolje i da li ćemo neke korake izvesti sledeće, ili neke naredne godine. Tek, agenda je prazna, obaveza mnogo, pa sad – svako na svoje radne zadatke!


Antrfile:
Do strategije kroz raspravu

Nedavno obelodanjen republički Nacrt strategije za razvoj informacionog društva upravo prolazi kroz javnu raspravu, koja je i produžena na inicijativu civilnog sektora. Da li će primedbe i predlozi za izmenu ovog teksta biti usvojeni zavisi od članova Radne grupe koja je načinila ovaj dokument, a u njihovu dobronamernost ne treba sumnjati, jer su to sve javne ličnosti, koje sarađuju sa mnogima od nas i, u krajnjoj instanci, brinu i o svom ugledu. Međutim, u celoj priči iritira činjenica da ovaj proces kod nas kasni ne godinu, nego bar dve, ali i da veoma mali broj ljudi radi na dokumentu koji je inicijalna kapisla za profil Srbije u narednim vekovima.

(Objavljeno u izdanju eMagazina za januar 2006.)