Information Society Serbia

IT dan 2007, 29. decembar

2007-12-28T15:03:00.000+01:00

Ko ima vremena u pretpraznicnoj groznici, evo pravog geek dogadjaja (poziv iz Rexa)

REX, Jevrejska 16 - subota, 29. decembar
10:00 do 17:00 - IT dan 2007
predavanja o aktuelnim tehnologijama iz oblasti informatike i informacionih sistema

Raspored predavanja:
10:30 do 11:00 Uvod + JUG + SAI / Nikola Veber & Igor Spasic
11:10 do 12:00 Java danas/ Igor Spasic
12:15 do 13:00 Solaris/ Dusan Marjanovic
13:10 do 13:40 SAP/ Ivan Markovic
14:00 do 14:45 SunSPOTs / SOCRADES Nikola Veber
15:00 do 15:45 Ruby/ Igor Hrcek
16:00 do 16:30 Intel - New Intel Technologies/ Andreja Jaukovic
16:00 do 17:00 Java pitalice/ Igor Spasic

Ciljna grupa predavanja su prvenstveno studenti informatike i srodnih disciplina, ali i IT profesionalci zainteresovani za neke od ponudjenih tema. Teme predavanja variraju od cisto tehnickih do predstavljanja razlicitih mogucnosti za usavrsavanje studentima beogradskih univerziteta. Predavanja ce pretezno pokrivati tehnologije firmi SAP, Intel i Sun. Neke od tema su: Java, Solaris, Ruby, SunSPOTs, SAP Research, Sun SPOTs, projekat SOCRADES, Sun Akademska Inicijativa. Ovo nije konacna lista tema i svi koji bi zeleli da govore o stvarima iz ove oblasti su dobrodosli.
Detaljnije na http://javasvet.net/sastanak/itdan2007/index.html

Finalno veče ArtTech 2007 - petak

2007-12-13T12:24:00.000+01:00

Interesantnim celodnevnim programom u Studentskom domu u Pančevu u petak se završava osmi ArtTech, najstariji domaći festival digitalne umetnosti.

Žiri ove međunarodne manifestacije, koju je pokrenula firma MadNet, od oko 350 ostvarenja proglasiće najbolje u 10 kategorija.
Dodela priznanja počinje u 19.30, posetioci tokom celog dana mogu da vide sve pristigle radove, a već od 11 sati očekuje ih interesantan program.

Biće reči o Creative Commons – slobodnim licencama kao pravnom osnovu slobodne kulture, Dragan Varagić će govoriti o vezi između blogova i internet marketinga, Metamorf studio će prikazati razvoj video igara u Srbiji, a predstaviće se i domaći web servisa za razmenu i skladištenje fotografija Fotkice.com.

Investicioni fond SEAF dokapitalizuje PC Centar

2007-12-06T12:22:00.000+01:00

PC Centar danas u beogradskom hotelu Admiral potpisuje ugovor o dokapitalizaciji s investicionim fondom SEAF (http://www.seaf.com), odnosno njegovim članom, South Balkan Fund (http://www.seaf.com/fund_south_balkan.htm). SBF je u Srbiji prisutan od 2006. Investicioni kapital u vrednosti obezebedili su mu State Secretariat for Economic Affairs (SECO), United States Agency for International Development (USAID), The Netherlands Development Finance Company (FMO), SEAF i Vladimir Peševski, koji je i generalni direktor fonda.

Microsoft Akademski dan, 2. novembar

2007-10-31T23:27:00.000+01:00

Velika sala Ateljea 212

Satnica:

09.30 – 10.00 Registracija
10.00 – 10.45 Svečano otvaranje, Imagine Cup, Microsoft (Zoran Subić, SMOR team)
10.45 – 12.00 Dragoslav Ogar, A4ATCP: Napredno korišćenje Integration i Reporting servisa SQL Servera 2005/2008
12.00 – 13.00 Srđan Božović, SpiderLAB - MFC: XAML kroz WPF
13.00 – 14.00 Ručak, pauza
14.00 – 15.00 Christos Gkantsidis, Microsoft Research, Cambridge: Microsoft Secure Content Downloader – Improving content distribution using network coding
15.00 – 16.00 Miloš Milosavljević, CET: OpenXML SDK - pregled i primene
16.00 – 16.30 Kafa, pauza
16.30 – 17.30 Dejan Levaja, Network Security: Testiranje bezbednosti sistema

120 godina Astronomske opservatorije

2007-10-16T12:55:00.000+02:00

Naučna konferencija na Građevinskom fakultetu i predavanje na Kolarcu

Povodom jubileja Astronomske opservatorije, naše najstarije naučne institucije – 120 godina od osnivanja (više informacija na www.aob.bg.ac.yu/centuries/index.php), u Maloj sali Kolarčeve zadužbine popularno predavanje održaće verovatno najveći živi istoričar nauke, profesor Helge Krag (Kragh), profesor univerziteta u Arhusu.

U sredu 17 oktobra u 18 sati, u organizaciji Zadužbine Ilije M. Kolarca, Centra za predavačku delatnost i Astronomske opservatorije u Beogradu, gost iz Danske govoriće o istoriji nauke i prirode – „THE HISTORY OF SCIENCE AND THE HISTORY OF NATURE“ (na engleskom jeziku, bez prevoda). Ulaz je slobodan.

Krag je rođen 1944. godine i dosad je napisao nekoliko desetina knjiga i oko 200 naučnih radova na teme, pre svega, iz istorije kosmologije (najvažnija je sjajna monografija „Kosmologija i kontroverze“ /„Cosmology and Controversy“, Prinston, 1996./ o nastanku standardnog modela Velikog praska) i kvantne fizike (između ostalog, napisao definitivnu biografiju Pola Diraka, „Dirac - A Scientific Biography“).

Na sajtu Astronomske opservatorije Beograd nalazi se i detaljan program danas otvorenog (Građevinski fakultet) petodnevnog stručnog skupa „Proučavanje prirode kroz vekove“, koji je okupio veliki broj eminentnih stranih i domaćih naučnika.

Poslednji poziv za Sinergiju 07 :)

2007-10-11T15:07:00.000+02:00

Sinergija u sedmoj brzini

U utorak 16. oktobra, u Master Centru u Novom Sadu, počinje Sinergija 07.
U svom sedmom izdanju konferencija nosi slogan Speed of change i, osim svečanog otvaranja i uvodnog predavanja (keynote), koje će biti održano 16. oktobra u 18 časova, donosi više od tri dana predavanja, kao i dodatne sadržaje koji su tu da opuste i razonode, ali i informišu posetioce - kažu u Microsoftu.

Više od 1000 prijavljenih učesnika, među kojima više od 100 novinara, pratiće predavanja u dvanaest tematskih celina i sedam paralelnih tokova, a gosti iz zemlje i inostranstva biće tu da pruže maksimum informacija u jednosatnim predavanjima, ali i između njih, u pauzama ili na nekim od dodatnih aktivnosti.

Tehnički aspekt konferencije je i dalje primaran, tako da će dolazeći proizvodi, poput Windows Servera 2008, SQL Servera 2008 ili razvojnog alata Visual Studio 2008, zauzeti dosta prostora svim novitetima koje donose. Neće biti zaboravljeni ni aktuelni proizvodi, kao što su Windows Vista i Office System 2007 – govoriće se dosta o načinima njihove primene i usavršavanju već usvojenih rešenja.

Sinergija 07 donosi još neke novitete – tu je Master of Deployment kurs, koji će posetiocima pružiti priliku da od iskusnih stručnjaka nauče kako da na najbolji način primene Microsoftove proizvode i tehnologije i na taj način produktivnost u svom preduzeću postave na viši nivo. Novitet je i segment poslovnih predavanja, u kom će učesnici konferencije od najboljih menadžera u Srbiji moći da čuju sve o modelima uspešnog poslovanja.

Sve tehnike o kojima će se govoriti moći će i da se isprobaju u Hands-On laboratoriji, a deo uzbuđenja na Sinergiji 07 sigurno će doneti takmičenje u brzom sklapanju računara i konkurs za najbolju digitalnu fotografiju - obećavaju organizatori.

Posle napornog dana treba se i odmoriti, pa na Sinergiji 07 nije zaboravljena ni zabava. Prošlogodišnji hit, soba za cooliranje ili Chill Out Room, ove godine biće još veća i s raznovrsnijim sadržajima, a u velikoj sali Master centra, pored štandova brojnih sponzora, biće postavljen i bioskop, u kojem će posetioci moći naizmenično da prate izlaganja partnera i gostujućih kompanija, kao i da odgledaju neke od najvećih filmskih hitova. Organizatori su pripremili i mnoga druga iznenađenja, a jedno od njih je Radio Sinergija, koji će voditi doajen domaćeg radio i IT novinarstva Zoran Modli.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na Sinergiji 07 do kraja sedmice na web lokaciji http://www.mssinergija.net/, na kojoj se nalaze i detaljne informacije o ovogodišnjoj konferenciji.

Okrugli sto "Digitalna radiodifuzija u Srbiji do 2015.

2007-10-05T15:39:00.000+02:00

U okviru 8. međunarodne konferencije o telekomunikacijama u savremenim satelitskim, kablovskim i radiodifuznim uslugama, TELSIKS 2007, održane od 26. do 28. septembra 2007. u Nišu, na inicijativu Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) organizovan je okrugli sto sa temom "Digitalna radiodifuzija u Republici Srbiji do 2015. godine.

Učesnici u diskusiji govorili su o svim aspektima uvođenja digitalne televizije: tehničkim, regulatornim, programsko-sadržajnim, komercijalnim, socijalnim, imajući u vidu da je rok za potpunu digitalizaciju televizije u Evropi 2015. godina. Da bi se taj rok ispunio, neophodno je da se u najkraćem roku reše dileme koje su izneli neki od učesnika i donesu odluke koje će omogućiti implementaciju digitalne televizije na tehnološki i finansijski efikasan način.

Na okruglom stolu donet je zaključak da proces prelaska sa analogne na digitalnu radio-difuziju treba obaviti do 17. 6. 2015. Da bi ovaj prelaz bio uspešan neophodno je da se odmah počne sa donošenjem odgovarajućih operativnih i normativnih akata, koji će definisati akcioni plan i dinamiku njegove realizacije. Kao osnovna normativna akta navedeni su Strategija razvoja digitalne radiodifuzije i Plan raspodele frekvencija, a naglašena je i potreba za usaglašavanjem Zakona o radiodifuziji i Zakona o telekomunikacijama sa savremenom regulativom u Evropskoj uniji.

Predloženo je inicijalno koordinaciono telo u sastavu:
1. Predstavnik Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo,
2. Predstavnik Ministarstva kulture,
3. Predstavnik RATEL-a,
4. Predstavnik RRA,
5. Profesor dr Irini Reljin, Elektrotehnički fakultet u Beogradu
6. Radiša Petrović, dipl. ing, tehnički direktor RTS-a
7. Profesor dr Bratislav Milovanović, Elektronski fakultet u Nišu

Ovo telo treba da inicira i koordinira aktivnosti u cilju donošenja navedene regulative koja će obezbediti uslove za nesmetanu tranziciju i početak rada digitalne radio-difuzije.

Na okruglom stolu je ukazano da svakako treba sagledati i mesto ostalih digitalnih servisa poput satelitske televizije, kablovske distribucije TV programa, kao i prodor televizije preko interneta (IPTV). Kvalitet i mnoštvo atraktivnih usluga koje nude novi multimedijalni servisi svakako će imati veliki uticaj na razvoj digitalne radio-difuzije.

Moderatori okruglog stola su bili profesor dr Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora RATEL-a, profesor dr Bratislav Milovanović, šef Katedre za telekomunikacije Elektronskog fakulteta u Nišu, profesor dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a i Slobodan Đorić, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA).

Uvodna predavanja su održali profesor dr Irini Reljin sa Katedre za telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Radiša Petrović, tehnički direktor Radio-televizije Srbije i Željko Mitrović, vlasnik Radio-televizije Pink.

Konferencija o e-upravi - 4. oktobar, Rektorat BU

2007-10-03T15:03:00.000+02:00

Razmena regionalnih iskustava

U svečanoj sali rektorata Univerziteta u Beogradu sutra se, od 10 do 14:30, održava konferencija o elektronskoj upravi
Na konferenciji će učestvovati stručnjaci za oblast e-uprave iz Evropske unije i regiona, a ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo dr Aleksandra Smiljanić izložiće osnovne stavove o razvoju IT sektora u Srbiji.
Ovaj događaj će biti prilika da se čuju iskustva vodećih evropskih država, kao i rezultati ostvareni u ovoj oblasti u regionu zapadnog Balkana.

Skup organizuje projekat "We-Go", radi transfera i usvajanja znanja i prakse e-uprave i treba da omogući prateće implementacione projekte, kako bi se promovisale mere za uvođenje i modernizaciju razvoja elektronske uprave u, kako se sad popularno kaže, zemljama zapadnog Balkana, a sve u saradnji s partnerima iz EU.

Agenda skupa (skinuta sa sajta organizatora):

Serbia’s IST Strategy and ICT Action Plans: Opportunities and Challenges
10:00 Welcome and Opening:
Rector, Prof. Kovacevic,
Dean of ETF, Prof. M. Popovic,
Prof. Milutinovic, Fellow of the IEEE

10:15 The Serbian IST Strategies, the ICT Masterplan and KeyAction Plans
Serbian Key Speaker: Prof. A. Smiljanic, Minister of Telecommunications
10:30 The Serbian Focus on e-Government and strategic orientations
Prof. J. Filipovic, Ministry of Diaspora
Prof. A. Zejak, Ministry of Science
Ministry of Public Administration

11:00 Keynotes from Serbian Stakeholders
Prof. Z. Jovanovic, RCUB
Ms. D. Gligorijevic, MBA, TeleGroup
Dr. P. Kocovic, Gartner
Mr. D. Pleskonjic, BegSoft
Mr. B. Corluka, 3Dnet
Mr. Z. Babovic, Inovacioni Centar, ETF

11:30 Moderated Dialogue: Prof. Milutinovic

12:00 Break: Break (Press Conference)

We-Go Project: Enhancing eGovernment Expertise, www.wego-project.eu

12:30 Contributions from the We-Go Project: Dr. Klaus Gschwendtner

12:45 Good Practices from Austria
Dr. Peter Sonntagbauer – eGovernment Key Applications
Dr. Peter Parycek, Austrian Federal Chancellery – eGovernment Trainings
13:15 Experiences from Estonia & Slovenia as new Member States
Dr. Arvo Ott, Director eGovernance Academy Estonia
Dr. Jana Babnik-Gomiscek, Director SRC from Slovenia

13:45 Developments in Croatia, Macedonia, Bosnia
Prof. Bozidar Klicek, FOI, University of Zagreb @ Varazdin,
Prof. Marjan Gusev – University of Skopje,
Mr. Brano Vujicic – BAIT, President

14:00 Wrap up and Closing: Prof. Milutinovic

Preporuka za čitanje:

The Latest Measurement of Online Public Services in EU countries, with Austria, Slovenia and Estonia on the top of ranking.

Microsoft širi poslovna rešenja u Srbiji

2007-10-03T14:55:00.000+02:00

Zvaničnim puštanjem u rad prve dve implementacije rešenja NAV Express u kompanijama EUCOM i DeployIT.ms, beogradska kancelarija Microsofta je dodatno ojačala i dopunila ponudu poslovnog softvera prilagođenog potrebama domaćih preduzeća svih veličina.

Imajući u vidu potrebe lokalnog tržišta, Microsoft je kreirao verziju poslovnog paketa Microsoft Dynamics NAV (nekadašnji MBS Navision) i nazvao ga – NAV Express. Ovo izdanje je posebno prilagođeno potrebama malih i srednjih preduzeća u Srbiji i odlikuju ga brza implementacija i minimalni troškovi, kao i brzi povratak sredstava uloženih u ovaj ERP softver. „Uz NAV Express možete biti brži od konkurencije i tako zaraditi više, obezbeđujući prostor za rast i razvoj vašeg preduzeća, a sve to uz minimalno ulaganje vremena i resursa potrebnih za puštanje u rad ovog sistema“ ponosno ističe Nenad Aleksić, menadžer Dynamics programa u Microsoftu u Srbiji. Prve dve implementacije NAV Expressa uspešno su okončane početkom septembra, a izveli su ih sertifikovani Microsoft Dynamics NAV Express partneri, kompanije Signet CS i Extreme.

Novobeogradsko preduzeće EUCOM uspešno posluje već 10 godina, a njegova delatnost uključuje poslove izvoza, uvoza, re-exporta, zastupanje stranih kompanija, veleprodaju i doradne poslove. Konstantan rast preduzeća i povećavanje ponude proizvoda i usluga uslovili su stvaranje poslovnih procesa koji zahtevaju podršku kvalitetnog i pouzdanog softvera.. NAV Express je odabran najpre zbog brze implementacije, koja je minimalno uticala na svakodnevno poslovanje preduzeća. Zaposleni i menadžment u EUCOM-u sada imaju bolji pregled ukupnog poslovanja, mogu lakše da sagledaju potencijalne probleme u npr. snabdevanju ili naplati, i razreše ih na najefikasniji način.

Drugo preduzeće u kojem je završena implementacija NAV Expressa je DeployIT.ms iz Beograda, koje pruža konsultantske usluge vezane za povećanje produktivnosti zaposlenih uz pomoć Microsoftovih tehnologija i ima status Microsoft Gold Certified Partner. CRM (Customer Relationship Management) segment NAV Expressa ispunio je stroge zahteve koje je menadžment ovog preduzeća imao kada je u pitanju odnos sa korisnicima, kao i kada je u pitanju dostupnost informacija o klijentima i uslugama koje DeployIT.ms pruža. „Zahvaljujući NAV Expressu sada smo u stanju da brže izađemo u susret zahtevima korisnika, a to je danas, u vreme kada je svaki minut važan, od presudnog značaja za naš nastup na tržištu“, rekao je po završetku implementacije Srđan Stošić, generalni direktor preduzeća DeployIT.ms.

Bojazan ministarke o tehnološkom parku u Inđiji

2007-09-27T14:54:00.000+02:00

Šteta za domaći IT?

Povodom informacije o ulaganju indijskog kapitala u opštinu Inđija, Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo, izdala je sledeće saopštenje:

Juče je objavljena vest o velikoj investiciji u izgradnju tehnološkog parka u Inđiji. Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije nije bilo uključeno u ovaj projekat, niti konsultovano. Ni na osnovu razgovora sa ministrom Mlađanom Dinkićem, ni na osnovu vesti iz medija, nije jasna sadržina ovog projekta. Nije jasno ko u šta ulaže, kao što nije jasno kakve će koristi od tog poduhvata imati građani Srbije i država.

Jedan od argumenata ministra Dinkića je da će to omogućiti zapošljavanje mladih u Srbiji. Prema saznanjima u našem Ministarstvu, nema problema sa zapošljavanjem u IT sektoru u Srbiji, posla ima za stručnjake koji hoće da rade u našoj zemlji. Nije jasno, takođe, ko će biti zaposlen u tehnološkom parku u Inđiji – građani Srbije ili stranci.

Uvažavam dostignuća IT sektora u Indiji i podržavam ravnopravnu saradnju s indijskim stručnjacima. Izražavam, međutim, bojazan da ako se ovaj projekat ne osmisli na pravi način, može da nanese štetu domaćoj IT industriji.

Besplatna digitalna medijska arhiva u pančevačkoj biblioteci

2007-09-25T15:35:00.000+02:00

Najveća digitalna medijska dokumentacija u Srbiji, sa gotovo milion novinskih tekstova iz dnevne i nedeljne štampe arhiviranih od početka 2003. godine naovamo, od 11. septembra je u internet čitaonici Gradske biblioteke Pančeva na raspolaganju građanima ovog grada.

Narednih godinu dana Pančevci mogu da koriste i pretražuju aktuelnu arhivu Medijske dokumentacije Ebart, u kojoj su pohranjena kompletna izdanja petnaestak dnevnih i nedeljnih novina koje izlaze na teritoriji cele Srbije, i odabrani tekstovi iz najvećih lokalnih nedeljnika, među kojima i Pančevca. Arhivi se pristupa preko Ebartovog sajta www.arhiv.co.yu.

Najstariji arhivirani tekst datira od 3. januara 2003. godine, a poslednji od pre 48 sati, koliko je predviđeno propisima o zaštiti autorskih prava štampanih medija. Arhiva je razvrstana u 12 pregleda i potpuno pretraživa, a dnevno se ažurira sa prosečno 1000 novih tekstova. Osim pregleda po rubrikama, koji sadrži svu štampu u pojedinoj godini, postoji još 11 pregleda prilagođenih različitim potrebama korisnika i uobličenih po jasnim i razumljivim kriterijumima. Među njima je i pregled tekstova po mestima, u okviru kojeg građani mogu da prate šta se u štampi objavljuje o različitim oblastima života u njihovom gradu.

Program besplatnog povezivanja biblioteka sa ovom novinskom arhivom Medijska dokumentacija Ebart počela je 2005/2006. godine u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije (NBS) i uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Tada je ta vrsta javnog servisa ustupljena matičnim bibliotekama NBS u 24 opštine i grada u Srbiji.

Nastavak programa, čiji je cilj da ovu vrstu javnog servisa učini dostupnim što većem broju građana Srbije, ovog puta omogućila je Telenor fondacija, a na preporuku Narodne biblioteke Srbije odabrano je 20 biblioteka. Projekat je počeo u avgustu, kada su zaposleni u pančevačkoj biblioteci obučeni za korišćenje i pretraživanje ove obimne baze podataka.

Medijska dokumentacija Ebart konsalting jedina u Srbiji ima elektronsku arhivu štampe kojoj je pristup moguć preko interneta. Tu dokumentaciju koristi više desetina medija, međunarodnih i domaćih organizacija i institucija, kulturnih ustanova, nevladinih organizacija, političkih stranaka, kompanija i pojedinaca. Od 2005. godine Ebart pravi i prvu onlajn video arhivu udarnih informativnih emisija najgledanijih televizija u zemlji. Specijalizovan je za raznovrsne medijske analize, učestvuje u realizaciji brojnih projekata koji se odnose na manjine, reformu pravosuđa, profesionalizaciju medija.

Telenor fondacija, osnovana u martu ove godine, za nepunih pet meseci rada podržala je i relizovala više od petnaest pažljivo biranih projekata. Program besplatnog povezivanja biblioteka sa novinskom arhivom prepoznat je kao značajan razvojni projekat. Fondacija podržava i projekte iz oblasti obrazovanja mladih, kulture, umetnosti, kao i one koji se bave ugroženim društvenim grupama.

Javna rasprava o strategiji za poštanske usluge

2007-09-25T03:36:00.000+02:00

Kontrolisani monopol za univerzalni servis

Javna rasprava o Osnovama za izradu Strategije poštanskih usluga biće održana u četvrtak, 27. septembra, na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vlada, na predlog Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo (MTID), nadležnog za poslove poštanskih usluga, utvrđuje politiku i strategiju razvoja, kao i osnovna opredeljenja i principe obavljanja poštanskih usluga, rukovodeći se javnim interesom u ovoj oblasti, profesionalnim principima poštanske struke, načelima Svetskog poštanskog saveza (SPS), drugih međunarodnih organizacija, kao i preuzetim međunarodnim obavezama iz oblasti poštanskog saobraćaja u Republici Srbiji, kaže se u saopštenju države.

Osnove daju jasan okvir, polazne elemente, strateške ciljeve i prioritete na osnovu kojih će se doneti Strategija razvoja poštanskih usluga Srbije. Strategija predstavlja osnovni dokument za razvoj poštanskih usluga, s jasnim opredeljenjem za uvođenjem deregulacije, liberalizacije, odnosno konkurencije na tržištu poštanskih usluga.
Osnove naglašavaju i opredeljenje da se građanima i privredi obezbedi kvalitetna univerzalna poštanska usluga na celoj teritoriji, pod jednakim uslovima, bez diskriminacije i po pristupačnim cenama. Republika Srbija se opredelila da finansiranje univerzalnog servisa obezbedi preko kontrolisanog monopola opredeljivanjem skupa rezervisanih usluga kao ekskluzivnog prava Javnog poštanskog operatora (JPO), uz postepenu liberalizaciju, smanjivanjem limita za rezervisane usluge.

Najvažniji strateški ciljevi Srbije vezani su za stvaranje stabilne regulative i legislative, kao preduslova za razvoj tržišta poštanskih usluga i obezbeđivanje pružanja kvalitetne univerzalne poštanske usluge po pristupačnim cenama, restrukturiranje JPO, njegovo tehnološko osavremenjavanje i transformaciju u efikasno preduzeće intenzivnim investiranjem u osnovnu delatnost, aktivnije učešće države u delu standardizacije adresa adresnim kodom i korišćenje adresnog koda za vezivanje drugih baza podataka državnih organa koje kao atribut imaju adresu, vođenje tarifne politike koja treba da obezbedi finansiranje univerzalne poštanske usluge.

Kao prioriteti navode se aktivnosti koje treba preduzeti da bi se stvorili uslovi za regulisanje tržišta poštanskih usluga, i to stručno i kadrovsko ojačavanje MTID u pogledu nadzora i formiranje regulatornog tela koje će imati zadatak da uspostavi tržišne odnose i kontroliše monopol JPO. Pored ovih prioriteta potrebno je što pre definisati strategiju u oblasti poštanskih usluga i doneti akcioni plan razvoja tržišta poštanskih usluga. Bitan prioritet je i izgradnja GPC Beograd, kao najvažnijeg preradnog kapaciteta i ubrzano restrukturiranje JP PTT saobraćaja Srbija, s intenzivnim investicijama u osnovnu delatnost.

Manja naknada Srbije za ITU – pomoć sektorskom razvoju

2007-09-25T03:35:00.000+02:00

Na ovogodišnjem zasedanju u Ženevi Savet Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) usvojio je rezoluciju kojom se prihvata zahtev Republike Srbije da joj se četiri puta umanji godišnja novčana kontribucija za period od 2008. do 2011. godine. U apsolutnom iznosu, ovo smanjenje godišnje iznosi 60.000 švajcarskih franaka (sa 80.000 na 20.000). Ovo smanjenje predstavlja indirektnu podršku Ministarstvu za realizaciju utvrđenih ciljeva, a ima osnovu i u ITU rezoluciji 126.

- Ovaj argumentovani zahtev za umanjenje kontribucije bio je jedan od razloga za posetu delegacije ministarstva Ženevi, odnosno ITU. Pokazano razumevanje prema našim potrebama i mogućnostima nas ohrabruje, ali i obavezuje da se aktivnije uključimo u rad relevantnih tela ITU, čime ćemo dati pozitivan doprinos aktivnostima ITU, a ujedno doprineti bržem i kvalitetnijem realizovanju zacrtanih ciljeva – kaže se u saopštenju ministarstva.

IT panel u San Francisku

2007-09-25T03:31:00.000+02:00

Američko-srpski samit na proleće

IT panel u organizaciji Kongresa srpskog ujedinjenja, a uz podršku Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, biće održan 27. oktobra u San Francisku.

Cilj panela je uspostavljanje poslovnih veza između američkih i srpskih IT kompanija u oblasti informacionih tehnologija i davanje mogućnosti američkim kompanijama da dođu u Srbiju u većem broju i da tu razviju poslovanje kroz različite vidove rada.
Jedan od ciljeva skupa je i uspostavljanje tehničkih centara u Srbiji, uz podršku američkih kompanija, kao i saradnja akademskih institucija Srbije i SAD u oblasti informacionih tehnologija.

IT panel u San Francisku je pripremni sastanak u okviru godišnje konferencije Kongresa srpskog ujedinjenja, na kom će biti razrađen plan projekta "Američko-srpski IT samit", biti preuzete međusobne obaveze i biti oformljena grupa koja će raditi na organizaciji skupa, čije je održavanje predviđeno za proleće 2008. godine.

Zainteresovani za učešće na IT panelu mogu da se jave na telefon Kongresa srpskog ujedinjenja u Beogradu – 011 32 82 960, kao i na elektronske adrese sanja.blagojevic@serbianunity.net ili kabinet@mtid.sr.gov.yu.

Oni koji nisu u mogućnosti da putuju na ovaj skup ili pošalju svoje predstavnike, na navedene adrese mogu poslati svoje ideje, predloge i stavove, koji bi mogli da budu uključeni u rad IT panela u San Francisku.

Javna diskusija o upravljanju domenom .RS

2007-09-25T03:30:00.000+02:00

Dve sedmice za primedbe i predloge

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) obaveštava javnost da su pripremljeni nacrti dokumenata koji će regulisati budući proces registracije .RS internet domena.
Ovi dokumenti stavljeni su na dvonedeljnu javnu raspravu, koja će trajati od 24. septembra do 8. oktobra 2007. Svi zainteresovani mogu da nađu dokumente i formular za slanje komentara na sajtu RNIDS.

Reč je o dokumentima koji, između ostalog, govore o tome ko će moći da registruje .RS domen, na koji način, kako će teći proces prelaska sa .YU na .RS, kako će se rešavati sporovi oko .RS domena i kako postati ovlašćeni registar .RS domena. Nakon okončanja javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija, skupština RNIDS će konačno usvojiti pomenute dokumente, što će biti važan korak ka uvođenju u upotrebu novog internet domena Srbije, koje se očekuje do kraja godine. Međunarodna organizacija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN) saglasila se početkom septembra s dodelom novog nacionalnog internet domena Republike Srbije, kojim će upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je predvideo da se prelazak sa .YU na .RS domene okonča do 30. septembra 2009.

Dokumenta za javnu raspravu mogu se preuzeti na internet stranici www.rnids.yu/page.php?file=00050.html&list=3, a komentari se mogu slati putem formulara na istoj strani. Poželjno je da komentari budu u formi konkretnog teksta člana koji se menja, dodaje ili briše, kažu u RNIDS.

Nakon završetka javne rasprave od dve nedelje, korigovane nacrte dokumenata treba da usvoji skupština RNIDS, posle čega počinje njihova primena.

Diskusija o nacrtima dokumenata će se voditi na stručnim internet forumima EliteSecurity (www.elitesecurity.org/f230) i DevProTalk (www.devprotalk.com/t1198-registar-nacionalnog-internet-domena.html).

Srbija u Second Life-u

2007-09-25T01:45:00.000+02:00

Na jednom od najpopularnijih svetskih sajtova, virtuelnom svetu Second Life, od utorka će biti predstavljena i Srbija, kroz projekat Serbia Under Construction, najavila je u ponedeljak kompanija Publicis.

Svečano otvaranje projekta Serbia Under Construction najavljeno je za utorak u 20 časova u Beton hali u Beogradu, nastupom uživo na Second Life direktora Beogradske filharmonije, pijaniste Ivana Tasovca, koji je poslednji put nastupao 1998. godine, a koji će odsvirati skerco Druge sonate Sergeja Prokofjeva, Allegro Marcato.

Sajt Second Life je online trodimenzionalna simulacija sveta na kojem je Publicis grupa zakupila virtuelno ostrvo Srbija za 6.000 dolara, izjavila je na predstavljanju novog broja časopisa "Marketing Srbija" menadžer u Publicisu Anja Petrovski.

Telekom Srbija, navela je ona, postala je prva domaća kompanija koja će se promovisati na tom sajtu, koji je 2003. kreirala kompanija Linden lab i koji koristi 8,5 miliona ljudi.

Na virtuelnom ostrvu Srbija moći će da se predstave i druge domaće kompanije, ali i svi relevantni dogadjaji i ustanove koje su važne za promociju zemlje, rekla je Petrovski.

Ona je navela da je u planu da se na ostrvu izgradi virtuelna zgrada Ministarstva za dijasporu, Muzej Nikole Tesle, ali i da se predstave turniri tenisera Novaka Djokovića.

Prognozira se da će broj posetilaca sajta Second Life do marta naredne godine biti preko 25 miliona, kazala je ona i dodala da Srbiji trenutno pristup tom sajtu ima oko 500 ljudi.

Prema njenim rečima, novi vid komunikacije i marketinga prepoznale su mnoge svetske kompanije. Na sajtu Second Life su prisutni i francuski prdsednik Nikola Sarkozi koji je otvorio svoje izborno sedište, Hilari Klinton, pevač grupe U2 Bono Voks, a premijeru su imali i filmovi poput "Pirata sa Kariba", objasnila je Petrovski, dodajući da su posetioci sajta tehnološki obrazovani ljudi starosti oko 35 godina.

Direktor direkcije za usluge Telekom Srbije Igor Jecl rekao je da se ta kompanija odlučila za pristup sajtu Second Life kao novom načinu komunikacije u kome je budućnost.

On je najavio da će Telekom uvesti nekoliko novih usluga kao što je prvi "web self care" koji će omogućiti korisnicima direktno upravljanje računima u realnom vremenu, a naredne godine će početi i uvodjenje IT televizije.

(Beta)

Otvoreni dan za buduće Čivning stipendiste, Britanski savet, 2. oktobar

2007-09-24T13:10:00.000+02:00

Britanski savet u Srbiji poziva sve kandidate zainteresovane za postdiplomske studije u Velikoj Britaniji u školskoj 2008/09. godini da u utorak 2. oktobra, u Beogradu, Terazije 8/I, razgovaraju s predstavnicima britanske ambasade, Britanskog saveta i bivšim stipendistima o mogućnostima studiranja u ovoj zemlji.

Čivning (Chevening) stipendiju (www.chevening.com) dodeljuje britanska vlada za postdiplomske studije u Velikoj Britaniji. Namenjena je izuzetnim studentima čiji je akademski ili profesionalni rad usmeren na oblasti međunarodnog prava, diplomatije, razvoja i rukovođenja institucijama javnog sektora, novinarstva i zaštite životne sredine.

Zainteresovani kandidati moći će da dobiju sve informacije od 12 do 16 sati u razgovoru s Keti Kotrel, prvim sekretarom britanske ambasade, Ivanom Vukovojac, menadžerom za obrazovanje Britanskog saveta, kao i bivšim stipendistima.

Od podneva počinje predstavljanje programa Čivning, posle čega slede pitanja i odgovori, kao i razgovor s bivšim stipendistima do 14 sati, zatim sledi isti program do 16 sati.
Sve dodatne informacije kandidati mogu da potraze na www.britishcouncil.org.yu.

Održano predavanje "Pravci u arhitekturi računara"

2007-09-24T13:09:00.000+02:00

„Brzine računara se ne mogu povećavati, a problemi s hlađenjem čipova više se ne mogu rešavati na stari način“, istakao je akademik Miloš Ercegovac, koji je 20. septembra na SANU održao predavanje „Kako dobiti više za manje: pravci u arhitekturi računara“.

Jedno od rešenja je „čip multiprocesor“, koji omogućava da se za 55 odsto povećaju performanse čipa i za 40 odsto smanji potrošnja električne energije i zagrevanje čipa. Ovo je i dalje korišćenje Fon Nojmanove arhitekture računara i postojećih informacionih tehnologija, ali se primenom više manjih tranzistora ostvaruje tehnološki napredak, dobijaju veći kapaciteti računara i smanjuje potrošnja električne energije.

Ercegovac je profesor na Kalifornijskom univerzitetu i inostrani član SANU. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1965. godine i radio u Institutu Mihajlo Pupin od 1966. do 1970.

Održana poslovna konferencija Ericssona Beogradu

2007-09-24T12:48:00.000+02:00

Rešenja za veliki biznis

Jedan od vodećih svetskih proizvođača telekomunikacione opreme, Ericsson, bio je u Beogradu domaćin dvodnevnog seminara, organizovanog da ovdašnjem tržištu predstavi rešenja za velika preduzeća (enterprise sektor), čime želi da oblikuje buduće mobilne i širokopojasne internet servise.

- Cilj Ericssona je da postane glavni pokretač u “svekomunicirajućem okruženju”, u svetu gde moćna oruđa komunikacije omogućavaju ljudima lakši i ispunjeniji život. Enterprise komunikacija, uz vrhunsku ekspertizu IMS rešenja, ima centralno mesto u postizanju ovog cilja. Naša vizija zahteva partnerstvo s vodećim igračima u industriji, kako bismo zajedno uvodili novine u razvoj poslovanja. Takođe, to zahteva prepoznavanje potreba ljudi i prihvatanje novih rešenja, čime se podstiče stvaranje novog komunikacijskog tržišta – izjavio je Bo Anderson, predsednik Ericssona za Srbiju i Crnu Goru.

Ericsson ističe uključivanje u mobilnost uz pomoć resursa sopstvenog širokopojasnog internet protokola (IP), kojim se postiže sjedinjenje fiksno-mobilnih, govorno-pisanih, javno-privatnih mreža. Strategijom „ujedinjene mobilne komunikacije“ razvija se mobilna infrastruktura i uvode novi standardi. Firma u svojim poslovnim rešenjima primenjuje arhitekturu i komponente IMS (IP multimedijalnog podsistema), čime se omogućava stvaranje takozvanih „all-IP“ (sve preko internet protokola) preduzeća budućnosti.
Napredna mobilna rešenja, kao što su „jedan telefon“, multimedijski server i „enterprise mrežni prolaz“, pružaju pravu mobilnost, pospešuju produktivnost i ekonomičnije poslovanje, postajući tako praktična realnost za preduzeća – naglašavaju u kompaniji.

Kao najveći isporučilac telekomunikacione opreme, Ericsson ima najveći udeo na tržištu mobilne telefonije, a najveći potencijal na lokalnom tržištu vidi u fiksnim i širokopojasnim mrežama, proširenju 3G mobilnih mreža, servisima, poslovnim i multimedijalnim tehnologijama.
Velika preduzeća i institucije uprave su potencijalni klijenti navedenih rešenja i proizvoda, kao što su Ericsson IP Private Branch eXchange (PBX), Fixed Wireless Terminals (FWT), Voice over Wireless Local Area Networks, Call Centre i novi spektar IP telefona.
Ovim ujedinjena mobilna komunikacija čini poslovne procese efikasnijim, omogućavajući pristup informaciji u realnom vremenu.

znanje.infostud.com - novi Infostudov sajt

2007-09-20T14:02:00.000+02:00

Infostud je u septembru pokrenuo još jedan novi sajt – znanje.infostud.com koji pruža informacije o obuci, stručnom obrazovanju i samostalnom usavršavanju, "popularizuje stalno učenje i pomaže ljudima da napreduju na ličnom i profesionalnom planu", saopštavaju iz ove kompanije.
- Sloganom “Uspeh se uči”, Infostud i njegov novi sajt žele da kod ljudi podstaknu razvoj svesti o neophodnosti učenja i napredovanja tokom celog života, ali i da utiču na širenje izbora kvalitetnih mogućnosti za usavršavanje u zemlji i inostranstvu - navodi se u saopštenju Infostuda.

Na sajtu se mogu naći informacije vezane za kurseve različitih poslovnih veština, jezika, računara, veliki broj konkursa za predavanja i konferencije u zemlji i inostranstvu, izbor domaćih i stranih seminara u oblasti ličnog i profesionalnog usavršavanja, stipendije za različite projekte i istraživanja, pregled profesionalnih studija, saveta i uputstava za usavršavanje mladih...

- Želja nam je bila da napravimo sajt koji će kod ljudi razviti samoinicijativu po pitanju napredovanja i sticanja veština koje su potrebne za lični i profesionalni razvoj. Novim sajtom želimo da pomognemo ljudima da odaberu pravi smer, ali i efikasne metode sopstvenog usavršavanja u skladu s ličnim sklonostima i mogućnostima - kaže ovim povodom Andrijana Mazinjanin, zadužena za obrazovne sajtove Infostuda.

Novi Infostudov sajt nalazi se na http://www.znanje.infostud.com/

Globalni pregled informacione sigurnosti u 2007.

2007-09-19T17:05:00.001+02:00

Klijenti najčešće sami odaju poverljive podatke

Istraživanjem, koje Deloitte sprovodi petu godinu za redom, obuhvaćeno je stotinak vodećih globalnih finansijskih institucija (banaka, osiguravajućih kuća i investicionih kompanija) u Evropi, SAD, Latinskoj Americi, Aziji i Africi.

Najčešći uzrok za narušavanje bezbednosti informacionih sistema u svetskim finansijskim institucijama je i dalje tzv. “ljudski faktor”, pokazuje istraživanje “Globalni pregled informacione sigurnosti u 2007. godini” revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte. Najčešće sami klijenti uzrokuju neovlaštene upade u sisteme informacione sigurnosti, koji zlonamernim pojedincima omogućavaju pristup privatnim podacima, a da toga ni sami nisu svesni. Pored klijenata, bezbednost (nenamerno) narušavaju zaposleni u finansijskim institucijama, kao i njihovi poslovni partneri.

Na listi proboja u sigurnosne sisteme vode napadi putem e-maila. Čak 52 odsto finansijskih institucija je protekle godine doživelo više upada u svoj sigurnosni sistem tim putem. Slede virusi i kompjuterski crvi (40%), tzv. phishing i pharming, odnosno korišćenje lažnih e-mailova i lažnih internet stranica (35%) te namerni upadi od strane samih zaposlenih (31%). Na listi su se ove godine po prvi put pojavili i slučajni upadi u sigurnosne sisteme (čak 14%), te problemi izazvani gubljenjem privatnih podataka o klijentima.

Većina top menadžera, obuhvaćenih istraživanjem kompanije Deloitte, svesna je problema mogućeg narušavanja bezbednosti informacionih sistema, ali brigu o tome prepušta IT sektoru. Zabrinjavajuće je što više od trećine finansijskih institucija još nije razvilo nikakvu sigurnosnu strategiju informacionih sistema. Istraživanje je pokazalo da uprkos tome što se budžet za sigurnost informacionih sistema neprekidno povećava, vodeći ljudi u finansijskim institucijama smatraju da i taj nivo ulaganja u bezbednost podataka još uvek zaostaje za realnim potrebama. “Ovi, može se reći kontradiktorni, rezultati ukazuju na postojanje sve većeg bezbednosnog paradoksa – menadžeri su svesni problema informacione sigurnosti, ali ne preduzimaju sve raspoložive korake da bi se on i rešio”, komentariše Nada Suđić, partner Sektora za upravljanje rizicima preduzeća u kompaniji Deloitte.

Što se tiče tehnologije zaštite, očekivano prednjače antivirusni programi, koje koristi 99% ispitanika, firewallovi i zaštita od spamova, dok je na začelju biometrija (svega 10%) i RFID tagovi (8%). Naime, većina ispitanika ističe da najradije čekaju da neka tehnologija postane standard (a prema tome i da pojeftini), pa se tek onda odlučuju da je uvedu.

Finansijske bi organizacije trebalo posebno da zabrinjava nesvesno ugrožavanje sigurnosti od strane samih klijenata. Klijenti često prosleđuju prevarantima poverljive informacije i otvaraju im “zadnja vrata” prema podacima pohranjenim u finansijskim institucijama. Konkretno, kršenje sigurnosti najčešće izgleda ovako - klijent dobija e-mail koji izgleda kao službeni zahtev za dostavu poverljivih podataka (npr. lozinke, broja računa...). Klijent, koji ne sumnja u prevaru i ne proverava zahtev u finansijskoj insituciji, šalje svoje podatke i time nesvesno omogućava prevarantima pristup sopstvenom računu. Zanimljivo je da finansijske institucije, iako neposredno pogođene takvim kršenjima sigurnosti, i dalje većinom odbijaju da preuzmu odgovornost za sigurnost računara svojih klijenata sa kojima posluju preko interneta.

Celokupni rezultati istraživanja nalaze se na
http://www.deloitte.com/dtt/research/0,1015,cid%3D171332,00.html

O Deloitte-u

Deloitte se odnosi na Deloitte Touche Tohmatsu, grupaciju Swiss Verein, na njena društva, članice, na njihove društva-kćerke ili povezana društva. Deloitte Touche Tohmatsu je globalna organizacija društva članica posvećenih kvalitetnom pružanju profesionalnih usluga i saveta. Kroz globalnu strategiju, primenjenu lokalno u skoro 140 zemalja, firma je usredsređena na pružanje usluga. S pristupom intelektualnom kapitalu od 150.000 ljudi u celom svetu, Deloitte pruža usluge iz četiri profesionalne oblasti: revizije, poreza, savetovanja i finansijskog savetovanja. Deloitte pruža usluge za više od 80 posto najvećih svetskih kompanija, kao i velikim nacionalnim kompanijama, javnim institucijama, lokalno važnim klijentima i uspešnim, brzonapredujućim globalnim društvima. Ove usluge ne pruža Deloitte Touche Tohmatsu Verein, a zbog regulatornih i drugih razloga, neka društva članice ne pružaju usluge iz sve četiri profesionalnih oblasti. Deloitte Touche Tohmatsu, kao švajcarsko udruženje (Swiss Verein) i njegova društva članice, ne snose odgovornost za postupke ili propuste drugih članica. Svako društvo članica je posebno i nezavisno pravno lice koje posluje pod imenima Deloitte, Deloitte & Touche, Deloitte Touche Tohmatsu ili drugim sličnim imenom.

U Srbiji profesionalne usluge pružaju Deloitte d.o.o. Beograd, Deloitte d.o.o. Novi Sad, Deloitte d.o.o. Podgorica i Deloitte d.o.o. Banja Luka (u daljem tekstu «Deloitte SRB, CG i RS»), društva članice regionalne organizacije Deloitte Central Europe Holdings Limited. Deloitte SRB, CG i RS su jedno od vodećih društava za profesionalne usluge u zemlji iz četiri profesionalne oblasti: revizije, poreza, savetovanja i finansijskog savetovanja, a navedene usluge pruža više od 150 profesionalnih stručnjaka, iz zemlje i iz inostranstva.

TELFOR 2007, 20.-22. novembar, Centar Sava

2007-09-19T16:58:00.000+02:00

Jubilarni 15. telekomunikacioni forum

Društvo za telekomunikacije, Telekom Srbija, JP PTT, Elektrotehnički fakultet iz Beograda i stručna organizacija IEEE organizuju od 20. do 22. novembra u Sava centru 15. jubilarni telekomunikacioni forum TELFOR 2007. Kao internacionalni skup, ima za cilj da razmotri naučne, stručne, pravne, profesionalne, društvene i ekonomske aspekte u oblastima telekomunikacija, informacionih tehnologija i bliskih oblasti (politika, reforme i ekonomika telekomunikacija; tehnike telekomunikacija i IT…).
Kompanije, institucije, autori pojedinici i drugi učesnici iz širih oblasti telekomunikacija i IT dobrodošli su da učestvuju u radu TELFOR-a pod uslovima objavljenim na http://www.telfor.org.yu/. Produženi rok za dostavljanje kompletnih radova je prvi oktobar. Telfor posebno organizuje sekciju za studente osnovnih i diplomskih akademskih studija. U ovoj sekciji radove objavljuju isključivo studenti-autori.

e-Start inicijativa

2007-09-19T16:54:00.000+02:00

Inicijativa za formiranje Asocijacije za razvoj ePoslovanja i internet preduzetništva podržana je početkom septembra u Beogradu, na skupu oko 60 stručnjaka koji se bave poslovanjem preko interneta.
Na skupu su razmatrani ciljevi, način delovanja i očekivani efekti formiranja asocijacije, koja smatra da može da doprinese razvoju e-poslovanja i internet preduzetništva, standardizaciji poslovanja, stručnom osposobljavanju i sertifikaciji preduzetnika, informisanju o poslovnim ponudama...
Inicijativa je objavljena na sajtu www.e-start.org, gde je omogućena i stručna rasprava.

VIP Mobile zvanično počeo s radom

2007-09-19T16:51:00.000+02:00

Mobilni operater koji se hvali najpovoljnijim cenama svečano je obeležio zvaničan početak rada u Srbiji. Sredinom prošle sedmice u Expo centru na Novom Beogradu održana je Vipova zabava, na kojoj se okupilo mnoštvo ličnosti iz javnog života Srbije, ali i inostranstva, počevši od domaćina, kog su ovom prilikom zastupali predstavnici menadžmenta ne samo Vip mobile, već i čitave Mobilkom Austria grupe, preko visokih predstavnika vlade Srbije i Austrije. Iznenađenje je bilo i prisustvo Nikija Laude, trostrukog svetskog prvaka Formule 1, najpoznatijeg promotera kompanije VIP.

Zvanice je pozdravio menadžment kompanije – Aleksandar Šperl, generalni direktor, Roland Haidner, finansijski direktor i Darko Parun, tehnički direktor, kao i glavni izvršni rukovodilac Telekoma Austria, u čijem sastavu kompanija posluje. Lepih želje i čestitke putem video snimka uputili su predsednik Srbije Boris Tadić i austrijski kancelar Alfred Gusenbauer. U ime vlade Srbije govorila je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić, dok su čestitke u ime Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) stigle od profesora Radunovića, predsednika UO ove institucije.

Massimo Savić i Toni Cetinski govorili su u ime Vip neta iz Hrvatske, Zoran Predin je sve pozdravio iz Slovenije (Simobil), Hristo Stoičkov iz Bugarske za M:tel i Vlatko Stefanovski iz Makedonije (Vip operator).
Zvanični deo programa je završen vatrometom u bojama domaćina, a zabava je nastavljena uz muziku Aleksandre Kovač, koja je i napravila kompanijsku pesmu, grupe Cubismo i Šabana Bajramovića.

Eunet prvi Srebrni partner F-Secure u Srbiji

2007-09-19T16:49:00.002+02:00

Kompanija EUnet postala je prvi F-Secure Silver partner za teritoriju Srbije. EUnet Security centar, razvijen u saradnji s F-Securom, posluje već dve godine i paketima za antivirus, antispyware, firewall bezbednost, roditeljskom i spam kontrolom obezbeđuje korisnicima potpuno sigurno krstarenje internetom.

- Odlukom da svojim biznis korisnicima ponudi F-Secure korporativna antivirusna rešenja, EUnet je proširio portfolio svojih usluga i na ovaj segment IT tržišta, a njegovi ljudski i tehnički resursi obezbeđuju visok nivo podrške EUnetovim korisnicima F-Secure proizvoda – istakla je na konferenciji regionalna menadžerka F-Secure-a, Maria Nordgren.

- Saradnjom s F-Secureom uspeli smo za kratko vreme da stvorimo i održimo snažnu i konkurentnu EunetSecurity platformu, sa brzom reakcijom na nove pretnje, koja je jednostavna i fleksibilna u upravljanju - izjavio je Vladimir Miletić, projekt menadžer EUneta.
Za EUnetove korisnike obezbeđena je specijalna pogodnost probnog korišćenja F-Secure zaštitnog servisa u periodu od 30 dana.
Eunet povodom početka školske godine školarcima nudi i popust na svoje usluge od 20 odsto, a više informacija nalazi se na www.eunet.yu

HP predstavio nove tehnologije i usluge namenjene srednjim preduzećima

2007-09-19T16:49:00.001+02:00

Jedini sa Global 500.000

HP je proširio svoj portfolio novim proizvodima, rešenjima i uslugama osmišljenim za razvoj poslovanja i smanjenje troškova srednjih preduzeća. Istraživanje koje je firma sprovela pokazuje da dve trećine srednjih preduzeća traži tehnološka rešenja kreirana za njihove specifične potrebe, rekla je Ann Livermore, izvršni potpredsednik HP grupe za tehnološka rešenja.

S ograničenim budžetom i malobrojnim IT osobljem, srednja preduzeća su u situaciji da moraju da postignu bolje rezultate s manje resursa i zato su im neophodna potpuno drugačija rešenja od velikih preduzeća. Nova HP-ova ponuda uključuje HP BladeSystem c3000 – nazvan "Shorty", c3000 je kompaktan orman za blejd servere namenjen manjim i udaljenim lokacijama. On ne traži posebno napajanje električnom energijom i hlađenje, kao ni specijalizovano osoblje koje bi o njemu brinulo. Korisnici mogu ostvariti do trećinu uštede na električnoj energiji i hlađenju; do 60 posto niže troškove veze sa mrežom prostora za skladištenje (SAN); do 94 odsto smanjene potrebe za kablovima, što snižava troškove i kompleksnost.

HP Total Care za srednja preduzeća obezbeđuje personalizovane alate i usluge koji smanjuju rizik poslovanja skraćivanjem vremena tokom kojeg sistem ne radi, ubrzavanjem puštanja u rad i snižavanjem troškova održavanja. HP Total Care nudi podršku u svim fazama životnog ciklusa tehnologije. Prethodno dostupna za grafičke, štamparske i personalne sisteme za krajnje korisnike i mala preduzeća, HP Total Care usluga je sada prilagođena serverskim i skladišnim potrebama Global 500.000.

Osma balkanska konferencija o operacionim istraživanjima - BALCOR 2007

2007-09-19T16:47:00.001+02:00

Razmena znanja za opštu primenu

Ove godine Fakultet organizacionih nauka i Jugoslovensko društvo za operaciona istraživanja organizovali su u našoj zemlji Osmu balkansku konferenciju o operacionim istraživanjima – BALCOR 2007 (http://balcor.fon.bg.ac.yu). Skup je održan u Beogradu i na Zlatiboru od 14. do 19. septembra.
Opšti cilj konferencije je da omogući razmenu naučnih i tehničkih informacija o operacionim istraživanjima i da pospeši međunarodnu saradnju, posebno među balkanskim zemljama. Tradicionalno, učesnici predstavljaju teoretska i primenjena dostignuća, a posebna izlaganja imaju cenjeni stručnjaci, kao govornici po pozivu.

Paralelno s Balcorom održan je i Simpozijum o operacionim istraživanjima – SYM-OP-IS 2007. Ovaj nacionalni simpozijum s međunarodnim učešćem tradicionalno okuplja operacione istraživače s ciljem da se na formalni i neformalni način sagledaju i saopšte rezultati teorijskih i praktičnih istraživanja i u direktnom kontaktu razmene informacije od interesa za operaciona istraživanja.
Skup je okupio istraživače, privrednike i studente koji su zainteresovani za operaciona istraživanja i njihovu primenu, a privrednici su se upoznali i s mogućnostima primene operacionih istraživanja u praksi, radi poboljšanja poslovanja preduzeća.

Operaciona istraživanja su svuda oko nas, čulo se na otvaranju, ali ih ljudi ne primećuju u svakodnevnom životu. Oblasti u kojima se najčešće primenjuju su ekologija, meko računarstvo – Soft Computing, ekonomski modeli i ekonometrija, menadžment, ekspertni sistemi – podrška odlučivanju, poljoprivreda i šumarstvo, elektronsko poslovanje, pouzdanost i održavanje, energetika, primene u odbrani, finansije i bankarstvo, predviđanje i planiranje, geoinformacioni sistemi (GIS), rudarstvo i geologija, građevinarstvo, simulacija, grafovi i mreže, softver za operaciona istraživanja, informacioni sistemi, statistički modeli, istraživanje i razvoj, stohastički modeli i vremenske serije, kombinatorna optimizacija, traganje kroz podatke – Data Mining, logistika, transport i saobraćaj, masovno opsluživanje, upravljanje proizvodnjom i zalihama, matematičko modeliranje, upravljanje rizikom, matematičko programiranje, kao i višekriterijumska analiza i optimizacija.

Prvi NIIT centar u Srbiji

2007-09-19T16:13:00.000+02:00

U utorak 18. septembra objavljen je početak rada prvog NIIT centra u Beogradu.
Centar je osnovan u okviru English School of Business, nezavisne obrazovne institucije iz Beograda, koja je potpisala ugovor sa NIIT Ltd.

Govorili su ministar inostranih poslova Indije Ananda Šarme, pomoćnik ministra inostranih poslova Zoran Popović i Bhaskar Kailas, NIIT Business Head for Europe and CIS, kao i Đorđe Dukić, predsednik JISA. Centar su otvorili zvaničnici Indije i Srbije i Ljiljana Lazić, osnivač English School of Business, na tradicionalni indijski način, paljenjem lampe i sveća.
Svečanosti su prisustvovale brojne zvanice, među kojima i ambasador Indije Ajay Swarup, predstavnici Beogradskog univerziteta i vodećih beogradskih firmi koje se bave informacionim tehnologijama...

Zoran Popović je izrazio nadu da će se saradnja Srbije i Indije proširiti i na osnivanje IT parkova. Po rečima Bhaskara Kailasa, ovaj azijski gigant i lider u IT obrazovanju zainteresovan je za plasman svojih programa na srpsko tržište.
Kompanija NIIT Ltd je Golden Partner Microsofta i nalazi se među prvih 15 kompanija u svetu u oblasti IT edukacije.
U planu je otvaranje centara i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Kako dobiti više za manje: pravci u arhitekturi računara

2007-09-18T13:59:00.000+02:00

Odeljenje tehničkih nauka SANU organizuje predavanje Kako dobiti više za manje: pravci u arhitekturi računara.
Predavač je prof. dr Miloš Ercegovac, profesor na UCLA (SAD) i inostrani član SANU, a skup će biti održan u četvrtak, 20. septembra 2007. u 18 sati, u sali 2 Akademije nauka, Knez Mihailova 35/I.

Zvanično najavljena Sinergija 07

2007-09-18T13:13:00.000+02:00

Sinergija 07 – mesto okupljanja IT profesionalaca (saopštenje Microsofta)

Beograd, 18. septembar 2007. – Na današnjoj konferenciji za štampu zvanično je najavljena Sinergija 07, najveća i najuglednija IT konferencija u regionu jugoistočne Evrope. U Master Centru u Novom Sadu od 16. do 19. oktobra očekuje se oko hiljadu IT profesionalaca iz zemlje i regiona, koji će na preko 100 predavanja organizovanih u 12 tematskih celina imati prilike da čuju sve o najnovijim kretanjima na tržištu informacionih tehnologija. Pored toga, posetioci Sinergije 07 saznaće i detalje o novitetima koje Microsoft sprema za kraj ove i početak naredne godine, kao što su Windows Server 2008, SQL Server 2008 i Visual Studio 2008. Naravno, neće biti zaboravljeni ni aktuelni proizvodi, kao što su Windows Vista i Microsoft Office 2007.

„Ove godine nastavljamo put koji je Sinergija trasirala u proteklih šest godina. Prošli smo mnoge faze, od upoznavanja sa informacionim tehnologijama do prošlogodišnjeg pogleda u budućnost. Sada je vreme da ubrzamo stvari, prihvatimo tempo koji nameće moderna privreda i tako ubrzamo naš put ka informacionom društvu.“
Ovako je moto Sinergije 07 „Speed of change“ objasnio Nikola Mirčić, direktor konferencije, i dodao da očekuje da će ove godine uticaj Sinergije na domaću IT zajednicu biti veći nego svih prethodnih.

Dvanaest celina sa ukupno preko 100 predavanja obuhvatiće aktuelne teme kao što su „Poslovne aplikacije“, „Mobilnost“, „Bezbednost“, „Povezani sistemi“ i slične, a eminentni predavači iz zemlje i sveta imaće priliku da i na praktičnim primerima prikažu sve kvalitete i prednosti Microsoftovih proizvoda i tehnologija. Pored uobičajenih tema, koje su fokusirane na IT i načine njegove primene u poslovanju i svakodnevnom životu, ove godine novost su predavanja koja se bave poslovanjem i načinima na koji se ono može unaprediti, naravno, upotrebom informacionih tehnologija.
Posetioce Sinergije 07 u modernom okruženju Master Centra pored predavanja očekuju i brojni dodatni sadržaji, poput Hands-On laboratorije, u kojoj će učesnici konferencije odmah po završetku predavanja moći da isprobaju prezentirane tehnologije i sami se uvere u njihove prednosti. U konferencijskoj prodavnici moći će da se nabave zanimljivi proizvodi, vezani za Sinergiju 07 i njen sadržaj, a uzbuđenja će doneti takmičenje u brzom sklapanju računara i konkurs za najbolju digitalnu fotografiju.

Posle napornog dana, treba se i odmoriti, pa na Sinergiji 07 nije zaboravljena ni zabava. Prošlogodišnji hit, soba za „kuliranje“ ili Chill Out Room, ove godine biće još veća i sa raznovrsnijim sadržajima, a u velikoj sali Master Centra pored štandova brojnih sponzora Sinergije biće i pravi pravcati bioskop, u kojem će posetioci moći naizmenično da prate obraćanja partnera i gostujućih kompanija, kao i da odgledaju neke od najvećih filmskih hitova.

Za sve dodatne informacije o Sinergiji 07 posetite lokaciju www.mssinergija.net

.rs – premijera za dve sedmice?

2007-09-14T20:35:00.000+02:00

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) saopštio je da se međunarodna organizacija "Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve" (ICANN), saglasila sa dodelom novog nacionalnog internet domena Republike Srbije .rs.
Svojom odlukom ICANN je predvideo da se tranzicija sa .yu na .rs domene okonča do 30. septembra 2009. godine. Aktiviranje .rs domena na internetu, saglasno odluci ICANN, očekuje se do kraja meseca, a RNIDS će ubrzo staviti na javnu raspravu predloge pravilnika o registraciji novih domena i prelasku sa .yu na .rs.

Istom odlukom ICANN odobreno je otvaranje novog crnogorskog internet domena .me. Više detalja na Internodium mailing listi i privremenom sajtu RNIDS – www.internodium.org/ i http://rnids.nic.yu

Pogled na ICT leto iza nas - retrospektiva

2007-09-10T13:37:00.000+02:00

Leto je, uobičajeno, deo godine najmanje ispunjen novitetima, bar kada su u pitanju uobičajene poslovne aktivnosti. No, period iza nas, kada je reč o tehnologiji i biznisu, doneo je pregršt zanimljivosti i obećava dosta toga i tokom jeseni.

Čak do kraja jula dva najveća mobilna operatera (http://www.mts.telekom.yu/, http://www.telenor.co.yu/) utrkivala su se u poslovnim ponudama svojim korisnicima, donoseći brojne nove pakete i pogodnosti, a vidimo da se i najmlađi operater (http://www.vipmobile.co.yu/) priključuje tržišnoj utakmici.

Kompeticija je ušla i među internet provajdere, koji su prvo snižavali cene ADSL priključaka, a potom, za iste novce, i povećali brzinu preuzimanja podataka s interneta. Iako je ovo veliko povećanje komfora za domaće surfere, pogled u komšiluk pokazuje da su sadašnje cene i dalje visoke, a domaći korisnici još uvek ne dobijaju dovoljno „dodatne vrednosti“, u vidu različitih naprednijih internet servisa. Za sada, tu je samo mogućnost onlajn plaćanja usluga nekih internet provajdera (SezamPro i EUnet). Kablovski operater SBB, koji pruža i kablovski internet, uveo je petomegabitni protok, što je trenutno najbrže kod nas, a vreme će pokazati da li su cena i mogućnosti ovakve veze dovoljno atraktivni za naše tržište.

U Telekomu kažu da je u prvoj polovini godine došlo do vrlo dinamičnog rasta broja korisnika ADSL-a u Srbiji. Od januara do jula 23.000 velikih i 31.000 individualnih korisnika počelo je da koristi ADSL pristup, tako da je tokom prvih šest meseci 2007. oko 54.000 korisnika zakupilo ADSL pristup internetu. Sada u Srbija ima oko 82.000 korisnika ADSL-a i u poređenju s prvom polovinom 2006. zabeležen je rast broja korisnika za oko četiri puta. Do porasta broja korisnika ADSL-a dolazi jer Telekom brže stvara tehničke uslove za davanje ADSL priključka, hvale se u ovoj kompaniji. I pored zadovoljstva sadašnjim trendom, treba imati u vidu da, na primer, u Mađarskoj već postoji približno pet puta veći broj korisnika ADSL-a.

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo tokom leta nije imalo javne aktivnosti, ali su „nevidljive“ strateške pripreme dovele do postavljanja njihovog sajta (http://www.mtid.sr.gov.yu/) i nekoliko izjava i intervjua s ministarkom Aleksandrom Smiljanić (videti na sajtu ministarstva), u kojima najavljuje planove i strategiju rada ovog sektora. Bilo je i obrazovnih i takmičarskih aktivnosti, uglavnom za najtalentovanije, a naši su se pokazali i u „belom svetu“, gde su na finalu Microsoftovog Imagine Cupa pokazali zavidno znanje. Ova kompanija u regionu organizuje jedan od najvećih stručnih skupova, Sinergiju, koja će se i ove godine održati tokom nekoliko dana oktobra u novosadskom Masters centru.

Plaćanje (interneta) preko interneta

Kompanija EUnet zaokružila je sistem kupovine internet usluga aktiviranjem servisa za onlajn plaćanje karticama. Za uplatu sati korisnik treba da poseti portal my.eunet.yu, izabere opciju za onlajn plaćanje i posle upisivanja osnovnih podataka automatski ga preuzima sistem za plaćanje banka Intese. Ovaj način plaćanja namenjen je za internet sate EUnet dial-up servisa, a uskoro će moći da podrži plaćanje i drugih usluga.
Sistem podržava Visa, Maestro i Master platne kartice, bez obzira kod koje banke su izdate i ima sertifikat Verified by Visa i MasterCard Secure Code, kao garanciju najvišeg nivoa zaštite i sigurnosti podataka.
I korisnici internet usluga preduzeća SezamPro (http://www.sezampro.yu/) odskora imaju sličnu mogućnost.

Dvostruko brži internet

Posle Telekoma, koji je povećao brzine interneta, kako za građane, tako i u veleprodaji – za provajdere, tokom letnjih meseci i EUnet se pripremio za nova dugo očekivano dupliranje daunloud brzina na ADSL-u. Brzine su povećane automatski od prvog septembra, tako da su korisnici paketa od 256, 512 i 768 Kb bez prekida saobraćaja prešli na 512, 1024 i 1536 kbs. Možda i bitnije od samog povećanja brzine je i informacija da EUnet neće povećavati cene, što znači da će korisnici za isti novac sada dobijaju dvostruko više.
- Nove brzine stvoriće prostor kako za nove pakete EunetADSL-a, tako i za nove servise koje ćemo uskoro ponuditi korisnicima – najavio je Vladimir Stanković, marketing menadžer EUneta.
I YUBC net, jedan od najagilnijih manjih domaćih provajdera, ovih dana uvodi iste pogodnosti za svoje korisnike.

Mobilni mejl iz Telenora

Telenor je svojoj ponudi priključio i Mobilni mejl, uslugu prvenstveno namenjenu poslovnim korisnicima, koja obezbeđuje punu efikasnost i van kancelarije. To omogućava jednostavan i direktan pristup i upravljanje elektronskom poštom, kalendarom i imenikom. Promene koje nastanu tokom rada van kancelarije, bez obzira na vreme i mesto, biće registrovane i na računaru korisnika.
Mobilni mejl ima potpunu kompatibilnost sa svim programima za prijem elektronske pošte. Za korišćenje ove usluge, potrebno je da se instalira softver koji korisnici mogu preuzeti s Telenorovog sajta (www.telenor.co.yu/?section=business&page=3526). Promotivni period za korisnike koji počnu korišćenje ove usluge do 30. septembra trajaće do 31. oktobra i podrazumeva besplatno korišćenje usluge Mobilni mejl i 20 megabajta besplatnog GPRS saobraćaja. Nakon ovoga mesečna pretplata iznosiće 700 dinara, dok je 20 megabajta prenosa uključeno u pretplatu.
Ovih dana Telenor je obeležio i prvu godišnjicu poslovanja u našoj zemlji, gde zapošljava više od 1200 ljudi i ima oko 2,7 miliona korisnika. U martu ove godine kompanija je osnovala i fondaciju, čime je i u Srbiji započela sprovođenje jedinstvenog koncepta društvene odgovornosti. Za nepunih pet meseci Telenor fondacija je podržala više od petnaest projekata, među kojima su saradnja s Istraživačkom stanicom Petnica, podrška kampovima za decu s posebnim potrebama i decu bez roditeljskog staranja, formiranje kolekcije srpske savremene umetnosti...

Najbrža internet konekcija u Srbiji

Počevši od 15. avgusta, korisnici SBB-a mogu da se priključe na svetsku mrežu putem do sada najbrže konekcije u Srbiji – pet megabita u sekundi, što je više od tri puta brže od najbrže veze na ADSL-u. Prateći zahteve korisnika, najveći kablovski operator i najveći provajder širokopojasnog interneta u Srbiji uvodi još deset novih internet paketa. Dodatna pogodnost je i činjenica da je priključenje na internet besplatno. Najbrža konekcija od 5 Mb/s dostupna građanima košta svega 900 dinara. SBB uvodi i nove Flat SURF pakete brzina 512, 768, 1024 i 1536 Kb/s. Ovi paketi podrazumevaju korišćenje interneta bez ograničenja količine prenetih podataka, s cenom od 1390 dinara.

Završena letnja škola programiranja u organizaciji Hermes SoftLab-a

Prva letnja škola programiranja u organizaciji Hermes SoftLab grupe, održana je od 9. do 20. jula na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Učesnici su radili na razvoju e-banking rešenja u .NET okruženju. Osim besplatne obuke, dodatna korist za njih je i mogućnost saradnje i zaposlenja u ovoj firmi. HERMES SoftLab letnju školu organizuje deseti put, a ove godine obuka je obuhvatala pet gradova u Sloveniji, Bosni i Srbiji. Više od sto učesnika steklo je znanja i praksu u procesu razvoja softvera, njegovog životnog ciklusa, razvoja web aplikacije i aplikacije za mobilne uređaje, rada sa XML i XSLT, razvojnog okruženja .NET i MS SQL Server 2005. Prvi put organizovani su moduli za studente ekonomije, usmereni ka veštinama poslovne analize i razumevanja poslovnih procesa, koja su u praksi osnova za tehnička rešenja.

Prva juniorska balkanska olimpijada iz informatike u Beogradu 19-23. jul 2007.

Prva Juniorska balkanska olimpijada iz informatike (http://www.jboi2007.org), međunarodno takmičenje iz programiranja za učenike uzrasta do 15 i po godina, održana je od 19. do 23. jula u Beogradu u organizaciji Društva matematičara Srbije, Ministarstva prosvete i Ministarstva za nauku Republike Srbije.
Svoje programersko znanje pokazalo je oko 40 učenika iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Rumunije i Bugarske, koji su se nadmetali u rešavanju algoritamskih problema u programskim jezicima C, C++, C# i Pascal, a učesnici su se i družili s vršnjacima, kroz sportske aktivnosti i obilazak turističkih znamenitosti Beograda i Srbije.
Domaćin ovog takmičenja bila je Računarska gimnazija, a Zlatni sponzor kompanija Microsoft. Takmičenje su takođe pomogli CET, Privredna komora Srbije, Računarski fakultet, Hermes SoftLab i E-Smart systems.
Zlatne medalje (i Xbox 360) su osvojili Victor-Cristian Ionescu (Rumunija), Rumen Hristov (Bugarska) i Vlad-Bogdan Tataranu (Rumunija).
Srebrne medalje dobili su Nenad Vasić i Dejan Tomić (Srbija), Radu Zernoveau (Rumunija) i Yasen Trifonov (Bugarska), dok su bronzu zavredili Milena Milošević i Stefan Stanojević (Srbija), Dimitar Hristov i Georgi Gyurchev (Bugarska) i Arsenis Gerasimos (Grčka)
U nezvaničnoj konkurenciji troje učenika je osvojilo bronzane medalje – Aleksandar Parvanov (Bugarska), Milan Spasić i Stevan Miličić (Srbija).

Nacionalno finale za „WCG 2007“

U Beogradu je 26. avgusta održano nacionalno finale za „WCG 2007“. WCG (World Cyber Games) je internacionalna cyber olimpijada za takmičenje u kompjuterskim igricama. U nacionalnom finalu učestvovalo je 260 igrača, a Srbiju će na svetskom finalu u pet disciplina predstavljati ekipa od devet članova: Goran Rebić u disciplini „Fifa socer 2007“, Vladimir Ranisavljević u disciplini „Need for Speed“, Marko Mićanović u disciplini „Warcraft 3“, Darko Dautović u disciploni „Command and Conquer 3“ i Ekipa 4glory u disciplini „Counter Strike“. Svetsko finale se održava od 3. do 10. oktobra u Sijetlu u SAD.

Microsoftov razvojni centar u Srbiji se širi

Na osnovu izuzetnih rezultata ostvarenih u prethodne dve godine, Microsoft je odlučio da nastavi s investiranjem u nove poduhvate koji će biti realizovani u Razvojnom centru u Beogradu (www.microsoft.com/scg/mdcs). Ove jeseni planiran je početak rada na dva nova projekta – SQL Server Spatial Libraries i OCR (Optical Character Recognition), saopštavaju iz lokalne kancelarije ove firme.
SQL Server Spatial Libraries projekat razvija tehnologije za procesiranje prostornih (geografskih) podataka koje će omogućiti Microsoft SQL Serveru, sistemu za upravljanje bazama podataka, podršku za uređaje koji poseduju GPS (Geographical Positioning System) funkcionalnost.
OCR (Optical Character Recognition) projekat treba da unapredi tehnologije za prepoznavanje štampanog teksta koje su već danas deo nekih Microsoftovih proizvoda. Rezultati koji će biti ostvareni u Beogradu doprineće integraciji OCR funkcionalnosti u najvažnije Microsoftove proizvodne linije.
Microsoft Development Center Serbia osnovan je kao grupa specijalizovana za primenu savremenih tehnologija mašinskog učenja na razvoj prepoznavača rukopisa i matematičkih formula. Godinu dana kasnije proširen je za još jedan tim, angažovan na projektovanju i izradi sistema za analizu strukture knjiga.
Zahvaljujući novim projektima Microsoftov Razvojni centar u Srbiji otvoriće 14 novih radnih mesta i pružiti šansu stručnjacima iz Srbije i regiona da steknu dragoceno iskustvo.

Studenti iz Srbije u svetskom programerskom vrhu

Na takmičenju Imagine Cup 2007 održanom u Seulu, tim SMOR, sastavljen od studenata Beogradskog univerziteta, plasirao se među prvih šest od ukupno 55 timova, koliko se takmičilo u kategoriji dizajniranja softvera. Oni su ujedno i jedini takmičari iz regiona centralne i istočne Evrope koji su se visoko plasirali. U takmičarskoj kategoriji „Projekat Hošimi“ treće mesto i nagradu od 3000 američkih dolara osvojio je Vladan Simov, učenik Matematičke gimnazije iz Beograda.
Ovogodišnje finale okupilo je više od 300 studenata iz 59 zemalja, koji su se u devet kategorija nadmetali za nagradni fond od ukupno 170.000 dolara.
Imagine Cup, najveće svetsko studentsko takmičenje, organizuje Microsoft, ove godine uz podršku UNESCO.
- Podsticaj koje ovo takmičenje daje studentima širom sveta da razvijaju softverska rešenja kao odgovor na realne izazove najveći je kvalitet Imagine Cupa, i upravo to je UNESCO prepoznao i podržao – istakao je Abdul Waheed Khan, pomoćnik generalnog direktora za komunikacije i informacije u UNESCO.
Tim SMOR iz Srbije čine Neven Tubić, Ivan Vujić, Milan Stojić i Sava Čajetinac, studenti Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta primenjenih umetnosti. Već drugu godinu za redom ostvaruje odlične rezultate na Imagine Cupu. Prošle godine su uspeli da se plasiraju u evropsko finale, dok su ove godine s projektom DriveON, interaktivnim simulatorom vožnje koji su kreirali pod mentorstvom Slađana Babarogića sa FON-a, uspeli da dođu do samog svetskog vrha.
Prvo mesto u prestižnoj kategoriji ovog takmičenja pripalo je timu 3KC Returns iz Tajlanda, sa projektom LiveBook koji konvertuje tekst iz knjiga u zanimljive grafičke forme i tako deci olakšava učenje čitanja i pisanja.
Uspeh na finalu Imagine Cupa ostvario je i mladi Vladan Simov, učenik II godine Matematičke gimnazije iz Beograda, koji je osvojio treće mesto u kategoriji „Projekat Hošimi“ u kojoj se razvijanjem veštačke inteligencije programer bori protiv imaginarne bolesti, zajedno s virtuelnim timom koji predvodi profesor Hošimi. Vladan je osvojio i novčanu nagradu od 3000 dolara, kao i pravo da i naredne godine učestvuje na Imagine Cupu. U istoj kategoriji prošle godine tim R.A.F. s Računarskog fakulteta osvojio je drugo mesto.
Finale narednog Imagine Cupa biće održano polovinom 2008. u Parizu, a tema takmičenja je „Zamisli svet u kom tehnologija omogućava održanje životne sredine“. Prijavljivanje je već počelo, a detalji se mogu pronaći na web lokaciji http://www.imaginecup.com/

Elektronski sertifikati PKS

2007-06-22T14:17:00.000+02:00

Predstavljanje sertifikacionog tela PKS za izdavanje elektronskih sertifikata i njihovu primenu u elektronskom poslovanju preduzeća u Srbiji

U ponedeljak 25. juna od 10 sati u Privrednoj komori Srbije, zgrada u Resavskoj 15, biće predstavljeno sertifikaciono telo PKS za izdavanje elektronskih sertifikata i njihovu primenu u elektronskom poslovanju preduzeća u Srbiji.

"Obrazovanjem sertifikacionog tela PKS za izdavanje kvalifikovanih elektonskih sertifikata privrednim subjektima u Republici Srbiji biće omogućeno elektronsko poslovanje, odnosno razmena dokumenata poslovanja isključivo u elektronskom obliku. Projekat će privrednim subjektima omogućiti: efikasniju organizaciju i način poslovanja, uštede u potrošnom materijalu u odnosu na tradicionalno poslovanje, efikasnije arhiviranje i pretragu poslovne dokumentacije, usklađivanje sa državnim planovima uvođenja i razvoja e-trgovine, kao i usklađivanje poslovanja domaćih privrednih subjekata sa svetskim standardima i trendovima.

Sertifikaciono telo PKS, koje korisnicima treba da izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate, sa spoljašnjim okruženjem komuniciraće preko web portala PKS.

O početku rada sertifikacionog tela PKS, primeni ovih sertifikata, značaju uvođenja elektronskog poslovanja i perspektivama njegovog daljeg razvoja biće informisani članovi komorskog sistema, zaposleni u PKS, predstavnici državne uprave Srbije, ali i šira javnost" - najavljuju iz Privredne komore.

Aktivan blog WebFesta

2007-05-29T16:25:00.000+02:00

Pohvala za Agenu, tj. organizaciju WebFesta. Kako se na naslovnici sajta do pre nekoliko dana nije nalazilo ništa, sada redirekcija vodi do bloga, na kome je pokrenuto dosta interesantnih tema, a ima i, naravno, detaljnijih informacija o samom festivalu, prijavama za takmičenje...

Obavezno za sve koji podržavaju razvoj informacionog društva - za one koji se bave informatičkim društvom... - pa, može i za njih ;-)))

Najavljen WebFest

2007-05-23T15:22:00.000+02:00

Preduzeće Agena pokreće WebFest (na sajtu još nema korisnih informacija), koji će biti održan tokom septembra do novembra.

WebFest je prvi festival u jugoistočnoj Evropi organizovan da bi promovisao upotrebu interneta kod najšireg kruga ljudi. Akcije u okviru festivala trajaće dva meseca i dešavaće se na četiri "fronta":

- Internet: prijavljivanje i glasanje za najbolje sajtove, komunikacija preko sajta, diskusija na forumima…
- Life-style događaji: otvaranje festivala, završno veče u ekskluzivnom prostoru, podela statueta najboljima
- Seminari i radionice: obraćanje odabranom krugu ljudi iz sfere biznisa (seminare i radionice vodiće eksperti iz Srbije i inostranstva).
- Mediji: gostovanje i prilozi na televizijama, radiju i štampi.

Poseban kvalitet svim događajima daće prijatelji festivala koji dolaze iz sveta filma, pozorišta, medija, nauke, sporta, muzike i mode.
Završetak festivala u novembru 2007. obeležiće ceremonija dodela nagrada za najbolje web sajtove i interent marketing. Nagrada publike dodeliće se na osnovu glasova dobijenih preko sajta festivala dok će glavne nagrade biti dodeljene na osnovu glasova stručnog žirija.

Ciljevi festivala:
- Povećanje broja korisnika interneta, čime se direktno doprinosi ekonomskom napretku i razvoju društva u celini
- Edukacija najšireg kruga ljudi o praktičnoj i kreativnoj upotrebi interneta u svakodnevnom životu i poslu
- Popularizacija interneta kroz kulturno-zabavne sadržaje
- Privlačenje pažnje odgovornih ljudi na rukovodećim pozicijama u zemlji kako bi se pružila prava šansa ostvarivanju velikih potencijala koje ima društvo koje u punoj meri koristi prednosti novih tehnologija
- Podsticanje kvalitativnog napredka u izradi internet projekata (ciljna grupa: web dizajneri i firme koje se bave web produkcijom) kao i vrednovanje značaja i uloge tih projekata kod grupe koja ima objekivnu potrebu za tim (biznismeni, menadžeri, rukovodeći ljudi)
- Razvoj e-uprave kroz motivaciju građanstva da koriste internet servise.

Kroz povećanje broja krajnjih korisnika interenta, povećava se mogućnost investicija u domene internet tehnologija, što bi trebalo da dovede do stvaranja novih radnih mesta.
WebFest će trajati od septembra do novembra 2007. godine.

(preuzeto sa www.pcmagazin.co.yu/2007/05/23/webfest/)

Seminari Centra za razvoj interneta i RATEL-a

2007-05-23T14:47:00.000+02:00

Centar za razvoj interneta, u saradnji s Republičkom agencijom za telekomunikacije (RATEL) u narednom periodu organizuje dva seminara:

- 25. maja 2007. oranizuje seminar i diskusiju o rešavanju sporova između korisnika i telekomunikacionih operatora (više videti ovde);

- 1. juna 2007. organizuje seminar i diskusiju o dostupnosti telekomunikacionih usluga u Srbiji (više videti ovde).

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo

2007-05-23T14:31:00.000+02:00

Iako je vest već stara, ja nisam postovao nekoliko dana i ne bih hteo da ostanem dužan, ne čitaocima, koji su već informisani, već blogu koji vodim:

Ministar (ministarka) novoosnovanog Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo je Aleksandra Smiljanić (DS).

Rođena je 12. juna 1970. u Beogradu. Diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a magistrirala i doktorirala na elektrotehnici na Univerzitetu u Prinstonu 1996. odnosno 1999. godine. Oblasti njenog rada su komunikacione mreže, arhitektura i kontrolni algoritmi internet rutera. Docent je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a radi i kao pridruženi profesor na Politehničkom univerzitetu u Njujorku i Stoni Bruk univerzitetu u istom gradu. Vodi projekat Ministarstva nauke i zaštite životne sredine "Implementacija kontrolera internet rutera". Radila je u istraživačkim AT&T laboratorijama od 1999. do 2004. Autor je brojnih radova sa kojima je učestvovala na konferencijama, kao i radova koji su objavljeni u časopisima. Ima dve patent aplikacije i sedam patenata, koji su patentirani u SAD, Evropi, Japanu i Kini. Urednik je časopisa "OSA Journal on Optical Networking" od 2003, i žurnala "IEEE Communication Letters" od 2005. godine.
(preuzeto sa sajta Vlade Srbije)

Takođe:
http://kondor.etf.bg.ac.yu/~aleksandra/ASR.html
http://kondor.etf.bg.ac.yu/~aleksandra/data/AleksResumeP.doc

Prvi mali komentar - nisam siguran koliko će se jedno ovako stručno lice snaći na političkoj funkciji; nadam se da će joj neko iz stranke pomoći. U svakom slučaju, novoj ministarki želim svu sreću na funkciji na koju je stupila, trebaće joj uz stručnost...

Drugo - da li i koliko puta treba nekom tamo (ne znam ni kako da ga nazovem) u vladi reći da se kaže informaciono društvo, društvo zasnovano na informacijama (a ne na informatici) kao što je prihvaćeno u čitavom svetu!!!!!!!!!!
Mi već imamo i informatičko društvo i njegovog predsednika :)

Finale Imagine Cupa 2007 u Srbiji

2007-05-22T18:16:00.000+02:00

Najbolji u Seulu

U Beogradu je 18. maja održano lokalno finale međunarodnog Microsoftovog takmičenja Imagine Cup (www.imaginecup.com) u kategoriji Projektovanje softvera. Moto ovogodišnjeg Imagine kupa je „Zamisli svet u kojem tehnologija obezbeđuje bolje obrazovanje za sve“, a radove na zadate teme je predalo osam timova iz Srbije. U zgradi ComTrade Technology Centra tokom celog dana smenjivale su se zanimljive prezentacije projekata studenata visokoškolskih ustanova iz svih delova naše zemlje.

Takmičenje u sezoni 2007. organizovano je u devet kategorija, od projektovanja softvera i produkcije kratkih filmova, do izazova iz oblasti algoritama i programiranja. Rešenja koja su studenti predstavili bave se realnim, svakodnevnim problemima koji se tiču obrazovanja. Po oceni žirija, najbolji je bio SMOR tim i projekat DriveON. Članovi ovog tima su studenti Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a projekat je zamišljen kao pomoć pri učenju vožnje automobila. Cilj projekta je da se napravi simulator koji bi auto škole mogle da koriste za obuku novih vozača. Kako u našoj zemlji još uvek ne postoje zakoni vezani za sertifikaciju simulatora vožnje automobila, kao referenca je korišćen koncept dizajna avionskih simulatora.

Organizaciju lokalnog finala Imagine Cupa su pomogli prijatelji i partneri Microsofta: ComTrade, odnosno članica CT grupe koja se jedina bavi razvojem softvera – Spinnaker. Ova firma je prvoplasiranima poklonila Windows Vista osposobljen računar.
- Verujemo da ove i slične inicijative dodatno potpomažu razvoj domaćeg IT tržišta i među ovogodišnjim takmičarima vidimo dosta talentovanih koje bismo, naravno, rado videli i u našem razvojnom timu“ rekla je Jelena Antić, pomoćnik generalnog direktora Spinnakera.
Fujitsu Siemens Computers je nagradio drugoplasirane – četiri visokokvalitetna LCD monitora, a Pexim Solutions je nagradio trećeplasiranu ekipu DVD plejerima.

Ovo je peti put da Microsoft organizuje Imagine Cup, u cilju promocije inovativnosti i dostignuća mladih na polju informacionih tehnologija. I do sada su naši studenti pokazali da spadaju među najtalentovanije i najvrednije u svetu, a ovog puta, prvoplasirani tim će nas predstavljati na svetskom finalu Imagine Cupa 2007, koje će biti održano u avgustu u Seulu, gde će se takmičiti za neku od nagrada iz ukupnog fonda od oko 170.000 američkih dolara.

Obeležen Međunarodni dan informacionog društva i telekomunikacija

2007-05-22T18:12:00.000+02:00

Imamo li razloga za slavlje?

U svetu je i ovaj 17. maj obeležen kao svetski jubilej telekomunikacija i, odskorije, informacionog društva. Svetska telekomunikaciona unija (ITU – http://www.itu.int/), kao najviša stručna međunarodna organizacija s ovim ingerencijama, organizovala je brojne događaje u čast praznika koji izvorno podseća na dan kada je 1865. godine osnovana. Ove godine jubilej populariše ulogu mladih u razvoju informacionog društva i njihovo korišćenje prednosti koje tehnologija pruža u razvoju potencijala najmlađih i najvitalnijih žitelja planete – što su još u novembru 2005. prepoznali lideri na Svetskom samitu o informacionom društvu, održanom u Tunisu.
U poruci na temu „povezivanja mladih“, generalni sekretar UN Ban Ki-mun istakao je da „mladi najlakše prihvataju i s razumevanjem i poznavanjem koriste informacione tehnologije, te se zato kompanije moraju truditi da stvore odgovarajuće tehnologije, primene i servise koji na najbolji način izlaze potrebama omladine u susret...“

Promovisati mlade

- Mladi su najbolji korisnici informaciono-komunikacionih tehnologija, ocenio je Ki-mun, jer ih koriste u potrazi za znanjem, ali i da sa lakoćom razbijaju komunikacione barijere. Mladi u svepovezanom svetu ne samo da imaju korist od tehnologije, već su i glavna pokretačka inovativna i industrijska snaga – ocenio je generalni sekretar ITU dr Hamadun Ture.
Ove godine u fokusu je razvoj ICT-ja u pravcu stvaranja mogućnosti i potencijala za razvoj mladih u čitavom svetu, kroz napredne i pristupačne servise, čime bi se svima dale približno jednake šanse za uspeh u budućnosti.
Omladinski program ITU od 2003. razvija kapacitete, edukuje i obučava mlade za ICT, kroz YES – Youth Education Scheme, dodeljujući školarine za buduće lidere u telekomunikacijama i srodnim sektorima, uglavnom iz manje razvijenih i zemalja u razvoju.
Katarska princeza Al-Tani, koja predsedava inicijativi Dosegnuti Aziju, započela je prikupljanje fonda od dva miliona švajcarskih franaka namenjenih za 250 školarina, što uz podršku vodećih tehnoloških kompanija i država treba da naraste do 1000 stipendija u naredne tri godine.
Godišnje nagrade ITU dobili su „prva dama“ Dominikanske republike Margarita Cedeno de Fernandez, Mičel Bejker u ime korporacije Mozila i profesor Mark Krivočev iz Rusije. Oni su ličnim angažmanom napravili poseban doprinos izgradnji informacionog društva.
Fernandez je promovisala uvođenje tehnoloških usluga u najsiromašnije delove svoje zemlje, Mozila je nagrađena za približavanje tehnologije i interneta korisnicima kroz svoje open-source i besplatne proizvode, odnosno softver, dok je profesor Krivočev zaslužan za razvoj kvaliteta televizije (pre svega HDTV).
Unija je promovisala i nove ICT inicijative – za borbu protiv cyber-kriminala, za pomoć Africi u premošćavanju digitalnog jaza i za razvoj mogućnosti za mlade.
Međunarodni dan informacionog društva i telekomunikacija obeležen je 17. maja i kod nas u organizaciji Društva za informatiku Srbije i Udruženja informatičke delatnosti pri Privrednoj komori Srbije.Ove godine obeležavanje ovog dana je u celom svetu bilo posvećeno povezivanju mladih i njihovim mogućnostima da koriste i učestvuju u razvoju informacionog društva i telekomunikacija.

Proslava i u Srbiji

Na skupu su govorili Aca Aleksic iz Privredne komore Srbije, Dragana Ćurćić i Moma Simić iz Ministrstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Nikola Marković iz Društva za informatiku, Milovan Matijević, izdavač publikacije SITO (MINECO Computers), Vojislav Rodić iz Udruženja internet provajdera Srbije, Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta, Radovan Cvetkovic iz Telekoma Srbija...
Govornici su ukazali na to da su u proteklih godinu dana ostvareni određeni rezultati (rast digitalizacije telekomunikacija, Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji, portal državnih organa...) ali da ukupno Srbija sve više zaostaje za svetskim trendovima u razvoju telekomunikacija i informacionog društva, da nema projekata posvećenih mladima i da oni nesmanjenim tempom odlaze iz zemlje, te da mladi i osposobljeni informatički kadrovi predstavljaju veliku šansu za razvoj Srbije, a posebno da se još uvek faktički održava monopol Telekoma i da se mnogo očekuje od upravo obrazovanog Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.
Uz prijatno iznenađenje što je ove godine i u Srbiji obeležen Dan telekomunikacija i informacionog društva, i pored uspeha koji beleže pojedine ICT kompanije – i ovom prilikom je istaknuto je nezadovoljavajuće, nedovoljno razvijeno stanje u IT oblasti u našoj zemlji.

Ostrvo diplomatije u Second Life-u

2007-05-22T15:27:00.000+02:00

I to je informaciono društvo

Kao korak dalje u više od decenije dugom istraživanju i razvoju na polju virtuelne diplomatije, u cyber-svetu Second Life Diplo fondacija, u saradnji sa Ženevskim centrom za politiku bezbednosti (Geneva Centre for Security Policy – GCSP), danas otvara Ostrvo diplomatije (Diplomacy Island).

Ovim Fondacija (www.diplomacy.edu) istražuje nove mogućnosti diplomatskog predstavljanja i pregovaranja, i otvara još jedan „kanal“ za ostvarenje svoje osnovne misije – pomoći malim i zemljama u razvoju da efektivno učestvuju u međunarodnim odnosima.

Ostvro diplomatije obuhvata određene sektore. U Diplomatskom kvartu se nalaze „virtuelne ambasade“. Uz ambasadu Maldiva, koja je u cyber-okruženju prva otvorena, u „izgradnji“ je još nekoliko njih, pre svih Malte, Filipina i Makedonije.
Virtuelna diplomatska akademija će biti domaćin skupovima o modernoj diplomatiji i temama poput „ekološke“, „energetske“ i cyber-diplomatije.Virtuelni muzej diplomatije nije običan muzej. U osnovi, on će isticati važnost diplomatije u modernom društvu – za razliku od korišćenja sile u odnosima. Činiće to kroz primere diplomatskih uspeha kroz istoriju, a posetioci će moći da „komuniciraju“ kroz vreme i s takvim diplomatskim veličinama kao što su (bili) Taljeran Perigor i Meternih.„Naselje upravljanja internetom“ (The Internet Governance Village) organizovaće okrugle stolove, diskusije i konferencije o osetljivim pitanjima, od kojih su neka od posebne i direktne važnosti za stanare Secon Life-a – prvenstveno pitanja privatnosti, sigurnosti, digitalnog identiteta i oporezivanja u virtuelnom svetu.
Dalje, IG Village će u prvi plan isticati goruće teme koje povezuju internet i zemlje u razvoju, pre svega kako prevazići digitalni jaz između bogatih i siromašnih.

Otvaranje Ostrva diplomatije uveličaće svojim prisustvom i izlaganjima nedavno imenovani predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija dr Srđan Kerim, iskusni makedonski i diplomata bivše SFRJ, ministar spoljnih poslova Maldiva, počasni doktor Ahmed Šahid, koji je i otvorio ovu „lokaciju“, ambasador Valter Fust, direktor Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji će govoriti o važnosti virtuelne diplomatije za male i zemlje u razvoju. Takođe, biće „prisutni“ i osnivač Second Life-a i glavni rukovodilac Linden Labs Filip Rozdejl, te dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije, koji će predstaviti Diplomacy Island i njegovu misiju.
Lokacija na kojoj će se sve dešavati u 18:30 po centralnoevropskom vremenu jeste
Diplomacy Island u Second Life-u – SL latitude/longitude: 150,191,26.

(Ne zaboravite da se na vreme pre toga registrujete u ovom svetu, koji danas broji više od 6,6 miliona stanovnika!!!)

Google konsultant za Srbiju Milena Đuričić

2007-05-10T13:11:00.000+02:00

Jedna vest za arhivu ovog bloga, s obzirom da je nisam originalno postovao, već je preuzeta:

Google je, na osnovu pre nekoliko meseci raspisanog konkursa, izabrao stručnog konsultanta za Srbiju - imenovana je naša koleginica, IT preduzetnik i novinarka Milena Đuričić.

"Milena Đuričić je iskustvo sticala kao šef internet odeljenja u Blic Pressu, a 1999. osniva preduzeće za informacione tehnologije Agena d.o.o koja se bavi razvojem softvera i web aplikacija za klijente kao što su Nacionalna banka Grčke, Vojvođanska banka, VMA, NIS, izradom i konsaltingom u vezi sa celokupnim Internet prisustvom kompanija. Kao jedan od pokazatelja njihovog kvalitetnog rada dokazuje činjenica da rade sajtove za instituciju kao što je MIT, zatim Gradsko stambeno preduzeće, radili su sajt za Belgrade Fashion Week, Draganu Ognjenović kao i mnoge druge. Ove godine će organizovati web festival po imenu Web fest. Više informacija o Ageni možete saznati na http://www.agena.co.yu a o Mileni Đuričić na njenom LinkedIn profilu."

(Preuzeto s Tehnopolisa B92, gde možete pročitati i ceo tekst).

Ericssonovo istraživanje potrošačkog segmenta TK tržišta na Balkanu

2007-05-09T13:08:00.000+02:00

Ericsson je predstavio rezultate najopsežnije studije o telekomunikacijama u Srbiji i na Balkanu, koju je sproveo krajem 2006. godine na reprezentativnom uzorku kroz 6.500 časova intervjua, od toga u Srbiji 2.000 intervjua. Ovde navodim osnovne izvode iz nešto opširnijeg teksta.

U našoj zemlji 89 odsto ispitanih navodi da ima fiksni telefon u kući, što spada među najviše brojke u Evropi, 46 odsto ima desktop kompjutere i 42 odsto kablovsku televiziju, a dial-up internet vezu ima 27 odsto srpskih domaćinstava;

- opšte brojke korišćenja interneta u Srbiji su slične kao u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj; 27 odsto srpskog uzorka koristi internet dnevno ili nedeljno; samo 7 odsto ispitanih je opremljeno ultra-brzim internetom, a 17 odsto srpskih ispitanika planira da uvede ultra-brzi internet, što odražava potrebu za efikasnim širokopojasnim internetom; kod internet usluga ljude u Srbiji najviše privlači “Internet video telefonija” sa 34 odsto interesovanja, “download videa/ filmova” 30 odsto i “TV na zahtev” 29 odsto (slede i VoIP, E-zdravlje i E-upravljanje);

- 73 odsto ljudi starosti od 15-69 godina u Srbiji ima sopstveni mobilni telefon; korisnici mobilnih telefona u Srbiji često šalju SMS poruke u poređenju sa regionalnim i globalnim standardima: 19 odsto iznosi da šalju i primaju poruke više od 10 puta dnevno, 24 odsto 5-10 puta dnevno; čak 17 odsto korisnika mobilnih telefona u Srbiji “šalje/prima MMS” na mesečnom nivou, a 20 odsto korisnika mobilnih telefona “lista portale operatera”; nivo interesovanja za nove mobilne usluge je visok među korisnicima mobilnih telefona, na primer 32 odsto korisnika mobilnih telefona je zainteresovano za video telefoniju, a 34 odsto za kontakt u realnom vremenu, što danas nude internet usluge slanja instant poruka.

Blog festival BlogOpen 6. maja u Pančevu

2007-05-04T17:01:00.000+02:00

Prvi blog festival u našoj zemlji BlogOpen - Spring 07 održaće se u nedelju 6. maja u kafeu DeeLite u Pančevu.

Više informacija na prezentaciji ovog okupljanja - http://blogopen.eu, na kojoj se možete i prijaviti. Prisustvo je besplatno, ali je prijavljivanje neophodno zbog ograničenog prostora.

Microsoft kupuje Yahoo!?

2007-05-04T16:45:00.001+02:00

Današnja vest koju objavljuje AP (citirajući New York Post i Wall Street Journal/WSJ blog), a prenosi Yahoo! News - Microsoft nanovo forsira pregovore o kupovini kompanije Yahoo! ili neku vrstu ujedinjenja ove dve kompanije na polju internet pretraživanja...?!

Koliko im je stalo da ne zaostanu za konkurentom na ovom profitabilnom segmentu tržišta govori i vrednost čitavog ponuđenog posla - pominje se cifra od čak 50 milijardi dolara...!!!

Najbolji i najgori zakoni o internetu

2007-04-26T13:45:00.000+02:00

Od početka šire primene interneta zakonodavci se trude da ga kontrolišu na sve načine, pa je tako i u najmoćnijoj državi sveta. Samo tokom 109 saziva američkog Kongresa, primera radi, u oko 1100 dokumenata pomenut je internet, a usvojene su stotine zakonskih akata koje ga regulišu.

Danas je ovaj korpus pravnih akata dovoljno obiman da bi moglo da se oceni koji propisi su uspešni, a koji nisu, odnosno koji od pravnih akata o internetu su dobri, a koji loši.

Erik Goldman (Eric Goldman) u tekstu The Best and Worst Internet Laws nudi moguću listu najboljih i najgorih propisa o internetu u SAD.

* Erik Goldman je asistirajući profesor prava na pravnom fakultetu (Školi prava) Univerziteta Santa Klara (Santa Clara University School of Law) i direktor je tamošnjeg Instituta za visokotehnološke zakone (High Tech Law Institute). Više od decenije bavi se cyber-zakonima, a i danas su njegova istraživanja usmerena na pravnu regulativu interneta.

Centar za razvoj karijere Beogradskog univerziteta

2007-04-20T18:03:00.000+02:00

Јоš nešto preuzeto iz poslednjeg broja mog matičnog lista - tekst koleginice Olge Nikolić:

Zajednički projekat Privredne komore Srbije i Univerziteta u Beogradu
UTAKMICA ZA PRAVE IGRAČE

Visokoškolci i poslodavci sada lakše i efikasnije komuniciraju na obostranu korist preko Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu. Slični centri uskoro i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu

Svuda u svetu, pa i u Srbiji, poslodavci traže mlade ljude koji mogu odmah da prionu na posao. Diploma je dobrodošla, ali uglavnom nije presudan papir koji garantuje radnu knjižicu na „lepe oči“, bez obzira na ocene iz škole ili sa fakulteta. Kod nas odavno škripi upravo u sferi primene teorijskog znanja. Sada su i u tom polju inicirane promene. Akademci i poslodavci će moći lakše i efikasnije da komuniciraju na obostranu korist preko Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu (www.razvojkarijere.bg.ac.yu), koji je osnovan početkom decembra prošle godine na predlog Fondacije za kulturu i obrazovanje prestolonaslednika Aleksandra.

Ova saradnja je učvršćena i sporazumom koji su uoči ovog izdanja Prosvetnog pregleda u prisustvu prestolonaslednika potpisali rektor najstarije visokoškolske ustanove u Srbiji dr Branko Kovačević i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Slobodan Milosavljević.
Centar pomaže studentima da razviju veštine i steknu potrebna saznanja za rad i zapošljavanje, da steknu radno iskustvo tokom studija i upoznaju se sa poslovnim svetom i njegovim pravilima, ali i da nauče da razmišljaju na pravi način o datim mogućnostima. Takođe promoviše studente i diplomce Univerziteta u Beogradu kao buduće eksperte u različitim oblastima rada i BU kao vodeću instituciju za visoko obrazovanje u regionu.

Koliko je ovakva komunikacija privlačna studentima, vidi se i po podatku da je samo za dva meseca više od dvanaest hiljada akademaca posetilo sajt Centra, a da je dve hiljade lično došlo u prostorije u Bulevaru kralja Aleksandra 67 da se iz prve ruke informiše o onome što ih interesuje. Od momenta osnivanja do danas organizovano je oko pet stotina seminara i okruglih stolova, a sličnih skupova biće i ubuduće. Centar za razvoj karijere formirao je i posebnu službu za poslodavce kojima takođe neposredno nudi brojne usluge i promocije. Na skupu u Privrednoj komori najavljeno je formiranje sličnih centara i pri univerzitetima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Pre pet godina u PKS je osnovan Centar za edukaciju i stručno obrazovanje, s idejom da privrednicima omogući savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju iz oblasti menadžmenta i do sada je održano oko četiri stotine seminara, promocija, prezentacija i okruglih stolova iz preko 230 oblasti za više od deset hiljada polaznika.

Sporazum sa BU trebalo bi da donese beneficije svim korisnicima, a najavljena je i obostrano nastojanje da se problem nezaposlenosti svede na minimum.
- Promovišemo veoma važan i Srbiji preko potreban projekat - Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata. Sa aspekta privrede to vidim kao pomoć mladima pri izboru profesije kojom će se baviti, ali to će nam pomoći i u pronalaženju talenata i povezivanju sa poslovnom zajednicom. Ovim projektom promoviše se i značaj doživotnog učenja, čime ćemo moći da povećamo konkurentnost na svetskom tržištu - rekao je Milosavljević, uz napomenu da se PKS rado stavlja na raspolaganje.

Rektor Univerziteta u Beogradu podsetio je da su studenti BU preko Centra već uključeni u međunarodni projekat sa Univerzitetom u Notingemu i najavio da je u toku priprema za saradnju sa Perdju univerzitetom iz SAD, koji se ubraja među prvih pet univerziteta u Americi. Kada je govorio o povezanosti politike, privrede i obrazovanja, profesor Kovačević je upotrebio metaforu iz sportskog žargona. Političari stvaraju pravila igre, ali ne igraju utakmicu, privrednici sastavljaju timove koji će da igraju jer žele da ubiraju profit, koji deli država - a uloga obrazovne delatnosti je da stvara velike igrače. I upravo to je zadatak BU- da obrazuje velike igrače.
O. Nikolić

Antrfile:
DELATNOST I USLUGE

Centar za razvoj karijere i savetovanje pruža podršku u razvijanju sposobnosti, znanja i veština studenata koje su ključne za zapošljavanje, daje informacije o mogućnostima dodatnog obrazovanja, o stipendijama u zemlji i inostranstvu i ponudama za posao, povezuje akademce sa poslodavcima preko stručnih praksi i obuka u kompanijama i organizacijama u zemlji i inostranstvu...
Studenti u Centru dobijaju informacije o slobodnim radnim mestima, o honorarnim poslovima, mogućnostima za praksu i stručno usavršavanje. Visokoškolci mogu da koriste biblioteku, skriptarnicu, brošure, kompjutere, internet i info desk. Po ugledu na britanski model dobijaju savet mejlom ili telefonom, ali imaju mogućnost i da idu na duže konsultacije o onome što ih muči ili interesuje. U Centru takođe mogu da se obuče kako da naprave dobar plan za razvoj karijere ili na koji način da dođu do najbolje odluke, kako da se pripreme za intervju sa poslodavcem ili da napišu biografiju... Sve usluge su besplatne.

Preko sajta do zanimanja

2007-04-20T17:49:00.000+02:00

Objavljeno u Prosvetnom pregledu 19.04.2007.

Pred upis u srednje škole
PREKO SAJTA DO ZANIMANJA

Okretanje praktičnim profesijama u skladu sa realnim potrebama tržišta rada. Pravi izbor zavisi od dobre informacije i izbegavanja tipičnih grešaka

Osmake upravo ovih dana očekuje prva značajna životna odluka - izbor srednje škole! Na pitanje kako izabrati zanimanje, iz Centra za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje poručuju - korak po korak!
- Na sajtu ove službe (www.nsz.gov.yu) postoji poseban link za profesionalnu orijentaciju namenjen učenicima završnih razreda osnovne škole. Tu se nalaze brojni podaci koji mogu biti presudni za izbor škole uz kontakt sa svim obrazovnim ustanovama i drugim institucijama koje imaju svoje sajtove - ističe Vesna Čekić, psiholog i načelnik Odeljenja za profesionalnu orijentaciju koje poslednjih godina insistira na modelu aktivnog izbora zanimanja.
Ovaj veoma komotan način informisanja, prema njenim rečima podrazumeva da se mladi pre svega u svom okruženju, a onda i u kontaktu sa profesorima dobro informišu o zanimanju i načinu školovanja. Baš zbog te nedovoljne informisanosti koja je uočena kao problem, budućim srednjoškolcima je na raspolaganju i „Vodič za izbor zanimanja - kuda posle osnovne škole“ u izdanju Prosvetnog pregleda, kao i elektronska verzija, a na sajtu Nacionalne službe koji kroz formu upitnika pomaže učenicima da definišu svoje profesionalne planove. Posle ovakve samoprocene osmacima se savetuje da odu kod školskog psihologa i porazgovaraju sa roditeljima.
- Vrlo često je to dovoljno - kaže naša sagovornica i dodaje da zbog nesklada potreba i mogućnosti u Centru za profesionalnu orijentaciju prednost imaju deca sa zdravstvenim problemima, teškoćama u učenju i razvoju, a za to je neophodan timski rad psihijatara, defektologa, pedagoga, specijalista medicine rada, socijalnih radnika...
Ona objašnjava da, bez obzira na želju i dobru volju da pomognu budućim srednjoškolcima, psiholozi u ovom odeljenju i 25 filijala širom Srbije jednostavno fizički nisu u mogućnosti da pomognu baš svim zainteresovanim školarcima. Veliki broj njih se uglavnom seti da razrešava svoju nedoumicu u aprilu, maju iako bi komotno mogli da traže konsultacije već na kraju sedmog razreda. Možda zvuči grubo, ali sada, recimo, psiholozi u ovom odeljenju primaju decu sa ozbiljnim problemima, a koja nemaju psihologa u svojim školama.
- Jer, ukoliko ne naprave odgovarajući izbor, jednog dana će se svakako naći na našoj evidenciji nezaposlenih - kaže Čekić i naglašava da je srećom sve više stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama koji se bave profesionalnim usmeravanjem. Ocenjujući to vrlo ohrabrujućim jer su škole prava mesta za ovakve aktivnosti, Čekić izražava nadu da će se na planu unapređenja kompetencija zaposlenih u školama preduzeti konkretne mere. Za sada je ova oblast nedovoljno razvijena i prepuštena entuzijastima koji zavređuju poštovanje.
U okviru modela aktivnog izbora zanimanja, a pored dobro opremljenog sajta NSZ, već dve godine organizuje sajmove profesionalne orijentacije koji omogućavaju neposrednu komunikaciju između učenika, škola, roditelja i poslodavaca.
- Psiholozi u radionicama razgovaraju sa grupama učenika, upoznaju ih sa poslom birotehničara, biznis administratora... kako da nastave školovanje - objašnjava naša sagovornica uz napomenu da su sajmovi bili vrlo korisni, a održavali su se u Jagodini, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Somboru...
Prema njenoj oceni, usklađenost interesovanja, sposobnosti i realnih potreba postoji pod uslovom da deca imaju pravu informaciju.
- U slučaju da operišu idealnom slikom, koja pre svega potiče iz porodice i škole, a bez dobrih i loših strana zanimanja onda je to neadekvatno interesovanje - kaže Čekić podsećajući da roditelji ponekad imaju pozitivnu ulogu ukazujući na loše strane izabrane profesije, a nekada zapravo vrše pritisak i unose zabunu.
Interesantno je da se interesovanja često ne podudaraju sa zdravstvenim sposobnostima. U prilog ovoj konstataciji Čekić navodi primer levorukih koji žele da budu stomatolozi iako je sva oprema prilagođena dešnjacima. Ili, pak, mladi koji nemaju dobar dubinski vid, a žele u umetničke škole!
Dakle, psiholozi Odeljenja za profesionalnu orijentaciju preporučuju da se mladi pri izboru zanimanja rukovode svojim interesovanjima, sposobnostima, talentima i mogućnostima da se odabranim zanimanjima bave. Budući da ne postoje idealna rešenja važno je znati da je svako sposoban da se bavi većim brojem poslova. Pogrešno je uverenje da postoji jedan pravi izbor koji određuje karijeru i život pojedinca.
Mila Vuković

Antrfilei:

PRIVLAČNA ZANIMANJA

Interesovanja mladih u nekoliko poslednjih godina kreću se uglavnom u oblasti ekonomije, finansija i administracije, turizma i pružanja usluga. Reč je naime o ekonomskim, finansijskim tehničarima, kuvarima, poslastičarima. Sve su popularnija i zanimanja za kojima postoji veća potražnja na tržištu rada, a to su ona u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, odnosno dizajneri softverskih aplikacija, sistem inženjeri i administratori, znanja specifičnih programskih jezika, ali i pojedina zanimanja u prosveti, nastavnici matematike, engleskog...

PROUČI PA IZABERI

Ako ne znaš čime želiš da se baviš, a ne znaš odakle da počneš, prouči veb stranice za buduće srednjoškolce. Idi na www.rztr.co.yu, zatim klikni na „Profesionalna orijentacija“, onda „Kako izabrati zanimanje“. Pokušaj da izbegneš tipične greške kao što su izbor škole u koju ide najveći broj tvojih drugova iz osnovne, zatim one koja je najbliža, kao i one koju bi tvoji roditelji voleli, naravno ukoliko se ne poklapa sa tvojom odlukom.

Softver, piraterija, ugovori...

2007-04-20T16:11:00.000+02:00

Interesantan tekst autorke Slobodanke Stamenić preuzet iz Danasa od 18.04.2007, u originalu dostupan na sajtu Danasa. Tekst donosi neke podatke koje smo već znali, ali i nove aspekte, kao i izjave trenutno aktuelnih odgovornih lica. Verovatno je par uglova u ovoj temi ostalo nerasvetljeno, ali i mi ostali treba da imamo o čemu da pišemo, posebno posle informacije da ovih dana Business Software Alliance (BSA), odnosno zastupništvo Alijanse za poslovni softver u našoj zemlji (Advokatska kancelarija Karanović i Nikolić, predstavnik Dragomir Kojić), u sklopu obnovljene kampanje protiv softverske piraterije i novoiskazane odlučnosti države u istom smislu, šalje stručne timove da prepadaju preduzeća, glede legalnosti upotrebe softvera u istim. Dakle...

Ante scriptum, ipak moram komentarčić: koliko malo treba da se čoveku o nekom ili nečemu popravi mišljenje - pomoćnik ministra Čedomir Šuljagić je sa svega par, i to uvijenih izjava, uspeo koliko-toliko da podigne svoj ugled u mojim očima (koliko god da mu to toga nije stalo, s punim legitimitetom, a i legalitetom /s obzirom na političku opciju/ :)))
Posle nekih njegovih ranijih izjava i uopšte, vrednovanjem rada sektora za koji je zadužen u Ministarstvu nauke, zaista sam mislio da se potpuno uspešno ne meša u posao za koji je unajmljen, posebno posle činjenice da nije bio nazočan ni u Tunisu novembra 2005. na Svetskom samitu o informacionom društvu. Vidim da je ova moja procena za nijansu bila pogrešna, zašta se sad (pomalo stidljivo i nerado) i javno izvinjavam. To ne znači da ne smtram da je u sprovođenju strategije razvoja informacionog društva u Srbiji moglo i moralo mnogo bolje od pukog postavljanja eGovernment portala Srbije (i hvaljenja istim).

OPERATIVNI SISTEMI
I dalje visok procenat piratskih softvera u Srbiji
Nedostupni podaci o ugovoru Vlade s Majkrosoftom
Slobodanka Stamenić

Podaci o visini ugovora koji je Vlada Srbije 2004. godine sklopila s kompanijom Majkrosoft o kupovini legalnog softvera za državnu administraciju do danas su ostali nepoznati javnosti. Predstavnici Ministarstva nauke ističu da je vrednost ugovora poslovna tajna po zahtevu Kompanije Majkrosoft, dok iz Majkrosofta do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo pomenute podatke.
S kompanijom Majkrosoft Vlada Srbije je dosad potpisala dva ugovora. Prvi 2001. kojim su kupljene licence za državne organe u trajnom vlasništvu i kroz donaciju dobijene licence za akademske ustanove koje su mogle da budu u upotrebi samo dok ugovor traje. Po isteku ugovora iz 2001. sklopljen je drugi ugovor 2004. kojim su kupljene trajne licence i za akademski sektor, koje su prema prethodnom ugovoru bile praktično pozajmljene.

Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić za Danas ističe da "lično nije u mogućnosti da saopšti podatak" koliko je dosad novca uloženo u kupovinu operativnih sistema za potrebe državne administracije, jer "kompanija Majkrosoft u sve ugovore obavezno ugrađuje klauzulu o tajnosti". Prema njegovim rečima budžet Ministarstva je javan i svako može dobiti tu informaciju u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

(NE)USPEŠNO
Najveća svetska kompanija za proizvodnju softvera Majkrosoft objavila je nedavno kako je u Srbiji čak 68 odsto softvera piratsko, odnosno nelegalno. Tačno 40 slučajeva vodi se zbog piraterije u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Okružnom tužilaštvu. Na Internet forumima se povela rasprava o rasprostranjenosti i opravdanosti piraterije. Ocene forumaša se kreću od toga da je piraterija neizbežna ako se uzme u obzir cena legalnog softvera, do podsećanja da postoji i besplatan softver koji "negde uspešno, a negde neuspešno parira komercijalnom softveru".
Prema rečima Milomira Ognjanovića, menadžera za zaštitu intelektualne svojine u Majkrosoftu, legalizaciji softvera doprineli su potpisivanje ugovora između Majkrosofta i Vlade Srbije, privatizacija i povećanje potrošnje. S druge strane, odnos cena legalnog i piratskog softvera, njegova dostupnost i neprepoznavanje štete koja se na taj način nanosi državi čine da je nelicencirani softver i dalje zastupljen u visokom procentu.
- Niska cena praznih optičkih medija i procenat zarade u odnosu na nabavnu vrednost razlog je zainteresovanosti za prodaju i kupovinu takve robe - kaže specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen Nikolić i dodaje da su za pirateriju zaprećene kazne od tri do pet godina.
Piraterija je tokom devedesetih godina bila kompletna, pa je 99 odsto softvera bilo piratsko, podseća Ognjanović i dodaje da je od 2001. počela legalizacija operativnih sistema, a tadašnja Vlada potpisala ugovor s Majkrosoftom.
-Legalizaciji je doprinela i privatizacija, zbog toga što multinacionalne kompanije koje otkupljuju domaće firme mahom imaju legalne ugovore s Majkrosoftom - navodi Ognjanović.
On kaže da je zastupljenost piratskog softvera u poslovnoj i kućnoj upotrebi spala na nešto manje od 70 odsto, pa se Srbija sada nalazi na nivou Rumunije i Bugarske, dok Hrvatska ima 58 odsto, a Slovenija 50 odsto piraterije. Ipak, Komlen Nikolić ukazuje da nijedna zemlja u okruženju nije do kraja rešila problem piraterije, pa se postavlja samo pitanje smanjenja procenta u kojem je zastupljena.
-Predlog u svetu je da se smanji prodajna cena originala, a u Srbiji poseban problem predstavlja kupovna moć stanovništva - kaže Komlen Nikolić.
Svetska praksa pokazuje da procenat piraterije opada povećanjem ekonomske moći stanovništva. Tako građanin Evropske unije na informacione tehnologije godišnje potroši više od 600 evra, dok se u Srbiji za to izdvoji 47 evra godišnje, a legalan softver košta od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra.

LICENCIRANJE
Na pitanje Danasa šta kupac legalnog softvera dobija za novac kojim ga je platio, Ognjanović odgovara kako se time poštuje Zakon, a korisnik dobija pouzdan sistem, sigurnost podataka i logističku podršku iz Majkrosofta.
Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić kaže da je teško precizno odrediti kada je Vlada Srbije počela da uvodi legalan softver u državne institucije, zbog toga što konkretni podaci za sve institucije ne postoje, ili bar nisu objedinjeni za raniji period.

PISAĆE MAŠINE
-Osim toga, situacija se značajno razlikovala od ustanove do ustanove. Neke su još devedesetih koristile napredne informacione sisteme koje su razvile velike domaće i strane kompanije, pa je taj softver bio u potpunosti, ili u najvećoj meri legalan. Druge institucije koristile su računare kao malo savremenije pisaće mašine i moguće je pretpostaviti da je u takvim situacijama deo softvera bio nelicenciran - objašnjava Šuljagić.

Veliku akciju legalizacije softvera Vlada Srbije počela je 2001. posle potpisivanja ugovora za operativne sisteme i programske pakete kompanije Majkrosoft. Šuljagić ukazuje da nisu sprovođene aktivnosti takvog obima za programske pakete i operativne sisteme drugih kompanija, "ali je danas situacija slična kao i u slučaju pomenute kompanije, softver u ministarstvima i drugim organima na nivou Republike je legalan". Na pitanje zbog čega se Vlada opredelila za Majkrosoftov, ako već postoji besplatan operativni sistem, Šuljagić odgovara: "O tome morate da pitate osobe koje su se za to odlučile 2001. godine".

-Činjenica je da nijedna zemlja ne koristi samo jedan operativni sistem, već se zavisno od namene i na osnovu analiza troškova u eksploataciji donosi odluka koji je operativni sistem ili platforma optimalna za odgovarajuću situaciju - rekao je Šuljagić. On dodaje da je pre šest godina upotreba alternativnih rešenja bila na nižem nivou nego što je danas, kao i da je postojao manji broj kako stručnjaka tako i domaćih kompanija koji su nudili rešenja na tim platformama.

- Poslednjih par godina situacija se promenila, popularnost i primena softvera s otvorenim kodom značajno je porasla, pa je primetan trend prelaska s drugih platformi i njegove upotrebe, pre svega u Evropi. Zbog toga je Vlada Srbije početkom ove godine započela saradnju i s kompanijom RED HAT, najvećim distributerom softvera s otvorenim kodom u svetu, kako bi obezbedila veći izbor rešenja - ukazuje Šuljagić.

Antrfilei:

KONTROLA LEGALNOSTI SOFTVERA
Posetioci internet foruma najčešće izražavaju sumnju u legalnost softvera koji koristi državna administracija. Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić objašnjava da je svaka institucija bila dužna da nadležnom organu dostavi spisak računara koji koristi, pa je na osnovu toga kontrolisana legalnost softvera koji koristi državna administracija.
-Prošle godine su Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Republički zavod za informatiku i internet pokrenuli projekat izrade informacionog sistema za evidenciju računara i softvera u upotrebi u republičkim organima. Projekat je u završnoj fazi i treba da omogući bolje planiranje iskorišćenja resursa, nabavki novog hardvera i softvera, kao i praćenja licenci koje su u upotrebi - zaključuje Šuljagić.

CENE
Najčešći argument zagovornika piraterije jeste visoka cena legalnog softvera. Međutim, u zavisnosti od paketa za koji se korisnik odluči cene legalnog softvera se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina dolara. S druge strane, postoji i takozvani softver otvorenog koda koji je besplatan.

Evropsko istraživanje o znanju stranih jezika

2007-04-18T01:53:00.000+02:00

RAZMENA POZITIVNIH ISKUSTAVA

Iako nije direktno vezana za ICT sektor, sledeća informacija je posredno od značaja za razvoj ove oblasti u čitavoj Evropi, pa tako i kod nas.

Evropska komisija početkom 2009. ima nameru da pokrene Evropsko istraživanje o jezičkim sposobnostima, odnosno poznavanju prvog i drugog stranog jezika u zemljama članicama Evropske unije, prenosi internet portal EnterEurope na hrvatskom jeziku (www.entereurope.hr), a prenose još neki domaći net izvori.

Na samitu Evropskog veća u Lisabonu 2000. utvrđeni su strateški ciljevi Evropske unije u prvoj dakadi 21. veka i istaknuta važnost povećanja mobilnosti Evropljana i jačanja njihovih lingvističkih sposobnosti. Na samitu u Barseloni 2002. EU je pozvala na konkretne korake kojima bi se poboljšalo znanje bazičnih veština, posebno učenjem najmanje dva strana jezika od detinjstva i uspostavljanjem indikatora jezičke kompetencije.

Ovim istraživanjem će se testirati znanje stranih jezika kod učenika na kraju obaveznog obrazovanja. U prvom krugu testiranja početkom 2009. meriće se veštine čitanja, slušanja i pisanja dva strana jezika. Ta dva jezika moraju biti među pet jezika koji se najviše govore u Uniji – engleski, francuski, nemački, španski i italijanski.

Podaci iz istraživanja treba da pruže informacije o jezičkim sposobnostima mladih u Evropskoj uniji, što će pomoći nadležnima u zemljama članicama da poboljšaju učenje stranih jezika.

Poverenik Evropske komisije za obrazovanje, kulturu i mlade Jan Figel izjavio je da cilj ovog jezičkog indikatora nije pojedinačno rangiranje država, već nalaženje efikasnih metoda učenja jezika, kako bi se pojačala razmena pozitivnih iskustava među zemljama članicama EU.

E-trgovina 2007 danas i sutra na Paliću

2007-04-18T01:33:00.000+02:00

Konačno se, posle godina iščekivanja, u Srbiji pojavljuju sistemi plaćanja na internetu, koji će omogućiti domaćim trgovcima da na svojim sajtovima primaju uplate platnim karticama - podsećaju organizatori skupa E-trgovina 2007 (www.etrgovina.org), koji se danas i sutra održava na Paliću.

To će i biti jedna od glavnih tema na predstojećoj VII međunarodnoj konferenciji o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju. Predstavnici kompanije Visa International govoriće o planovima koje ova kompanija ima u domenu podrške daljem razvoju e-trgovine u Srbiji. Jedna od prednosti novih sistema online plaćanja koji će biti raspoloživi kod nas je i upotreba značajno sigurnijih savremenijih metoda zaštite online transakcija po 3D Modelu, poput Verified by VISA.

Banca Intesa a.d. Beograd je prva domaća banka koja je dobila licencu za implementaciju ovih sistema u Srbiji i ponudiće domaćim pravnim licima mogućnost da na svojim sajtovima primaju uplate platnim karticama. Na konferenciji E-trgovina 2007 predstavnici banke detaljno će predstaviti i objasniti način funkcionisanja ovog sistema. Učesnici skupa dobiće kompletnu informaciju o svim organizacionim, tehničkim i pravnim preduslovima za njegovu uspešnu primenu.

Centar za platne kartice Narodne banke Srbije će predstaviti svoj projekat plaćanja nacionalnim DinaCard karticama preko interneta.

Kompanija Diners će podsetiti i na svoj sistem koji je nedavno takođe počeo s radom, tako da će se upravo sada otvoriti mogućnosti za prodaju svih vrsta roba i usluga preko interneta domaćim kupcima vlasnicima kartica, kojih ima više od pet miliona. Organizatori se nadaju da će skup E-trgovina sledeće godine konačno promovisati i veći broj uspešno realizovanih domaćih projekata, uz konstataciju da su domaći internet servisi i sadržaji konačno postali alat za bolji i jednostavniji život ljudi.

Naravno, online plaćanje je samo jedan nizu neophodnih koraka koji vode ka uspešnom poslovanju na internetu. Na skupu će biti prezentovani radovi i iz ostalih oblasti koje prate celokupan proces elektronskog poslovanja.

Nastavnica iz Srbije osvojila nagradu Microsofta i UNESCO-a u Parizu

2007-04-18T01:23:00.000+02:00

Ka inovativnim školama budućnosti

Na međunarodnom Innovative Teachers Forumu (ITF) 2007 (Forum inovativnih nastavnika), koji su 29. i 30 marta u Parizu zajednički organizovali UNESCO i kompanija Microsoft, projekat Katarine Veljković, nastavnice informatike u Tehničkoj školi za mašinstvo i saobraćaj iz Kragujevca, osvojio je nagradu u kategoriji sadržaja za inovacije u nastavnom procesu. U konkurenciji nastavnika iz više od 40 zemalja iz Evrope i Afrike, ona je osvojila nagradu za projekat programiranja LEGO NXT robota uz pomoć paketa Microsoft Robotics Studio.

„Izuzetno mi je drago što smo učešćem na ovom skupu doprineli tome da inovacije koje uvodimo u nastavu u našoj školi budu prepoznate od strane šire stručne javnosti. Važno je i to što Microsoft podržava ovakve projekte i što nam je proizvodima kao što je Robotics Studio omogućio da značajno izmenimo proces nastave i tako moderne tehnologije, među kojima je i robotika, približimo našim učenicima. Uverena sam da će oni na osnovu ovakvih primera naći načina da stečeno znanje kasnije upotrebe u praksi“ rekla je profesorka Veljković.

Microsoft Robotics Studio je razvojni alat koji je Microsoft nedavno lansirao i koji je namenjen kreiranju jednostavnih aplikacija za upravljanje robotima.
- Uvereni smo u njegov kvalitet u domenu obrazovanja i verujemo da će lako naći primenu u projektima inoviranja nastave kao što je ovaj, koji je dobio međunarodno priznanje – kaže Katarina Milanović, menadžer programa Partneri u učenju kompanije Microsoft u Srbiji.
Uz dobijeno priznanje, projekat nastavnice Veljković biće predstavljen na svetskom finalu ITF-a, zakazano za novembar u Helsinkiju.

Innovative Teachers Forum 2007 (www.microsoft.com/emea/education/innovativeteachers.mspx) deo je šire inicijative koju su usvojile Ujedinjene nacije, a koja podržava rešavanje osam globalnih problema do 2015. (u oblastima zdravstva, obrazovanja, ekonomije...). Microsoft i UNESCO zajednički su podržali napore u približavanju informacionih tehnologija učenicima širom sveta – što treba da poboljša klasičnu i digitalnu pismenost, stvaranje globalne zajednice edukatora u kojoj se razmenjuju ideje i iskustva – čime se podržavaju preporuke UN i razvijenih zemalja za promovisanje obrazovanja i pristup znanju svima, kao i iskorišćenju znanja i veština za ekonomski rast i održivi razvoj.

Microsoft je ovom prilikom obelodanio još jednu lokaciju na kojoj će biti “Inovativna škola budućnosti”. U programu koji ova korporacija podržava, škola “L’ecole de Chateaudun” iz grada Amiena, izabrana između 30 kandidata ove godine, pridružiće se dosad već uključenim školama iz Katara, Hong Konga, Filadelfije, Čilea, Škotske, Švedske… Svaka škola i zajednica okupljena oko nje razmotriće edukativne i tehnološke potrebe svojih nastavnika, studenata i njihovih roditelja, a Microsoft će im, u skladu s tim, donirati tehnologiju, rešenja i ekspertizu.

Antrfile:
Pozdravljajući više od 200 nastavnika i predstavnika vlada, pomoćnik direktora UNESCO-a Abdul Valid Kan rekao je da su kroz istoriju učitelji uvek bili vizionari i inovatori, ali da je danas, s napretkom tehnologije, posebno računara i komunikacija (ICT), kao i nesrazmernim mogućnostima u svetu za pristup tim tehnologijama – inovacija značajnija nego ikad.
Nastavnici su kolegama predstavili širok spektar svojih projekata, od blogova u procesu razvoja nastave, korišćenja SMS-a, video prenosa i mobilnih uređaja, do najjednostavnijih projekata kakav se u Gabonu primenjuje, kako bi se većim grupama studenata koji rade na malom broju računara omogućili da uspešno savladaju osnove korišćenja PC-ja.Jedan od primera uspešnih i kompleksnih projekata je onaj kazahstanke nastavnice biologije Zoje Koišibajeve, koja je proglašena nastavnicom godine 2006. u svojoj zemlji. Ona je predstavila svoje napore u katalogizaciji svih ugroženih biljih vrsta u Kazahstanu, što je rezultiralo ilustrovanom bazom podataka.

Domen .rs najranije sredinom godine

2007-04-18T01:19:00.000+02:00

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS, www.rnids.nic.yu ) je 27. marta podneo međunarodnoj organizaciji koja se bavi dodelom internet domena (ICANN) zahtev da Srbiji dodeli .rs domen.

Istovremeno je podnet i zahtev za redelegaciju (prenos nadležnosti) za .yu domen. U RNIDS-u procenjuju da će ta dva proces trajati narednih dva do tri meseca, pa bi novi internet domen za Srbiju – .rs, mogao da se primenjuje najranije tek od sredine 2007. godine.
Krajem februara RNIDS je izabrao upravni odbor, od kada se i odvijaju planirane aktivnosti.

Predstoji instalacija opreme, usvajanje procedure za rešavanje sporova oko domena i niz drugih aktivnosti kojim će se RNIDS osposobiti za obavljanje svojih nadležnosti, prenosi ICT servis ekonomske rubrike TANJUG-a.

Plakete Društva za informatiku

2007-04-18T01:09:00.000+02:00

Društvo za informatiku Srbije (http://www.dis.org.yu/) je krajem prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije dodelilo svoje plakete za izvanredna dostignuća iz informatike u Srbiji u 2007. godini.

Priznanja za razvijen i izveden informacioni sistem dobili su TELEKOM Srbija za “TIS” – nedavno uveden Telekomunikacioni informacioni sistem i kulturna mreža Projekat Rastko i preduzeće TIA JANUS za međunarodni sistem za digitalizaciju knjiga Distribuirani korektori Evropa.

Plaketa za razvijen i primenjen informatički proizvod pripala je firmi RB General Ekonomik za AVL sistem FOX za satelitsko praćenje vozila i upravljanje voznim parkom.

Za najbolji postavljeni portal ili sajt nagradu je dobila internet prezentacija dnevnog lista Politika (http://www.politika.co.yu/), koju je napravio tim predvođen Aleksandrom Maćaševim, a žiri je odlučio da dodeli i pohvalu Saši Stojanoviću za internet portal Soko Banje – www.soko-banja.org.

Nagrada za najbolji naučni rad nije dodeljena, jer je zaključeno, ako ne interpretiram pogrešno, da nijedan rad svojom inovativnošću nije odskočio u odnosu na ostale.

B-LINK 01 otvaranje - nedelja 15. april 21h

2007-04-12T16:24:00.000+02:00

Beogradski festival novih komunikacija B-LINK 01 je internacionalni projekat koji će biti održan od 15. do 22. aprila u Ozonu. Program festivala obuhvata najznačajnija dostignuća iz domena novih komunikacija u Srbiji i u svetu.

- Nakon prošlogodišnjeg pilot izdanja festivala, kreativni tim B-LINK-a ove godine unosi novine u program, čiji će revijalni deo pokazati veću raznovrsnost, dok je kao najveća novina istaknut takmičarski deo programa - kažu organizatori.

Festival će svečano biti otvoren u nedelju 15. Aprila u 21 sat, kada će biti izveden "striming performans" – muzički sešn u realnom vremenu između umetnika u Beogradu i Kopenhagenu, koji će posredstvom interneta biti dostupan slušaocima širom sveta. Performans će izvesti Ivana Grahovac, Manja Ristić, Rune Kaagaard i Brigitte Lyreguard.

Revijalni deo festivala ima više tematskih oblasti, predstavljenih kroz diskusije s publikom, prezentacije, instalacije, predavanja domaćih i stranih stručnjaka, interaktivne radionice. . . Sadrži pet oblasti u okviru kojih će učesnici diskutovati o iskustvima na izradi web-sajtova u Srbiji, zahtevima klijenata i o iskustvu zemalja iz susedstva.

Raspravljaće se i o pitanju autorstva i originalnosti u vremenu digitalne produkcije i zvezda "internet neba". U okviru radionice interaktivnih komunikacija biće reči i o novim umetničkim formama izražavanja kroz povezivanje tehnologije i fizičkog sveta, a posebni tematski segmenti baviće se protokom novca na internetu i blogovima kao novim vidom društvene mreže.

Takmičarski deo festivala osmišljen je kao motivacija svima koji žele kreativno da se izraze u polju novih komunikacija i podeljen je u dve profesionalne takmičarske kategorije - web produkcija, u okviru koje će moći da se prijave projekti na internetu u oblasti umetnosti, biznisa i my space, te radovi na zadatu temu „upload/download“ u kratkoj digitalnoj formi.

U takmičenju mogu učestvovati samo domaći radovi rađeni za domaće naručioce, nastali u poslednje dve godine i radovi kratke digitalne forme u trajanju do tri minuta. Radovi iz oblasti web produkcije mogu da se prijave popunjavanjem formulara na sajtu www.b-link.org/competition, a ostali se predaju na CD-u ili DVD-u u Ozonu.

U amaterskoj kategoriji biće birana najbolja fotografija sa mobilnog telefona, a učesnici mogu pronaći brojeve telefona za prijavljivanje na sajtu festivala - www.b-link.org.

Prvi Lenovo demo centar u regionu

2007-04-11T13:49:00.000+02:00

Danas je otvoren prvi demo centar kompanije Lenovo, ne samo na domaćem tržištu, već i u regionu. Nalazi se na beogradskom Zelenom vencu, u okviru multimedijalnog centra Planet, jedne od prodavnica iz lanca PC4U.

- Kvalitetan proizvod, servis, garancija i povoljni uslovi kupovine su neki od faktora zbog kojih se kupci odlučuju za određeni brand. Savremeni kupac, ima sofisticirane potrebe i zahteve. Ovaj demo centar otvoren je sa ciljem da se kupcima ponudi uslugu više, na taj način što će se zadovoljiti njihove specifične potrebe. U Lenovo demo centru, kupci će imati mogućnost da izložene modele isprobaju i uvere se u njihove performanse. Na ovom mestu kupac će moći da dobije sve potrebne informacije vezane za uređaje, a biće u prilici da izabere kvalitetnu dodatnu opremu ili rezervne delove – kažu u kompanijama Lenovo i PC4U.

U demo centru se nalaze najnoviji modeli desktop i prenosivih računara, od povoljnijih za kućnu upotrebu, do luksiznijih modela za poslovne korisnike, koje su novinarima predstavili predstavnici Lenova, generalni direktor za Srbiju Nenad Basta, regionalni marketing menadžer Mladen Skuliber i direktor PC4U Željko Jovanović.

Iako trenutna politička klima u Srbiji ne odgovara rastu informatičkog tržišta i razvoju informacionog društva, raduje činjenica da je ovaj centar otvoren u našoj zemlji pre nego u okolnim ex-YU republikama, što daje nadu da će se ICT u Srbiji normalno razvijati, nažalost uprkos, a ne zahvaljujući trenutnim društvenim, političkim i ekonomskim preduslovima.

Top 10 eGovernment zemalja za 2007

2007-04-05T17:13:00.000+02:00

1. U.S.A.
2. Singapore
3. Canada
4. Japan
5. S. Korea
6. Australia
7. Finland
8. Taiwan
9. U.K.
10.Sweden

Institut za elektronsku upravu japanskog Waseda univerziteta, koji već tri godine rangira stanje eGovernmenta u 32 najnaprednije zemlje, već je objavio analizu i listu za 2007. Poredi se ukupno 26 indikatora, od kojih su neki specifični samo za ovu studiju, a vrednuje se šest sektora koji čine idealnu elektronsku upravu.

Daunloudujte PDF dokument odavde.

Portal e-Uprave Srbije

2007-03-26T18:06:00.000+02:00

Republički zavod za informatiku i internet, u saradnji s Privrednom komorom Srbije (PKS), Ministarstvom za nauku i zaštitu životne sredine i ambasadom SAD, u prostorijama PKS u Resavskoj 15 (ex Generala Ždanova), predstaviće u sredu 28. marta Portal elektronske uprave Srbije.

Sudeći po funkciji i predviđenoj korisnosti ove lokacije, biće to najlinkovaniji web sajt na našem jeziku, međutim, čini se da, bar za sada, sadržaj razočarava. Pogledajte i sami na www.euprava.gov.yu.

Akcija: 24. mart dan bez računara - www.shutdownday.org

2007-03-23T22:41:00.000+01:00

Shut Down Day - Možete li bez računara na jedan dan?

Najavljen B-LINK 01

2007-03-22T15:19:00.000+01:00

B-LINK 01, Beogradski festival novih komunikacija, biće održan u galeriji Ozon (O3One) od 15. do 22. aprila, najavili su danas organizatori ovog događaja.

Na press konferenciji održanoj u Ozonu govorili su neki od članova organizacionog odbora, a Nebojša Babić, osnivač (jedan od osnivača, kakogod), ponadao se, posle uspešnog "pilota" koji je predstavljao prošlogodišnji B-LINK 00, da će ova manifestacija postati referentna i avangardna kada je reč o upotrebi novih tehnologija u umetnosti, poslovanju, time i svakodnevnom životu...

Reč organizatora:
"B-LINK – beogradski festival novih komunikacija istražuje i predstavlja sadržaje koji se generišu u okviru novih komunikacionih sistema - interneta i mobilne telefonije. Osnovni fokus festivala usmeren je na kreativne i inovativne tendencije u oblasti eksperimentalnog umetničkog stvaralaštva, web dizajna i poslovanja na mreži.

B-LINK je internacionalni projekat čije je pilot izdanje realizovano prošle godine i u okviru kojeg se tada predstavilo više od 50 gostiju iz zemlje i inostranstva.

Revijalni deo obuhvata različite tematske oblasti (creative web, mobile creative, interactive world, money on the line, I’m the author) koje će biti obrađene kroz prezentacije, tribine, streaming događaje, interaktivne radionice i predavanja autora iz zemlje i sveta.

Takmičarski deo želi da uključi što veći broj profesionalaca i amatera koji su aktivni u okviru različitih formi novih komunikacionih tehnologija. Ovaj deo festivala treba da ukaže na lokalni potencijal i podstakne njegov dalji razvoj.

Odabrani gosti iz inostranstva će obogatiti program festivala svojim iskustvima i ukazati na razvoj ovih oblasti u internacionalnom kontekstu."

Propozicije za prijavu radova i ostale informacije mogu se naći na web prezentaciji B-linka - http://www.b-link.org, gde će se, kada bude sačinjena, naći i detaljna agenda festivala.

Creative Commons VS Copyleft

2007-03-22T14:45:00.000+01:00

Mala, ali korisna analiza o razlikama između dva načina licenciranja sadržaja - CC, Creative Commons licence i Copyleft licence, bolje rečeno stava prema autorstvu i sadržaju.

Za CC videti i http://creativecommons.org/worldwide/rs/,
a za Copyleft http://www.fsf.org/licensing/essays/copyleft.html
i http://artlibre.org/licence/lal/en/. To nisu jedini linkovi, naravno :)

Veče slobode u digitalnom društvu

2007-03-22T14:20:00.000+01:00

Veče slobode u digitalnom društvu u organizaciji Mreže za slobodan softver

U sredu 4. aprila od 18h u Kulturnom centru Rex, Jevrejska 16, Beograd, specijalni gosti Mreže biće Georg C. F. Greve, predsednik Evropske mreže za slobodan softver (FSF Europe) i Jonas Öberg, potpredsednik ove organizacije. Oni će održati predavanje o slobodnom softveru (na engleskom jeziku, bez prevodica).
Ulaz na skup je slobodan/free.

Agenda:
18:00-18:15h - Okupljanje
18:15-18:30h - Georg C. F. Greve - O organizaciji Free Software Foundation Europe
18:30-19:30h - Georg C. F. Greve - Slobodan softver u državnoj upravi
19:30-19:45h - Pauza
19:45-20:45h - Jonas Öberg - O projektu SELF (SELF – Science, Education and Learning in Freedom)

Studija UNESCO - etika i informaciona društva

2007-03-21T18:20:00.000+01:00

Za cyber-slobodu

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) objavila je brošuru posvećenu mogućnostima modernih informacionih tehnologija i rizicima koje one sa sobom nose

UNESCO je objavio brošuru pod naslovom "Etičke implikacije novih tehnologija" (Ethical Implications of Emerging Technologies) posvećenu posledicama korišćenja RFID čipova, sistema za biometrijsku identifikaciju i usluga za određivanje tačne lokacije. Brošuru su napisali pravnici iz SAD i objavljena je kao deo inicijative "NGO Geneva Net Dialogue" u kojoj su nevladine organizacije iznele svoja stanovišta na Internet Governance Forumu i skupu UN World Summit on Information Freedom.
Rezultati i zaključci dijaloga biće uključeni u dokument "Etičke dimenzije informacionog društva".
Autori kažu da nove tehnologije omogućavaju dalje poboljšanje i zaštitu ljudskih prava ako se tehnologije ugrađene u generalne trendove, kao što su semantički Web, mreže u nerazvijenim zemljama i druge, koriste u skladu s etičkim smernicama.
Međutim, postoji opasnost da se RFID, biometrija i sve veće korišćenje modernih računara mogu upotrebiti i za nadziranje ljudi. Ako se neka osoba može identifikovati i locirati u bilo kom trenutku pomoću navedenih tehnologija i sredstava, ljudi bi mogli da prestanu da se za ljudska prava bore na demonstracijama ili da na neki drugi način ostvaruju pravo na slobodno izražavanje i mišljenje. Samim tim, "informaciona" etika mora da osigura zaštitu privatnosti i anonimnost. Pored ostalog, autori ističu da "zrela" etika informacionog društva obuhvata slobodan pristup javnom, opštem znanju, kao što je Wikipedia, i čuvanje sadržaja u otvorenim formatima, kao što je Open Document Format.
Autori studije traže osnivanje savetodavnog odbora u UNESCO-u koje će političare savetovati po pitanjima informacione etike.

Sami savetnici bi trebalo da se oslanjaju na "zajednicu tehnoloških stručnjaka", čime bi bila obezbeđen neophodan nivo zaštite podataka. Kao primer onoga što bi trebalo uraditi i ispraviti, autori su naveli razmenjivanje i objavljivanje podataka o putnicima na letovima između SAD i Evrospke unije, što je proces u kojem je u potpunosti zanemareno pitanje zaštite podataka. Konačno, trebalo bi usvojiti opšteprimenljivi etički kodeks za informacione tehnologije, pri čemu kao osnovu i smernicu treba prihvatiti Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

(Izvor: CeBIT, preuzeto s Tehnopolisa B92)

SMS potrošač – servis Nacionalne organizacije potrošača Srbije

2007-03-21T18:19:00.000+01:00

Za kulturu kupovine i – uštedu

Cene pojedinih proizvoda u različitim domaćim trgovinama mogu drastično da se razikuju, pa da bi potrošači uvek mogli da se informišu o tome koliko u kojoj trgovačkoj mreži košta neki proizvod, Nacionalna organizacija potrošača Srbije pokrenula je SMS i internet projekat “SMS potrošač”. Cena nije jedino što interesuje naše građane – zato će javnosti biti dostupne i informacije o ispravnosti hrane, opasnim aditivima i kvalitetu proizvoda. U toku je formiranje baze korisnika, a mnogi naši sugrađani već su proteklih dana dobili SMS obaveštenje o novom servisu, koji će zaživeti do početka aprila.

Rezultati testiranja robe i sve druge info-poruke upućene potrošačima biće besplatne, dok se će se po 10 dinara naplaćivati poruke sa pitanjima koje građani upute korisničkom centru.
Jedna od usluga je “E broj”. Ako, primera radi, pošaljete SMS s tekstom E310 ili E322 (aditivi), dobićete informaciju da li ovaj dodatak hrani sadrži neke štetne elemente i da li je dozvoljen ili nije.

Do početka aprila biće poznat broj telefona korisničkog centra, čijim će pozivanjem korisnici usmeno moći da dobijaju opširnija obaveštenja i načinu korišćenja SMS servisa. Slične servise u Evropi do sada imaju jedino Švajcarska i Velika Britanija. Usluga je dostupna korisnicima oba mobilna operatera, a prihod od slanja poruka u najvećem delu biće usmeren na ispitivanje kvaliteta proizvoda i pokretanje novih SMS potrošačkih servisa.

Prijava se vrši slanjem poruke sadržine “prijava_ime_prezime_godina rođenja_mesto stanovanja”, na broj 7744, a prilikom prestanka korišćenja usluga, u poruci treba napisati: odjava. Rad potrošačkog korisničkog centra do sada su podržali Telekom Srbija i republičko Ministarstvo trgovine.

Dajners i Pakom pokrenuli domaći "payment gateway"

2007-03-21T18:15:00.000+01:00

Plaćanje preko interneta prvi put kod nas

"Dajners klub" (Diners) je sa kompanijom Pakom pokrenuo prvi domaći sistem za plaćanje preko interneta (payment gateway). Korisnici Dajners kartice sada prvi u Srbiji mogu da preko interneta kupuju u domaćim prodavnicama.

Ovaj vid elektronske trgovine pokrenut je u saradnji s jednim od vodećih domaćih informatičkih preduzeća – Pakomom, koje je napravilo softversko rešenje za novu uslugu.
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koje svojim građanima pružaju ovu mogućnost, ali se u Dajnersu i Pakomu nadaju da će i drugi koji se bave platnim prometom ubrzo ubaciti e-commerce među svoje servise.

Uslugu mogu koristiti sva preduzeća i pojedinci koji imaju web-sajt, a domaćim firmama na ovaj način sredstva se, bilo iz zemlje ili inostranstva, slivaju direktno na račun.
Prvi domaći sajt na kom se može ne samo naručiti, već preko interneta i platiti željena roba, je http://www.pakom.com/, gde se može pazariti informatička oprema, a kupljeni proizvod se isporučuje na kućnu adresu najduže za 24 sata. U promotivnom periodu isporuka je besplatna.
Preduzeća ili fizička lica koja žele da prodaju proizvode ili usluge preko interneta, za cenu od 29.000 dinara u roku od jednog dana dobijaju svoju internet prodavnicu i odmah mogu početi s radom. Zakonska pravila koja važe u svakodnevnoj trgovini važe i na internetu, a ovo je prvi put da i naša preduzeća mogu da preko svetske računarske mreže legalno plasiraju svoju ponudu u inostranstvo.

- Ovim se otvara novo poglavlje u ekonomiji Srbije i mislim da će se, zahvaljujući novim mogućnostima, otvoriti još mnogo radnih mesta – rekao je Vladimir Živaljević, direktor Pakoma, koje je istakao da danas za uspešnu trgovinu u Srbiji više nije neophodan skup lokal na dobroj lokaciji, već “hiljadu evra i dobra ideja”.

Cisco edukuje žene u Srbiji

2007-03-21T18:12:00.000+01:00

F_email projekat

Dugoročna strategija kompanije Cisco je, kako ističu, kontinuirano ulaganje u obrazovanje žena i povećanje broja zaposlenih žena u polju nauke i informacionih tehnologija. U samoj kompaniji Cisco Srbija više od 60 odsto zaposlenih su žene, a ista je situacija na globalom nivou ako se posmatra trend zapošljavanja u prethodnoj godini.

U skladu s tim, Cisco Networking Academy (Net Acad) razvila je ''F_email'' projekat, koji će pomoći ženama u Srbiji koje su trenutno nezaposlene. Cilj programa je da se omogući obrazovanje iz oblasti informaticionih tehnologija i pomogne preduzetnički duh koji imaju. Program obuhvata veštine kao što su poslovna komunikacija, pisanje biografije, priprema za intervju za posao, zatim IT trening - CCNA kurs, pravljenje biznis strategije, pokretanje sopstvenog biznisa, web marketing.

Na ovaj način se pomaže uvećanje ženske populacije u Net Acad programu, motivacija žena da se priključe IT sektoru i podsticanje njihovog preduzetničkog duha.
Ideja je da 16 mladih žena, koje su završile višu ili visoku školu, a trenutno su bez posla, dobiju na poklon ovaj set kurseva koji će im pomoći u daljem profesionalnom usavršavanju i nalaženju posla.

Prijavljivanje za sam program će sredinom aprila početi kroz lokalnu web stranu www.cisco.com/yu, gde će se nalaziti i više informacija o ''F_email'' projektu.
Projekat sprovodi Elektrotehnički fakultet u Beogradu, kao lokalna Cisco Net Akademija.
Cisco Networking Academy Program osnovan je da bi se podigao nivo znanja u novim IT mrežnim tehnologijama i povećale mogućnosti zapošljavanja IT stručnjaka u celom svetu. Osnovna namera je da polaznicima pruži teorijsko i praktično znanje potrebno za dizajn, konfiguraciju i održavanje računarskih mreža, kao i potrebna znanja u naprednijim tehnologijama kao što su bezbednost, bežične tehnologije, VoIP… U oktobru ove godine NetAcad slavi deset godina postojanja i danas se primenjuje u više od 10.000 akademija u 160 zemalja širom sveta.

Automatsko vođenje sudskih predmeta

2007-03-21T18:09:00.000+01:00

Za transparentnost pravosuđa

U Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici početkom ovog meseca pušten je u rad program automatskog vođenja sudskih predmeta. Program "Sena" u rad je pustio Zoran Stojković, ministar pravde Srbije, koji je izjavio da je ta novina korak ka većem učešću javnosti u radu pravosudnih organa.

Automatsko vođenje i evidencija sudskih predmeta će ove godine početi da funkcionišu u sudovima u još 14 gradova u Srbiji, a građani će u svakom trenutku moći da saznaju dokle se stiglo u obradi pojedinog predmeta. Ministar Stojković je izjavio da je u tim sudovima trenutno u toku obuka zaposlenih za korišćenje novog programa. Po njegovim rečima, novo tehničko rešenje će uticati i na smanjenje korupcije u sudstvu, jer će dodeljivanje predmeta sudijama biti prepušteno programu koji će to raditi automatski.

Uvođenje novog programa u srpske sudove deo je projekta modernizacije rada sudstva koji sprovodi Ministarstvo pravde Srbije, uz pomoć Evropske agencija za rekonstrukciju. U taj projekat je od 2003. uloženo oko 7.300.000 evra.

Otvoren CeBIT 2007

2007-03-21T18:04:00.000+01:00

Oporavak “sajma dobrih ideja”?

Nemački kancelar Angela Merkel zvanično je u četvrtak uveče otvorila CeBIT 2007, najveći svetski sajam informacionih tehnologija, koji se od 15. do 21. marta održava u Hanoveru. Merkel je posebno istakla globalni značaj CeBIT-a, nazvavši ga "sajmom dobrih ideja".

Osim nemačke kancelarke na otvaranju ovogodišnjeg CeBIT-a je govorilo još nekoliko značajnih ličnosti, kao na primer Vili Bertold, predsednik nemačkog Udruženja za informacionu tehnologiju, telekomunikacije i nove medije, Patriša Ruso, glavni izvršni rukovodilac kompanije Alcatel Lucent, Bernd Bišof, glavni izvršni rukovodilac kompanije Fujitsu Siemens i Sergej Naruškin, zamenik predsednika vlade Rusije, koji su, osim o globalnim poslovnim temama, govorili i o novim trendovima u IT industriji.

Organizatori sajma navode da na ovogodišnjoj manifestaciji, čija se izložbena površina prostire na više od 300.000 kvadratnih metara, učestvuje nešto više od 6000 izlagača (manje nego prošle godine!) iz 77 zemalja, od čega su 45 odsto nemačke kompanije, a 55 inostrane. Kao i ranijih godina, najveći broj izlagača dolazi iz Azije (1600); Tajvan je zemlja s najvećim brojem izlagača (602), ali je ove godine porastao broj izlagača iz srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja, posebno Poljske i Rusije, koja je "zemlja–partner" ovogodišnje manifestacije. Očekuje se da će ovogodišnji CeBIT posetiti oko 500.000 posetilaca.

Na nacionalnom štandu Srbije, površine 114 kvadratnih metara, pod nazivom "Srbija – vizija budućnosti", nalazi se i sedam izlagača iz Srbije. To su kompanije CIM College, Guidance, HCP, Logo, Navigator, Telefonija i Veridix. Takođe, neke naše kompanije u Hanoveru godina izlažu samostalno ili na štandovima svojih partnera iz sveta – Geneko, Iritel, Saga…

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA već četvrti put organizuje zajedničko učešće srpskih firmi na CeBIT-u. Oni finansiraju najveći deo troškova, ali su nastup naših preduzeća podržali i USAID i Nemačka agencija za tehničku saradnju, GTZ.

Kompanija CIM College iz Niša već prvog dana je potpisala ugovore sa Međunarodnim centrom za informatiku i elektroniku Ruske federacije (ICIE) i ruskim Institutom za matematiku i sertifikaciju (RIAMC). Oba ugovora podrazumevaju zajedničku realizaciju projekata informacione podrške upravljanja kvalitetom, čije će finansiranje, najmanje po milion evra za svaki od projekata, obezbediti Ruska federalna agencija za nauku i inovacije. CIM College u oba projekta ulaže softverska rešenja, čiju je vrednost prestižni Institut za informatiku u Karlshrueu procenio na dva miliona evra, a sličan ulog daju i ruski partneri. Rusija je, po statistikama, trenutno najbrže rastuće IT tržište na svetu, što našim kompanijama koje tu posluju pruža velike mogućnosti za razvoj.

Iako je CeBIT i dalje najznačajniji svetski ICT sajam, još uvek je u fazi oporavka i ne može se meriti sa dešavanjima od pre sedam-osam godina, ni po broju izlagača i posetilaca, ni po ugovorenim poslovima. Ovaj sajam, kao ogledalo celokupne informatičke industrije, vraća se staroj slavi sličnim tempom kojim IT sektor, posle duge recesije koja je pratila nagli razvoj, traži puteve rasta i transformacije.

(Izvor: D. J. i MikroVesti)

Javna diskusija o srpskoj Creative Commons licenci

2007-03-10T13:01:00.000+01:00

Za slobodnu razmenu sadržaja

Creative Commons International, (http://creativecommons.org/worldwide) odobrio je prvi draft srpske Creative Commons licence BY-NC-SA 2.5.
Draft je objavljen na http://creativecommons.org/worldwide/rs/ na srpskom i engleskom jeziku, a diskusija o predloženom tekstu licence, prevedene sa engleskog na srpski jezik i usklađene sa srpskim pravom, odvijaće se na mejling listi
http://lists.ibiblio.org/mailman/listinfo/cc-rs/

Diskusija je stručna, ali mogu da je prate i u njoj učestvuju i oni koji nisu pravnici. Detaljnije informacije o CC licencama nalaze se na http://creativecommons.org/
Kao prvi korak Projekta lokalizacije Creative Commons licenci, čiji je glavni nosilac Vikimedija Srbije, a koju u okviru njega podržavaju partnerske organizacije slobodnog softvera i slobodne kulture, sastavljen je prvi nacrt lokalizovane CC-BY-NC-SA (Attribution Non Commercial Share Alike) 2.5 licence, prevedene sa engleskog na srpski jezik i prilagođene srpskom pravnom sistemu. Nacrt je objavljen na veb strani Creative Commons Worldwide: Serbia na engleskom i srpskom jeziku.

Vikimedija Srbije poziva sve zainteresovane, a posebno autore, umetnike, novinare, pravnike i druge stručnjake koji se bave intelektualnom svojinom i informaciono-komunikacionim tehnologijama i/ili nameravaju da koriste CC licence da se priključe javnoj raspravi o nacrtu preko elektronske pošte na CC-RS diskusionoj grupi.

Creative Commons Organization je neprofitna organizacija, čije licence dopuštaju brzu i slobodnu razmenu autorskih dela u oblasti obrazovanja, nauke, tehnike i umetnosti. Prve licence objavljene su u Americi, a projekat lokalizacije je, do sada, izvršen ili započet u više od 50 zemalja sveta.

Lokalizacijom CC licenci i Srbija će postati zemlja čije društvo može da koristi mogućnosti slobodne i legalne razmene multimedijalnog sadržaja kao vid distribucije i saradnje među autorimа, kao i između autora i publike, i omogućiće platformu za slobodan protok informacija između institucija, naročito iz oblasti kulture i e-vlade, i korisnika usluga tih institucija. Posebno će biti olakšano pravljenje, organizacija i pristup arhivima i međuinstitucionalna razmena, kako u državnom i privatnom tako i u NVO sektoru.

CC: Miloš Rančić, Nikola Smolenski i Nena Antić, Vikimedija Srbije

Deset godina Fujitsu Siemens Computersa u Srbiji

2007-03-09T15:56:00.000+01:00

Prioritet usluge

Jubilej firme obeležen vodećom tržišnom pozicijom kod nas po isporuci prenosivih računara; u vrhu i po ukupnim PC isporukama; dominantno usmerenje ka malim i srednjim preduzećima

Kompanija Fujitsu Siemens Computers obeležila je deset godina poslovanja u Srbiji na skupu poslovnih korisnika informacionih tehnologija i partnera – “Dynamic Data Center Roadshow 07“, održanom 8. marta u Beogradu. Pod sloganom „Deset godina kreiranja budućnosti“, jubilej je obležen osvrtom na postignuća i trenutnu poziciju kompanije na tržištu, najavom planova za budućnost i stručnim prezentacijama o konceptu dinamičkog data centra kao jednog od sinonima budućnosti u domenu korporativnih tehnologija i rešenja.

„Fujitsu Siemens Computers u Srbiji održava stabilno drugo mesto na tržištu, daleko ispred sledeće rangirane kompanije“, izjavio je ovim povodom Vlada Tanasković, direktor predstavništva za Srbiju i Crnu goru, izlažući trenutnu poziciju kompanije na tržištu.

Prema internim podacima kompanije, trenutno učešće FSC opreme u ukupnom broju prodatih komada opreme, PC računara i servera je između 9 i 10 odsto, odnosno oko 15 procenata tržišta po vrednosti prodate opreme. Isporukom servera FSC pokriva 16 odsto lokalnog tržišta, a isporukom sistema za skladištenje podataka nešto više od petine.

„U segmentu prenosivih računara kompanija je već treću godinu za redom lider na našem tržištu. U deset proteklih godina isporučili smo više od 25.000 komada prenosivih računara, 11.000 samo u prethodnih godinu dana i naš udeo na tržištu se standardno kreće u opsegu između 25 i 30 procenata kada su u pitanju isporuke prenosivih računara“, istakao je Tanasković.

Centralno mesto u planovima kompanije za ovo tržište zauzima intenzivnije usmerenje ka uslugama. Reč je prvenstveno o pomoći maloprodajnoj mreži i pružanju usluga u segmentu malih i srednjih preduzeća, koji je u tom domenu generalno slabo pokriven.

„Pružaćemo usluge i u segmentu velikih korisnika, ali tek kao dopunu ponudi naših lokalnih partnera, sistem integratora. Predstavništvo FSC-a time nastavlja sa dosadašnjom strategijom koja ne podrazumeva konkurisanje lokalnim partnerima“, pojasnio je Tanasković.

Pored toga, planovi kompanije za budućnost izneti su i predstavljanjem koncepta dinamičkog data centra i pratećih IT rešenja u stručnom delu skupa koji je Fujitsu Siemens organizovao u saradnji sa globalnim partnerima, kompanijama EMC, NetApp i Intel.

Dinamički data centar (DDC), u najkraćem, odgovor je Fujitsu Siemens Computersa na izazove s kojima se suočavaju IT menadžeri i menadžeri organizacija – povećanje fleksibilnosti i pouzdanosti IT infrastruktura, odnosno povećanje isplativosti ulaganja u IT infrastrukture. To je koncept nove generacije hardverske i softverske arhitekture, fokusirane na servise za krajnjeg korisnika, koja omogućava da raspodela hardverskih računarskih resursa na zahtev postane realnost. Primenom ovakvog rešenja, organizacije postaju lako prilagodljive na česte promene u poslovanju koje od njih zahtevaju tržišne prilike, a kompletan fokus poslovanja prenosi se na efikasno ispunjenje zahteva krajnjeg korisnika.

Osnovu jednog dinamičkog rešenja iz ugla FSC-a predstavlja grupa različitih računarskih resursa u koju spadaju Bladeframe serveri, blade serveri, sistemi za skladištenje podataka kompanija EMC i NetApp – koji se dinamički dodeljuju ili oduzimaju aplikacijama u zavisnosti od broja zahteva krajnjih korisnika. Primenom softverskog rešenja za virtualizaciju, recimo proizvođača kao što su VmWare ili Xen, postiže se stalna dostupnost i maksimalno iskorišćenje resursa i podrška za različite operativne sisteme – Windows, Linux, Solaris – a na samom vrhu svojevrsne piramide resursa korisnici mogu da koriste najrazličitije aplikacije bazirane na tehnologijama globalnih partnera Fujitsu Siemens Computersa po pitanju softvera, kompanija Microsft, Oracle i SAP.

Na osnovu korisničkih zahteva i potreba lako se biraju različiti gradivni elementi rešenja. Svi pomenuti delovi čine jednu jedinstvenu celinu koja se veoma lako i brzo uklapa u već postojeću IT infrastrukturu, čime se smanjuje rizik implementacije novih tehnologija u organizaciji. Obaveza korisnika je samo da definiše pravila po kojima nova IT infrastruktura treba dinamički da se menja.

Brend Fujitsu Siemens Computers (FSC) nastao je 1999. godine osnivanjem istoimene kompanije od strane korporacija Fujitsu Limited i Siemens AG, i predstavlja kontinuitet brendova Siemens-Nixdorf i Siemens koji su u našoj zemlji prisutni od 1997. godine.
Fujitsu Siemens Computers, predstavništvo za Srbiju i Crnu Goru sa sedištem u Beogradu, osnovano je 2003. godine i danas zapošljava četrnaest profesionalaca, tim koji se utrostručio u poslednjih godinu i po dana sa ciljem da na najbolji način zadovolji potrebe korisnika informacionih tehnologija u Srbiji i u Crnoj Gori. Predstavništvo u tom cilju aktivno sarađuje sa četiri lokalne distributerske kuće (Pakom, CT Computers, Mikros i TradeCom u Crnoj Gori), i pet korporativnih partnera (Siemens IT Solutions and Services, Saga, Pan Computers, Spinnaker i PSC), iza kojih stoje veliko iskustvo i uspešni projekti.

Globalna kapija Srbije

2007-03-07T16:28:00.000+01:00

U saradnji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete Srbije

“Ne možete istinski obrazovati mlade u ovoj zemlji, a da internacionalna dimenzija ne predstavlja vrlo značajan deo njihovog iskustva u učenju”, misao je Čarlsa Klarka, izrečena u funkciji ministra prosvete Velike Britanije na promociji Internacionalne strategije tog ministarstva u Londonu 2004. godine.

Ova se ideja može primeniti i na nas, kao i na bilo koju drugu zemlju, jer internacionalizacija u obrazovanju nikad nije imala veći značaj. U svetu koji je integrisan više nego ikada mladi zaista postaju građani sveta – i tržište rada na kome će se takmičiti sve više poprima internacionalni karakter. Obrazovanje se prilagođava da bi ih pripremilo za svet koji se menja – kažu u Britanskom savetu, koji je, uz podršku Ministarstva prosvete osnovao Globalnu kapiju Srbije (www.globalgateway.org/serbia).

Reč je o projektu internet portala koji Velika Britanija već ima, putem kojeg škole iz ove zemlje mogu da uspostavljaju međunarodnu saradnju sa školama iz sveta. Srbija je jedna od devet zemalja koja ima svoju sekciju – i to na svom jeziku, tako da naši đaci, direktori škola i nastavnici, kao i članovi školskih odbora, mogu da se “edukuju o edukaciji” na maternjem jeziku, kao i da nalaze finansijere, ili nove mogućnosti za akreditaciju.
Globalna kapija je besplatna za korišćenje i nudi servise kao što su: pronalaženje škole partnera, pomoć uživo – vodiče do resursa i usluga koje su vam potrebne, savetodavne usluge, te planove nastave, baze podataka…
Resursi obuhvataju zajedničke projekte za sve nivoe i uzraste, međunarodne programe razmene nastavnika i učenika, te praktičnu pomoć u traženju izvora finansiranja, mogućnosti za profesionalni razvoj…

Projekat je u Srbiji predstavljen u ponedeljak, na promociji na kojoj su govorili ministar prosvete Srbije Slobodan Vuksanović i direktor Britanskog saveta u Beogradu Endrju Glas.
Ministar je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost Velikoj Britaniji što je Srbija u ovoj velikoj zajednici i smatra da će naše školstvo umeti da iskoristi prilike koje se time otvaraju.
Endrju Glas je u ime pokretača projekta podržao i pozdravio uključenje Srbije i pozvao sve škole da se što aktivnije uključe u internacionalnu saradnju i projekte koji su im omogućeni.

Globalna kapija je već spojila dve škole iz Srbije i UK – škola u Banatskom Despotovcu već je uvela međunarodnu dimenziju u svojoj nastavi. Učenici osnovne škole u ovom gradu već dve godine ostvaruju saradnju sa svojim vršnjacima iz osnovne škole Kirkbajmursajd iz Severnog Jorka u Engleskoj. Saradnja se odvija u vidu redovne pismene korespondencije između učenika. Cilj projekta je razvijanje prijateljstva među decom i upoznavanje sa načinom i životom rada u njihovim sredinama i školama.
Jedan od primera kako dvojezična nastava može da unapredi edukativne procese je i osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ iz Beograda, koja je 2004. počela s dvojezičnom mastavom na francuskom jeziku, a danas 90 učenika pohađa nastavu na oba jezika (www.os-ribnikar.edu.yu/dvojezicna-nastava.php).
Projekat sistematski prati Komisija za razvoj dvojezične nastave u Srbiji. Učenici koji žele da budu u bilingvalnim odeljenjima moraju da polože kvalifikacioni test. U ovom projektu je i Treća beogradska gimnazija u kojoj se odvija paralelno nastava na italijanskom i francuskom jeziku.

Pokrenuta u februaru 2004, godine, Globalna kapija (http://www.globalgateway.org/) je razvijana kroz bliske konsultacije sa nastavnicima na međunarodnom nivou, a u ovom partnerstvu, osim Velike Britanije, učestvuje još 58 zemalja.

Internet za osobe s posebnim potrebama

2007-03-07T16:11:00.000+01:00

Popust 20 odsto kod EUneta

Uzimajući u obzir potrebe osoba sa invaliditetom, a u skladu s težnjama da bude društveno odgovorna kompanija, EUnet je odlučio da svim udruženjima osoba sa posebnim potrebama omogući besplatan EUnetADSL servis, a njihovim članovima popust od 20 odsto na sve EUnetADSL i DialUp servise. EUnet je time odlučio da proširi svoju dobru saradnju koju je imao sa organizacijama kao što je Udruženje studenata sa hendikepom, na sve osobe sa posebnim potrebama.
Bliže informacije mogu se dobiti na strani www.eunet.yu/specijalnepogodnosti ili besplatnim pozivom na broj EUnet Call Centra - 0800 300 400.

Održan prvi Ubuntu Install Show

2007-03-07T16:02:00.000+01:00

Slobodan softver za društvo jednakih

Ideja iz naslova i njoj slične pokreću čitavu zajednicu profesionalaca i korisnika informacionih tehnologija na širenju filozofije slobodnog softvera i njegove upotrebe. Mreže za slobodan softver (www.fsnserbia.org) organizovala je u nedelju prvi Ubuntu Install Show , manifestaciju posvećenu danas najpopularnijoj dustribuciji operativnog sistema Linux i – kako kažu poznavaoci, najlakšoj za korišćenje.

Tokom više od tri sata oko stotinu zainteresovanih za slobodan softver upoznalo se s Ubuntuom. Prvi segment događaja je bio posvećen proceduri instalacije operativnog sistema, tokom koje je Ivan Čukić, izvršni urednik časopisa GNUzilla (www.gnuzilla.info), odgovarao na pitanja. Predsednik Mreže za slobodan softver Ivan Jelić objasnio je filozofiju koja pokreće slobodan softver i pravce u kojima se razvija, kao i šta je GNU/Linux operativni sistem (www.linuxo.org). Nakon predavanja, članovi lokalnog Ubuntu tima (Ubuntu LoCo Srbija – www.ubuntu-rs.org) su sa novim članovima razmatrali ideje za unapređenje rada na promociji ovog operativnog sistema.

Ubuntu je afrička reč koja znači “humanost prema drugima” ili “ja sam ono što jesam zbog onoga što svi mi jesmo”. Ubuntu operativni sistem, kažu njegovi zagovornici, unosi u svet softvera duh ove reči. Operativni sistem Ubuntu donosi sa sobom i prateće programe potrebne za rad na računaru, sve besplatno i legalno, a može se naći u verzijama namenjenim kućnim korisnicima, edukativnim organizacijama, školama i deci (Edubuntu), Xubuntu (za “slabije” kompjutere), te Ubuntu Server Edition, koji sadrži serverske aplikacije. Postoje i druge, nezvanične edicije ovog operativnog sistema (opširnije na http://ubuntu-rs.org/wiki/index.php/O_Ubuntu).

Ubuntu Install Show

2007-02-27T14:40:00.000+01:00

Mreža za slobodan softver, 4. mart u REX-u
Ubuntu Install Show

Prvi Ubuntu Install Show, u organizaciji Mreže za slobodan softver, održaće se u nedelju 4. marta od 14 sati u Kulturnom centru Rex. Tokom tri sata posvećenih ovom događaju, prisutni će se upoznati sa osnovim pojmovima vezanim za instalaciju GNU/Linux distribucije Ubuntu, kao i s radom lokalne zajednice posvećene ovom operativnom sistemu, a biće održana i tribina o slobodnom softveru. Sastaće se srpski Ubuntu LoCo tim, kojom prilikom će biti primljeni i novi članovi.

Ubuntu (www.ubuntu-rs.org) je slobodan GNU/Linux operativni sistem zasnovan na distribuciji Debian. Nova izdanja se objavljuju svakih šest meseci, a akcenat je stavljen na laku upotrebu i bezbedan rad. Uz njega se isporučuje i veliki broj aplikacija raznovrsnih namena. Ubuntu je slobodan i besplatan operativni sistem koji se bez ikakvih naknada može preuzeti sa interneta.

Mreža za slobodan softver je nevladina organizacija osnovana 2004. godine s ciljem da popularizuje ideju slobodnog softvera i GNU projekta u Srbiji. Mreža je pokrenula lokalni tim distribucije Ubuntu, redovno održava tribine i predavanja o slobodnom softveru, a najnoviji projekat je agregator blogova planet.fsnserbia.org. Organizacija duže od dve godine izdaje besplatni PDF časopis o slobodnom softveru GNUzilla (www.gnuzilla.info).

Otvoren Red Hat regionalni centar u Vršcu

2007-02-16T02:55:00.000+01:00

Otvoren Red Hat regionalni centar u Vršcu
Open source – iz Srbije za region

Potpredsednik RedHat-a i generalni direktor za region Evrope, srednjeg Istoka i Afrike Verner Noblih istakao je posvećenost ove kompanije open source softveru, zapravo „dostupnosti tehnologije svima, a ne samo onima koji imaju najviše para“, prvenstveno stoga što troškovi koje klijent ima ne odlaze na plaćanje licence, već direktno na servise, odnosno usluge koje prima.
Menadžer IBM-a zadužen za razvoj poslovanja u regionu dr Rudolf Simer, ujedno i Linux „evanđelista“, objasnio je da rad na projektima otvorenog koda nije samo zajednički posao, već i zajednička ideologija, cilj kome samo udruženi mogu da stignu.

Ova dva stručnjaka predstavili su 15. februara Regionalni centar za podršku, istraživanje i razvoj (RCSRD) kompanije Red Hat za jugoistočnu Evropu, otvoren polovinom prošle sedmice u vršačkom centru Milenijum.

Centar će biti zadužen za klijente Red Hata u Srbiji i regionu, što obuhvata i Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku. RCSRD-om će upravljati jedini partner za premijsku podršku Red Hata u svetu, firma VDEL.

Jedan od glavnih proizvoda Red Hata je RedHat Enterprise Linux, a postoji i Red Hat distribucija Linuxa namenjena kućnim korisnicima, Fedora Core, koja je potpuno besplatna, preuzima se isključivo preko interneta, a nove verzije pojavljuju se svakih šest do osam meseci.
Kompanija je aktivni učesnik u projektu „Laptop za svako dete“ (One Laptop Per a Child) koji je pokrenuo Nikolas Negroponte, nekadašnji rukovodilac Masačusetskog instituta za tehnologiju, MIT, čiji je cilj opremanje škola jeftinim i funkcionalnim računarima za svakog učenika, u zemljama koje žele da se priključe ovoj akciji. Operativni sistem na ovim računarima biće upravo Linux Fedora Core.

Centar je rezultat projekta za stvaranje inkubatora za nove tehnologije pokrenutog 2005. na Beogradskom univerzitetu. Projekat je osnovan kao deo Razvojnog programa Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine u Srbiji. Prvi projekat inkubacije je započet u februaru 2006, kada su IBM, Red Hat i VDEL zajednički otvorili Linux Centar za inovaciju i obrazovanje na Fakultetu organizacionih nauka Beogradskog univerziteta. Ovaj inicijalni projekat je obezbedio obrazovanje, obuku i sertifikaciju za Red Hat i IBM tehnologije, što je pružilo potrebna znanja i za otvaranje RCSRD-a. Kroz naučno-istraživački rad, projekte, seminare i stručno obrazovanje FON odavno neguje nova znanja, potrebna za savremeno poslovanje, što će i nastaviti, podvukao je prof. Dušan Starčević sa ovog fakulteta. IBM će obezbediti RCSRD-u pristup svojim tehnologijama i bazi znanja, omogućavajući centru da ponudi pomoć za open source rešenja za IBM-ovu platformu. To će biti rezultat sledećeg projekta inkubacije koji je Fakultet organizacionih nauka dužan da započne u martu 2007, koji će takođe pomoći IBM i Red Hat. Ovaj treći projekat će stvoriti dodatne pomoćne usluge za RCSRD, koje će biti ponuđene celom regionu. Kompanije će promovisati „sigurnu inicijativu“ vlade, s obzirom da jedini imaju sertifikat o sigurnosti koji ispunjava „Opšte kriterijume 4+“ državnih organa SAD-a, NATO-a i Rusije.

Jovica Zarkula, predsednik opštine Vršac, rekao je da je odlična saradnja s vladom, ambasadom SAD, ali pre svega s kompanijama Red Hat i IBM, dovela do otvaranja razvojnog centra u ovom gradu – pre svega jer je biznis prepoznao plodno tle, dobre uslove koje im je Vršac ponudio: geografsku lokaciju, multietničko i multikulturalno okruženje, postojeću infrastrukturu, kvalifikovane kadrove i potencijal rasta srpskog tržišta i regiona u okruženju.

Ministar za nauku i životnu sredinu Aleksandar Popović pružio je podršku vlade ovom i sličnim projektima: - Kad radimo svi zajedno, država, velike firme iz inostranstva, ali u ovom slučaju i grad Vršac, koji je stvorio atmosferu u kojoj je jedan ovakav centar moguć, to je dokaz da sinergijski možemo da stvorimo dobar rezultat – rekao je ministar. On očekuje da od oko 30 ljudi, koliko je predviđeno da u centru radi ove godine, broj stručnjaka preraste u stotine, pa i hiljade, tokom narednih godina. - U znanje vredi ulagati, pametne države u znanje ulažu i ja verujem da će ova država i u budućnosti biti pametna, bar onoliko koliko je bila u proteklih pet-šest godina, što se tiče investicija u znanje – rekao je Popović.

Marija Endrjus, zadužena za komercijalni sektor u ambasadi SAD u našoj zemlji, izrazila je zadovoljstvo što će najbriljantniji mladi umovi Srbije biti u prilici da rade na sofosticiranoj američkoj tehnologiji. Impresivno je s koliko hvale firme iz Sjedinjenih Država govore o sposobnostima srpskih stručnjaka – dodala je ona, naglasivši značaj Beogradskog univerziteta i FON-a, kao jednog od partnera u poslu i mesta na kom se edukuju budući eksperti.

Zoran Purić, generalni direktor Regionalnog centra i predstavnik Red Hata za jugoistočnu Evropu, nekadašnji direktor Zavoda za informatiku i internet Srbije, smatra da poslovni model otvorenog koda značajno može da doprinese razvoju domaće IT industrije i da je prvi korak ka tome da se u roku od nekoliko godina udvostruči broj programera koji rade na razvoju open source projekata. Pomažući otvaranje RCRSD-a, svi partneri u projektu odlučni su da pomognu Srbiji i širem regionu u usvajanju tehnologija otvorenog koda, stimulisanjem razvoja i primenom open source softvera u Srbiji, stimulacijom obrazovnih programa u naučnim i obrazovnim institucijama kroz najnovije inovacije u IT industriji, te obezbeđenjem pomoći u premošćenju „digitalnog jaza“, putem razvojnog programa digitalne pismenosti u školama i zajednicama sa nižim nivoima primanja, kaže se u zajedničkom saopštenju kompanija Red Hat, IBM i VDEL, vlade Srbije i grada Vršca.

IDC IT Security Roadshow 2007

2007-02-15T02:03:00.000+01:00

Prestižna konferencija o informacionoj bezbednosti – IDC IT Security Roadshow 2007
U svet iz Beograda

I za petogodišnji jubilej IT Security Roadshow manifestacije u centralnoj i istočnoj Evropi, analitička kuća IDC nastavlja tradiciju tradiciji dovođenja najkompetentnijih svetskih predavača u region. Od februara do aprila (s jednim događajem u septembru), glavna odlika programa biće predavanja i diskusije najuglednijih profesionalaca za IT bezbednost, IDC analitičara i eksperata regionalnih i lokalnih partnera.

„Šou“ je turneju počeo u Beogradu 13. februara, gde su govorili, između ostalih, i stručnjaci za bezbednost kompanija Cisco, APC, Internet Security Systems, Informatika, Logo. Konferencija je zatim održana u Bukureštu, Ljubljani i Kijevu, a do septembra će posetiti i sledeće gradove: Istanbul, Zagreb, Prag, Rigu, Skoplje, Talin, Budimpeštu, Bratislavu, Varšavu, Moskvu, Sofiju, Viljnus, Atinu, Sarajevo, Tel Aviv, Nikoziju i Beč.

Prema IDC-u, u 2007. izdaci za IT bezbednost će se povećati za oko četvrtinu u većini zemalja centralne Evrope. Osim toga, potrošnja za prenosive računare – vodeću tehnologiju u mobilnosti – porašće bar za petinu – četiri puta više nego za stone računare, što ukazuje na to da će rešenja koja se odnose na bezbednost bežične komunikacije uskoro biti neophodna. Dodatno, provajderi mobilnih usluga proširili su svoje ponude u isto vreme kad i provajderi fiksnih linija, kako u poslovnom, tako i u kućnom okruženju.

"Procenti nas upozoravaju da se stvari brzo menjaju i da svaki korak napred u tehnologiji pridodaje nove opasnosti već postojećim," kaže Tomas Vavra, direktor za istraživanja u regionu. "Većina ljudi ne shvata da mnoge od novih tehnologija mogu biti unapred spremne pomoću inteligentne konstrukcije sistema i njegovog poboljšanja, koji predviđaju i nove slabosti.”

IDC IT Security Roadshow je forum koji pomaže kompanijama i organizacijama da iskažu sve svoje bezbednosne probleme i sretnu eksperte i „gurue“ za IT bezbednost, što omogućava temeljnije razumevanje IT bezbednosti i njegovu društvenu, političku i poslovnu povezanost, čime ga promoviše u “IT događajem godine” u mnogim zemljama, kažu u kompaniji IDC. Jedan od najatraktivnijih govornika bio je Sebastijan Šrajber, „etički haker“ koji je uživo prikazao ranjivost nezaštićenih bežičnih računarskih mreža, vozeći se kroz centre gradova u kojima gostuje – tako i u Beogradu. Zakonska ograničenja sprečavaju ga da „upada“ i u šifrovane mreže. Ostale teme bile su posvećene obezbeđenju radnih stanica, kancelarija i zgrada, zaštiti mreža od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji, propisima zaštite podataka i mreža, preventivnoj bezbednosti i detekciji upada, hakerskim tehnikama i njihovom uočavanju, bezbednosti aplikacija i web aplikacija, kao i mobilnih i bežičnih mreža, oruđima i izazovima enkripcije, te krađi identiteta.

Predsednik Društva informatičara Srbije Nikola Marković govorio je o socijalnim aspektima bezbednosti u informacionom društvu, ukazavši pritom na brojnje pretnje koje se nadvijaju nad pojedincem i njegovom sigurnošću i privatnošću, ali i nad integritetom zajednice.

SP za novi početak

2006-09-11T16:07:00.000+02:00

Vruće informatičko leto i jesen pred nama
SP za novi početak

Posle letnje pauze, osim redovnih obaveza, sačekale su nas i neke značajne novosti iz sveta informacionih tehnologija. Dok je biznis mirovao, desile su se društvene i političke promene koje će imati uticaja na budući virtuelni život naše zemlje.
Vest broj jedan je promena internet domena Srbije, sada bez Crne Gore. Umesto nastavka .yu, ubuduće će se domaće internet adrese najverovatnije završavati sa .sp (od „srpski“), kako je predložila Međunarodna organizacija za standardizaciju, a ne .rs (Republika Srbija), što je bio predlog naše vlade. Za zvaničnu međunarodnu troslovnu oznaku prihvaćeno je SRB umesto dosadašnje SCG.
Umesto dosadašnjeg poddomena .cg, Crnogorci će koristiti kao svoj domen .me (izvedeno iz „Montenegro“, troslovni će biti .mne), a osnovni razlog za prihvatanje ovog predloga je njegov komercijalni značaj, jer bi ova zemlja mogla dobro da zaradi od prodaje domena na engleskom jeziku, poput touch.me, kiss.me, love.me, call.me...
Da li će biti prihvaćen predlog organizacije ISO, ili će Vlada Srbije izabrati nešto od ostalih mogućnosti - .sq, .ss, .sw, .sx – možda zavisi i od njegove potencijalne isplativosti, ali pre svega prepoznatljivosti za Srbiju.

Informaciono društvo – uskoro?

Tokom avgusta je, posle više odlaganja i prepravljanja, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine objavilo na svom sajtu konačnu verziju Predloga strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i pokrenulo postupak za njeno usvajanje.
Strategija bi početkom septembra trebalo da se razmatra na sednici vlade. Predlog strategije obrađuje teme kao: zašto je potrebna strategija, ciljevi, institucionalni okvir za razvoj informacionog društva, zakonodavni okvir, informaciona infrastruktura, E-uprava, E-obrazovanje, E-zdravlje, E-poslovanje i E-bankarstvo, razvoj poslovnog sektora informacionih i komunikacionih tehnologija i nadzor i procena ostvarenog napretka.
Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan za njenu realizaciju, a tekst se može preuzeti sa sajta Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, na www.mntr.sr.gov.yu/mntr/sr/article.php?lang=SR&id=2440

Za ili protiv biometrijskih dokumenata

Početkom leta Skupština Srbije donela je Zakon o elektronskoj ličnoj karti, koji predviđa da novi identifikacioni dokument ima čip, kojim bi bio povezan sa bazom podataka o svim građanima. Tim povodom su tokom jula Društvo za informatiku Srbije i Galerija SANU organizovali okrugli sto „Da li elektronska lična karta ugrožava privatnost građana?“.
Najveći broj učesnika, među kojima su bili inženjeri informatike, elektroinženjeri, matematičari, pravnici, sociolozi, teolozi, kriptolozi i drugi stručnjaci, konstatovao je da postoje opasnosti da primena elektronske lične karte ugrozi privatnost građana. Uvodničari na okruglom stolu su bili mr Ratimir Drakulić sa FON-a, Dragan Maksimović iz MUP-a, generalni inspektor MUP Vladimir Božović, mr Zoran Savić iz NetSet-a, protođakon Radoš Mladenović, mr Trivo Inđić, informatičar i teolog Oliver Subotić i Aleksandar Trifoni, kriptolog.
- Neophodno je hitno doneti Zakon o zaštiti privatnosti, saglasno odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim konvencijama, ili primenjivati postojeći savezni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji predviđa da se lični podaci mogu prikupljati, koristiti i obrađivati samo na osnovu zakona ili uz ličnu saglasnost građana – poručili su učesnici ovog događaja.
Zakon o ličnim kartama, koji je Skupština Srbije izglasala 14. jula, treba redigovati nakon usvajanja Zakona o zaštiti privatnosti, i uneti odredbu da građani koji ne žele ličnu kartu sa čipom i biometrijskim podacima mogu da zadrže stari format lične karte, jedan je od zaključaka okruglog stola.
Stručnjaci smatraju da je potrebno stalno usavršavati mere zaštite i uvesti određene vidove parlamentarne kontrole nad korišćenjem i zaštitom baze podataka o izdatim ličnim kartama.
Kako je rečeno u MUP-u, planira se upotreba kontaktnih čip kartica, koje spadaju u najbezbednije medije za čuvanje ličnih podataka, digitalnih sertifikata, elektronskog potpisa... Oni koji žele da koriste tekovine savremenog informacionog društva, učestvuju u savremenom elektronskom poslovanju, upotrebljavaju aplikacije elektronske uprave, ipak moraju da imaju odgovarajuću elektronsku identifikaciju, upozorili su učesnici skupa.
Suština problema sa novim ličnim kartama mnogo je dublja od informatičkih aspekata, postoje informacije o propustima u proceduri nabavke opreme pre tri godine, čulo se između ostalog, a s druge strane, Zakon o ličnim kartama pokreće određena etička, filozofska i politička pitanja o odnosu države i građana i položaju građana pred opasnostima od globalizma i totalitarizma, ali i terorizma u savremenom svetu.

Novine u edukaciji

U beogradskom Medija centru održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena Beogradska akademija računarskih nauka, BARN, koju su osnovali Univerzitet Singidunum i kompanija Link Group. Akademija BARN (www.barn.edu.yu) je osnovana s ciljem da pomogne u poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i doprinese razvoju visokoobrazovanih stručnjaka u IT oblasti. Postoji nekoliko smerova, a studije traju tri godine.Kao posebno atraktivnu mogućnost za buduće studente akademije treba istaći učenje preko interneta (e-learning), bilo da su u pitanju objavljivanje sadržaja na Web prezentaciji akademije, komunikacija elektronskom poštom, organizovanje lista slanja, mrežni forumi, videokonferencije ili internet pričaonice.

Rezultati Imagine Cupa

Možda ovakva privatna obrazovna institucija ukaže na pravce primene informacionih tehnologija u čitavom našem školstvu u narednim godinama, a dotad će se naši talenti sami, ili uz određenu podršku poznatih firmi, probijati u svetu budućih tehnoloških eksperata.

Polovinom aprila, održano je finale takmičenja Imagine Cup 2006, koje je osnovao i podržava Microsoft. Završnica je u indijskom Delhiju okupila 65.000 studenata iz više od stotinu zemalja.
Predstavnici Srbije ostvarili su izuzetan uspeh – osvojili su drugo mesto u Hoshimi projektu, jednoj od šest kategorija u kojoj su se takmičili studenti.
Igor Kabiljo i Uroš Rajković, članovi tima RAF, učestvovali su u programerskoj bici u kojoj su svoje iskustvo i veštinu odmerili sa protivničkim timovima iz Francuske, Japana, Poljske i Kine. Tom prilikom timovi iz Francuske zauzeli su prvo i treće mesto. Ovo je četvrti put da Microsoft organizuje Imagine Cup.
Značaj koji Microsoft posvećuje ovom takmičenju verovatno najbolje ilustruju reči predsednika kompanije, Bila Gejtsa:
- Ovi projekti demonstriraju moć softvera kada je reč o stvarnim problemima, i ja sam duboko impresioniran visokim nivoom tehničkih inovacija koji su studenti postigli u svojim radovima – izjavio je on nakon razgovora sa nekolicinom studenata, koje je upoznao prilikom priprema u američkom gradu Redmondu, gde se i nalazi sedište kompanije.
- Ovi mladi ljudi predstavljaju sledeću generaciju poslovnih i tehnoloških lidera, a njihova kreativnost i strast su razlozi zbog kojih možemo da budemo optimistični u odnosu na budućnost – istakao je Gejts.

Sinergija 06

Ovogodišnja Microsoftova Sinergija će se održati od 9. do 11. oktobra u Kongresnom centru Novosadskog sajma, a tokom trodnevne konferencije biće upriličeno više od 90 predavanja u deset grupa.
Predavači su stručnjaci iz Microsoftovih partnerskih firmi u Srbiji, kao i iz beogradske kancelarije Microsofta i iz sveta.Sinergija 06 će predstaviti nove Microsoftove proizvode, koji će se pojaviti na tržištu do kraja ove godine, pre svega operativni sistem Windows Vista i Office 2007.Detaljnije informacije o konferenciji nalaze se na www.microsoft.com/scg/sinergija/default.mspx

Softverom do bolje naučne saradnje

Istraživači iz američke Nacionalne laboratorije Argon predstavili su početkom ove nedelje softversku alatku koja olakšava zajednički istraživački rad većeg broja naučnika koji se nalaze u svojim institutima i laboratorijama širom sveta. Radi se o softveru Access Grid Toolkit koji olakšava razvoj programa za razmenu video, audio i tekstualnih podataka u realnom vremenu.
Nova softverska alatka će poboljšati radne uslove u tzv. mrežnom računarstvu (grid computing); radi se o terminu kojim se označava grupa naučnika raspoređenih širom sveta koji međusobno sarađuju na nekom projektu, a komuniciraju preko interneta. Primera radi, nova tehnologija će omogućiti lekarima da pregledaju pacijente udaljene hiljadama kilometara ili studentima da slušaju predavanja profesora koji se nalazi na drugom kraju sveta.Nova verzija predstavlja treće poboljšanje softverske alatke Access Grid Toolkit. Otkako se taj softver prvi put pojavio preuzelo ga je više od 20.000 korisnika u 56 zemalja sveta. Predstavnici laboratorije Argon navode da su glavne karakteristike nove verzije alatke poboljšana podrška za širokopojasno povezivanje s internetom i unapređene mogućnosti za interaktivan rad. Komercijalnu verziju alatke Access Grid Toolkit razvila je kompanija InSORS Integrated Communications.Američka Nacionalna laboratorija Argon ima godišnji budžet od 475 miliona dolara i više od 2900 zaposlenih, među kojima je više od 1000 naučnika i inženjera. Nalazi se četrdesetak kilometara jugozapadno od Čikaga, a od njenog osnivanja, 1946. godine, laboratorijom formalno upravlja čikaški Univerzitet. U laboratoriji se, za potrebe Naučne uprave američkog Sekretarijata za energiju, izvode fundamentalna i primenjena naučnaistraživanja iz oblasti fizike, hemije, biologije, primenjene matematike i računarstva.Laboratorija Argon je direktni "naslednik" Laboratorije za metalurgiju čikaškog Univerziteta, u kojoj su 2. decembra 1942. godine, Enriko Fermi i njegove kolege, u okviru projekta Menhetn, izveli prvu kontrolisanu lančanu nuklearnu reakciju.

Telenor kupio Mobi 63

A kod nas još jedna poslovna promena – norveška kompanija Telenor, jedna od najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija, pobedila je na nadmetanju za kupovinu kompanije Mobi 63 (nekadašnja kompanija 063 Mobtel Srbija), jednog od dva operatera mobilne telefonije u Srbiji.Telenor je za 1.513.000.000 evra (oko 1.930.000.000 dolara) kupio 100 odsto vlasništva u kompaniji Mobi 63, kao i licencu za upravljanje GSM i 3G mrežama u trajanju od deset godina.
"Srbija već niz godina predstavlja interesantno tržište za našu kompaniju. Prvi put smo se pojavili na Balkanu pre deset godina, a trenutno smo vlasnici nekoliko operatera mobilne telefonije u susednim zemljama. Kupovina kompanije Mobi 63 omogućiće da, zajedno sa lokalnim kompanijama, unapredimo svoje poslovanje i korisnicima ponudimo brojne nove usluge", izjavio je Jon Fredrik, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Telenor.
Fredrik je objavio i neke brojčane podatke koji su poslužili rukovodstvu Telenora da donese odluku o kupovini kompanije Mobi 63:
- Broj stanovnika u Srbiji iznosi oko 7,5 miliona (bez Kosova i Metohije), bruto nacionalni dohodak je u 2005 godini porastao za 6,2 posto i dostigao 3420 dolara po glavi stanovnika. Prema podacima Telenora, 65 odsto stanovnika Srbije koristi usluge jednog od dva operatera mobilne telefonije. Krajem 2005. godine kompanija Mobi 63 je imala oko 2,5 miliona korisnika, i pokriva približno 90 procenata teritorije Srbije. U 2005. godini prihod je bio približno 230 miliona evra.
Prema rečima Fredrika, Telenor će u početku u Srbiji jednaku pažnju posvetiti novim, unapređenim uslugama mobilne telefonije, ali i osnovnim uslugama, koje bi zbog svoje niske cene bile primamljive svim korisnicima.

(D. J., MikroVesti i Tanjug)

Trećina za internet – trećinu ne interesuje!

2005-12-25T12:27:00.000+01:00

Telekom i CeSID o internetu i telekomunikacijama
Trećina za internet – trećinu ne interesuje!

Dok u komšiluku država stimuliše tehnološki i edukativni razvoj, kod nas je to palo na teret privrede, u ovom slučaju Telekoma Srbija (bez obzira što je to svojevrsni paradoks, jer Telekom, zahvaljujući svom doskorašnjem monopolu na tržištu, već dugo koči razvoj domaćih telekomunikacija).

Naime, internet portal Telekoma Srbija „Na dlanu“ - www.nadlanu.com počeo je s radom 20. novembra, kada je Telekom predstavio i opsežno istraživanjeCeSID-a o korišćenju telekomunikacionih usluga, posebno interneta, a ovim povodom ta kompanija je najavila i akcije ka informacionoj edukaciji stanovništva.

Cilj ovog istraživanja bio je da se ustanovi kako građani doživljavaju Telekom, kao i potencijal razvoja tržišta komunikacija kod nas. Reprezentativni uzorak od 3210 ispitanih pokrio je teritoriju Srbije bez Kosova i Metohije, a jedan od ključnih podataka je da u 55 odsto domaćinstava bar jedan član ume da koristi kompjuter, a u 35 odsto domaćinstava bar jedan član koristi internet.
Iako su ovo iznenađujuće visoki procenti u odnosu na neke prethodne procene stanja u Srbiji (u oko 2,6 miliona domaćinstava ima skoro milion korisnika interneta), to je svega oko 13 odsto populacije, tako da po ovim podacima zaostajemo za svim zemljama u regionu, osim za Albanijom.
Više od četiri petine korisnika ima sporiji modemski pristup internetu (Dial Up kroz telefonsku liniju), iako bi 60 odsto radije koristili brzi ADSL pristup.

Osnovni razlog korišćenja interneta je potraga za informacijama i komunikacija elektronskom poštom i 84 procenta ispitanih ga koristi upravo u te svrhe, dok su ostali razlozi za „surfovanje Mrežom“ daunloud, odnosno „skidanje“ programa, igrica, muzike, kao i posećivanje ostalih zabavnih sadržaja. Najposećeniji su zabavni i medijski sajtovi, kao i pretraživači interneta te poslovne i kompanijske prezentacije. Među pretraživačima je suveren Google (www.google.com) sa 69 odsto zastupljenosti.

Korisnici interneta kod nas veoma su aktivni - njih 41 odsto je na internetu svakodnevno, a 32 odsto tri do četiri puta sedmično. U proseku, bar sat vremena dnevno na mreži je 47 odsto korisnika.
Skoro 30 odsto ispitanih nema sredstva za nabavku kompjutera, a tragična činjenica je da među onima koji internet ne koriste 53 procenta (oko trećina ukupnog broja domaćinstava) smatra da za tim nema potrebu i uopšte nisu zainteresovani. Iako je među njima najveći broj slabo obrazovanih, iz ruralnih i perifernih područja, uglavnom starijih ljudi, Telekom upravo u ovoj činjenici vidi izazov s kojim planira da se uhvati u koštac.

Naime, direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbija Igor Jecl najavio je za 2006. godinu obimne aktivnosti svoje kompanije, prvenstveno u promociji informacione kulture i obrazovanju građana za informaciono društvo.
- Ovo istraživanje daje nam tačnu sliku tržišnog potencijala, koji je očigledno ogroman. Kao jedan od preduslova brzog razvoja, osim tehnoloških investicija u infrastrukturu, neophodno je pomoći onim korisnicima koji danas sebi ne mogu da dozvole kupovinu kompjutera i ujedno na internetu raditi na stvaranju informativnog sadržaja, kao osnovnog pokretača primene novih tehnologija u komunikaciji - rekao je Jecl na konferenciji za novinare. Ulaskom u maloprodajno tržište internet kapaciteta (ADSL konekcija), smatra ovaj čelnik Telekoma, broj korisnika interneta u Srbiji drastično će se uvećati naredne dve godine i Srbija će krajem 2007. godine imati dva miliona korisnika.

Elektronsko obrazovanje u regionu

2005-12-23T11:06:00.000+01:00

Elektronsko obrazovanje u regionu
Pogled preko plota – motivacija ili stres

Istog dana kada se u Srbiji slavio veliki verski praznik sveti Nikola, s druge strane plota, u Hrvatskoj, kako prenosi agencija HINA, država je predstavila sistem za elektronsko učenje punog naziva „Nikola Tesla – Hrvatski sustav za e-učenje“. Događaj je organizovan u u istoimenoj zagrebačkoj osnovnoj školi, koja je na ovogodišnjem međunarodnom takmičenju UNESCO-a „Ovo je naše vreme“ (This is our time) osvojila prvo mesto u znanju, u konkurenciji 206 škola iz 48 zemalja.

Povodom predstavljanja programa „e-obrazovanja“, čija je svrha povećanje informatičke pismenosti učenika i nastavnika osnovnih i srednjih škola, premijer Hrvatske Ivo Sanader je čestitao učenicima na postignutom uspehu, naglasivši da je „znanje temelj uspjeha u privredi i društvu. E-učenje vodi prema modernim i naprednim zemljama u Evropi“, rekao je on, obećavši pri tom i podršku vlade u sličnim naporima.

Hrvatskom ministru prosvete Draganu Primorcu uručeno je i prvih hiljadu evropskih kompjuterskih diploma (ECDL - vrede u 140 svetskih zemalja), za srednjoškolske nastavnike informatike koji će obučavati ostale nastavnike. Očekuje se da ih do kraja sledeće školske godine dobije još pet hiljada nastavnika.

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa, u saradnji s Hrvatskom akademskom istraživačkom mrežom (CARNet), najavilo je otvaranje besplatne e-mail adrese za 600.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Hrvatskoj. Svaka škola će dobiti i prostor za sopstvenu internet prezentaciju.
Ministar Primorac je istakao nameru države da do 2010. hrvatski obrazovni sistem bude najkonkurentniji u regionu, što treba da se postigne uz napore i učenika i nastavnog kadra. Ove godine 400 hrvatskih osnovnih škola će dobiti po dva LCD projektora i jedan laptop, dok će 388 srednjih škola dobiti po jedan LCD projektor i jedan laptop.

Ne znam kada će neko u našoj zemlji problemu informacione pismenosti i elektronskog učenja prići sistematski, ali bi i ova akcija, kao i internet stranica hrvatskog Ministarstva za nauku, obrazovanje i sport (http://www.mzos.hr) – trebalo da posluže bar kao primer i motivacija za što hitniju organizovanu akciju u modernizaciji znanja koje se kod nas plasira najmlađima, kao i načinima da se nova znanja što brže i efektivnije usvajaju.

eDruštvo 2006

2005-12-19T14:59:00.000+01:00

Nekoliko slika za mozaik srpskog informacionog društva u 2006. godini
Crna rupa ili kako popuniti agendu

Vlada Srbije je crna rupa domaćeg IT napretka. Mnogi će (naročito iz Vlade) reći da to nije tačno, ali tamo gde je primarni posao Ministarstva za kapitalne investicije asfaltiranje srbijanskih drumova i otvaranje tržnih centara, a glavni zadatak ministra za državnu upravu sprovođenje haških optuženika na sud, teško da možemo očekivati bilo kakav progres kada su u pitanju moderne tehnologije. O nekoj preteranoj aktivnosti Ministarstva za nauku nećemo ni govoriti, a jel to neko pomenuo republički Zavod za informatiku i internet?

Pritisak – za infarkt

Nedavno sam čuo da biznis, mediji i nevladin sektor treba permanentno da pritiskaju vlast kako bi se što više učinilo za razvoj informacionog društva. Prva stvar na koju sam pomislio je analogija – zaposlite čoveka, a on ne da ne radi ono za šta je primljen, već radi potpuno suprotno od vašeg – poslodavčevog interesa. Tako i građani Srbije, ne samo da nemaju sreću da vlast koju su birali radi neke normalne stvari, već moraju da ih ubeđuju i u osnovne životne istine. Pa hajde još da ih tetošimo tako indisponirane i depresivne, jer su eto na vlasti u tamo nekoj Srbiji, a ne u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, ili ne daj bože Švedskoj, gde ne bi mnogo brinuli o siromašnom budžetu, koji i troše uglavnom na svoje plate.
O strankama da i ne govorimo – niti jedna u svom programu ne pominje informaciono društvo ili moderne tehnologije. Istini za volju, to je možda i logično, jer se partije obraćaju potencijalnim biračima, a oni kod kojih je ICT kao tema presudna za glasanje kod nas nisu mnogobrojni.
Zato svetski lideri malo više shvataju značaj globalnih tokova. To je i razlog što je predsednik Ben Ali zatražio (i dobio) organizaciju ovogodišnjeg, drugog Samita o informacionom društvu. Tunis, kao i ostatak Afrike, svoju šansu za razvoj već uveliko koristi, a novoosnovani Forum za upravljanje internetom i Fond digitalne solidarnosti treba u tome i dodatno da im pomognu.

Jedna lasta ne čini - sistem

A kod nas, interni digitalni jaz sve se više produbljuje, ne samo zbog malo novca, već i zbog tehnološke nepismenosti. Škole imaju malo računara, a tetkice ni prašinu sa njih ne smeju da brišu u strahu da nešto ne pokvare. Još je manje kvalitetnih nastavnika za ovu oblast, pogotovu u unutrašnjosti.
Mnogo više nego ranijih godina, nezahvalno je predviđati kako će se kretati situacija u informaciono-komunikacionim tehnologijama u Srbiji, baš kao i prognozirati u avgustu da li će biti snega za novogodišnje veče. Sigurno je da će uspešni sve više raditi u inostranstvu, baš kao što je i Saga nedavno u Londonu dobila prestižnu evropsku bankarsku nagradu za rešenje za kliring čekova, čime su joj otvorena mnoga vrata (dakle – ne zahvaljujući Vladi Srbije). Neki drugi uspešni, svetske firme, sve više će, takođe, raditi kod nas (npr. Microsoft, koji je, osim trgovine, pokrenuo i razvojni centar). Opet, neki koji su mogli biti uspešni, štucaju u poslovanju (primer fabrike Blue Star iz Arilja) bez zvaničnih objava, a mnogi sumnjaju da u tome ima državnih prstiju.
Kako bilo, dokle god se ovde posluje stihijski, a razvoj odvija bez ikakvog sistema, teško je reći kad će nam i koliko biti bolje i da li ćemo neke korake izvesti sledeće, ili neke naredne godine. Tek, agenda je prazna, obaveza mnogo, pa sad – svako na svoje radne zadatke!

Antrfile:
Do strategije kroz raspravu

Nedavno obelodanjen republički Nacrt strategije za razvoj informacionog društva upravo prolazi kroz javnu raspravu, koja je i produžena na inicijativu civilnog sektora. Da li će primedbe i predlozi za izmenu ovog teksta biti usvojeni zavisi od članova Radne grupe koja je načinila ovaj dokument, a u njihovu dobronamernost ne treba sumnjati, jer su to sve javne ličnosti, koje sarađuju sa mnogima od nas i, u krajnjoj instanci, brinu i o svom ugledu. Međutim, u celoj priči iritira činjenica da ovaj proces kod nas kasni ne godinu, nego bar dve, ali i da veoma mali broj ljudi radi na dokumentu koji je inicijalna kapisla za profil Srbije u narednim vekovima.

(Objavljeno u izdanju eMagazina za januar 2006.)

Premostiti digitalni jaz

2005-11-27T10:23:00.000+01:00

Svetski samit o informacionom društvu u Tunisu
Premostiti digitalni jaz

Polovinom novembra najviši svetski zvaničnici okupili su se u Tunisu, gde je, na zasedanju druge faze Svetskog samita o informacionom društvu, trebalo da se donesu važne odluke o projektovanju društva sutrašnjice, društva zasnovanog na znanju

Informaciono društvo, koncept koji se forsira kao naslednik (post)industrijskog društva, izgleda da nije mnogo bliže, bar kada se radi o najsiromašnijim, pogotovu zemljama tzv. Trećeg sveta. Najvažnija odluka doneta od 16. do 18. novembra u kongresnom centru „Kram“ u Tunisu, glavnom gradu istoimene afričke zemlje, jeste da kontrola nad internet resursima, praktično govoreći, ostaje u rukama Sjedinjenih Američkih Država. Pravdajući to bezbednošću i borbom protiv terorizma, ali i slobodom govora koju „ugrožavaju mnoge nedemokratske vlade“, američki zvaničnici vršili su ogroman javni i tajni pritisak na delegate da upravljanje internetom ostane u rukama Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve - ICANN, organizacijom koja je pod nezanemarljivim uticajem Ministarstva trgovine vlade SAD.
Ruku na srce, neki smatraju da tako treba i da ostane, jer amerikanci i jesu tehnološki „oci“ interneta, no nasuprot njima, brojni su glasovi koji tvrde na ova „mreža svih mreža“, kao opšte dobro, mora biti transparentna, odnosno pod jednakim uticajem ne samo svih vlada, već i građana - civilnog sektora, kao i, svakako već dominantnog, poslovnog sveta.
Takođe, usvojena su i dva dokumenta - Agenda za informaciono društvo, kojom se, između ostalog, predviđa osnivanje Fonda za digitalnu solidarnost, podržavaju finansijski principi za pomoć najsiromašnijima i potvrđuju principi usvojeni 2003. u Ženevi na prvom Samitu; kao i Tuniska obećanja (Tunis Commitment), dokument kojim se predstavnici prisutnih 170 svetskih država obavezuju da će nastaviti proces izgradnje globalnog informacionog društva na dobrobit svih.
Osnovan je i globalni Forum za upravljanje internetom (Internet Governance Forum) koji će diskutovati o problemima interneta, ali njegove odluke neće biti obavezujuće, iako će, kako je naglašeno, proces reformi interneta biti nastavljen.

Glavna ideja

Moto cele priče vezane za informaciono društvo je „smanjenje digitalnog jaza“, odnosno prevazilaženje siromaštva između tehnološki razvijenih zemalja i onih koji to nisu. S obzirom da se niko dobrovoljno ne odriče ekonomske prednosti, svetska zajednica traži načine da se, kroz transfer znanja i tehnologije, donacije, informatičko opismenjavanje i osposobljavanje za novu ekonomiju…, siromašni postave u koliko-toliko ravnopravan položaj. Nažalost, u tom pogledu ovaj samit, u senci prethodno pomenutih političkih pitanja, osim verbalne posvećenosti, nije uradio mnogo.
Samo otvaranje Samita proteklo je prilično očekivano, uz prigodne fraze i izraze dobrodošlice. Uz izraze nade da će informacione tehnologije pomoći borbi protiv gladi i siromaštva, pospešiti ekonomski razvoj, obrazovanje, pristup informacijama i znanju, ljudske slobode i dostojanstvo, očuvanje životne sredine, bolju zdravstvenu zaštitu najugroženijih, kao i reagovanje čovečanstva u kriznim situacijama kakva je bila nedavni cunami u jugoistočnoj Aziji, protekle su uvodne reči.
Međutim, kako su obraćanja najviših zvaničnika tekla, od predsednika domaćina Ben Alija ka svetskim zvaničnicima, situacija je postala pomalo neprijatna i pretvorila se u tihi skandal čiji svedoci su bili oni koji nisu prisustvovali otvaranju u samoj plenarnoj sali, nego su pratili događanja na ekranima ispred nje. U svojim govorima generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, predsednika Švajcarske Samjuel Šmit i Jošio Ucumi, generalni sekretar Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) snažno su naglasili potrebu za širenjem demokratije, poštovanjem ljudskih prava i slobode izražavanja, a govor poslednjeg, dekretara Ucumija, prekinut je pre kraja, najverovatnije jer je potom usledilo obraćanje Širina Ebadija iz Međunarodne federacije za ljudska prava. To je bila kap koja nije smela da se ispije, bar ne pred očima šire javnosti, kad već pred predstavnicima država i vlada, naročito posle brojnih napada na način vladavine „čvrstorukaša“ Ben Alija, koji je često pod udarom međunarodnih organizacija koje brane slobodu medija, izražavanja, pravo na informisanost i ostala ljudska prava. Šta više, napetostima pred otvaranje skupa doprineli su i incidenti ugrožavanja novinara, povodom kojih je francusko Ministarstvo inostranih poslova i pozvalo vlasti u Tunisu da poštuju slobodu informisanja i novinarskog rada. Novinar francuskog levičarskog dnevnika „Liberasion“ Kristof Boltanski, koji se bavio ljudskim pravima, 16. novembra uveče je prebijen i zadobio je rane od noža. Belgijska javna televizija RTBF prijavila je da je ugrožena grupa njenih novinara koja se bavi sličnim temama, a francuska TV5 vratila je novinarsku ekipu iz Tunisa u Pariz, uz tvrdnje da je bila pod strogom prismotrom policajaca u civilu. U brojno prisustvo agenata uverili su se i naši učesnici u aktivnostima civilnog sektora, iako sa njima nije bilo nikakvih konkretnih neprijatnih iskustava.
Neki analitičari pravdaju ovakvu politiku Tunisa, ocenjujući da približavanja ove zemlje razvijenom Zapadu i modernim svetskim tokovima, te distanciranje od militantnog arapskog fundamentalizma ne bi bilo moguće „mekanijim“ metodima vladavine. Možda su i u pravu.
Tunis, po razvijenosti druga afrička zemlja (posle Južne Afrike), simbolički je trebalo da predstavlja sponu između razvijenog Severa i nerazvijenog Juga. Na neki način domaćin je tu ulogu i opravdao, na istom mestu okupivši visoke zvaničnike UN, SAD, Kine, Rusije, Japana, Evropske unije i evropskih zemalja, brojnih drugih latinoameričkih, afričkih, arapskih i azijskih vlada, među kojima mnoge zemlje koje imaju krupna nerešena pitanja, kakva su se neretko rešavala ratovima. Zbog toga su slučajni susreti ovih funkcionera možda najznačajniji, a svakako ostaje nada, pomalo utopistička, da se čak i neke suprotstavljene strane mogu ujediniti oko ideala globalnog razvoja.
Kako god, sloboda izražavanja ostala je u zapećku, kao i neke ključne teme, poput intelektualne svojine i autorskih prava u digitalnom dobu.
No, biće i drugih prilika da se ovi problemi reše, ali ovde valja istaći i par frapantnih činjenica - trećina čovečanstva nikad nije koristila telefon, a tek oko 20 odsto njih ima fiksnu telefonsku liniju. Procene su da će do kraja 2005. broj korisnika interneta dostići jednu milijardu, odnosno skoro 15 odsto svetske populacije. Najveći broj korisnika Interneta na 1.000 stanovnika ima Island - 648, a najmanji Liberija - 0,32.

Civilno društvo

Poseban izložbeni deo kongresnog centra Kram posvećen je aktivnostima građanskog društva i informatičke (ICT) industrije - prvenstveno konceptu ICT4D (ICT for development - Informaciono-komunikacione tehnologije za razvoj), čiji nosioci su Global Knowledge Partnership (GKP - Partnerstvo globalnog znanja) i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), koja je jedan od većih svetskih finansijera projekata nevladinih organizacija. U okviru GKP aktivne su brojne nevladine organizacije, projekti i inicijative koje za cilj imaju smanjenje siromaštva kroz širenje znanja i veština, prvenstveno koristeći prednosti mladih i modernih tehnologija kao što su informacione.
Predsednik Skupštine SCG Zoran Šami predvodio je delegaciju naše zemlje. Gotovo dvadeset hiljada učesnika iz vladinog sektora i međunarodnih organizacija, predstavnika civilnog i biznis sektora, kao i medija, doprinelo je da ovo bude najveći događaj ikad u organizaciji Ujedinjenih nacija. Iako rezultati nisu epohalni, ujedinjeni napori svih obećavaju da će se proces kreiranja informacionog društva nastaviti - nadamo se u smeru u kojem to želi većina svetskog stanovništva. O tome svedoče i napori afričkih zemalja da se informatički opismene i pripreme za svetsko tržište, koje treba da im donese napredak (prvenstveno u izgradnji infrastrukture - ono što i nama u Srbiji fali), ali i omogući pristojno mesto u globalnoj raspodeli poslova i dobara.

2005-10-10T03:48:00.000+02:00

Informatičke kompanije za decu sa posebnim potrebama
"Prozor u svet" za najugroženije mališane

Neke od najvećih domaćih informatičkih kompanija, okupljene oko Microsoftove System Builder Chanell grupe, započele su jednu od najvećih humanitarnih akcija namenjenih deci – "Prozor u svet".
Akcija je usmerena ka deci sa oštećenim vidom i sluhom, deci izbeglicama i deci bez roditeljskog staranja. Microsoft System Builder Chanell doniraće računare i računarsku opremu ustanovama kojima je pomoć najpotrebnija, saopšteno je prošle nedelje na konferenciji za novinare koju su organizovale učesnice akcije.
Do sada najveću humanitarnu akciju čiji je cilj kompjutersko opismenjavanje dece sa posebnim potrebama podržalo je i Ministarstvo prosvete i sporta, koje će aktivno učestvovati i u daljem toku akcije.
U ime Ministarstva prosvete i sporta to je obećao državni sekretar za prosvetu i sport Vekislav Janićijević, koji je pozdravio ove humane ciljeve informatičara, jedne od ekonomski najperspektivnijih i najobrazovanijih stručnjaka kod nas.
Microsoft, zajedno sa svojim partnerima, poziva sve koji mogu da pomognu na bilo koji način, da se priključe akciji i deci sa posebnim potrebama otvore "prozor u svet", rečeno je ovom prilikom.
Pozivamo i sve medije, koje vidimo kao ključne partnere u širenju konkretnih poruka i vrednosti, da nam pomognu da skrenemo pažnju javnosti na probleme dece sa posebnim potrebama i time doprinesemo da ova deca zaista bolje žive – kažu u Microsoftu.
Namera je da se tokom oktobra i novembra računarima i računarskom opremom snabdeju ciljane dečje ustanove u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Prilikom odabira ustanova uzete su u obzir mogućnosti dece, stvarne potrebe ustanova i predlozi stručnih lica. Poklonjeni računari biće namenjeni isključivo deci.

2005-10-10T03:22:00.000+02:00

Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu
Pamet ostaje u zemlji

Nakon zemalja kao što su Kina, Indija i Irska, i Srbija će dobiti Microsoftov razvojni centar. Razvojnim centrom u Beogradu će rukovoditi Bodin Drešević, Microsoftov veteran i jedan od naših najuspešnijih IT stručnjaka u svetu. “Otvaranje Razvojnog centra i povratak Bodina Dreševića najslikovitije govore o ozbiljnosti namera Microsofta u našoj zemlji i predstavljaju veliko priznanje beogradskoj kancelariji kompanije” – kažu u Microsoftu

“Verujem da otvaranje ovog Razvojnog centra predstavlja jednu od najimpresivnijih direktnih investicija u Srbiji, što našu zemlju čini istaknutim predstavnikom zemalja u kojima se tržište informacionih tehnologija ubrzano razvija“, izjavio je ovom prilikom Dejan Cvetković, generalni direktor lokalne kancelarije Microsofta, dodavši:
- Naša Vlada i Microsoft žele istu stvar – da zadrže pametne i obrazovane radnike u Srbiji. Ovaj Razvojni centar stavlja Srbiju u srce tehnološke mape sveta, odakle više nikad neće otići.Razvojni centar će se baviti projektima vezanim za Tablet PC tehnologiju. Na Tablet PC računaru korisnici mogu unositi tekst u bilo koji program putem prepoznavanja rukopisa ili hvatati beleške pišući elektronskom olovkom po ekranu. Tablet PC omogućava korisnicima da koriste svoj računar na više mesta i na više načina nego bilo koji drugi postojeći sistem. Za sada postoje prepoznavači rukopisa samo za najveće svetske jezike: engleski, nemački, francuski, španski i italijanski, kao i četiri najznačajnija istočnoazijska jezika. Jedan od projekata beogradskog Razvojnog centra biće razvijanje prepoznavača rukopisa za veliki broj evropskih jezika.

„Veoma smo uzbuđeni zbog otvaranja Razvojnog centra za Tablet PC u Beogradu. Verujemo u potencijal lokalnih stručnjaka koji će pod iskusnim vođstvom učiniti da ovo postane regionalni centar za tehnološke inovacije i ekonomski rast. Željno iščekujemo prve rezultate koji će proisteći iz ovog partnerstva“, rekao je tim povodom Kurt Geisel, menadžer Tablet PC tima u Redmondu, sa kojim će Razvojni centar u Beogradu najbliže sarađivati.U početku, Razvojni centar će činiti desetak stručnjaka iz različitih oblasti računarske tehnologije. Centar će zapošljavati talente iz cele Evrope, ali najviše zaposlenih dolaziće upravo iz Srbije i regiona. Microsoftov projekat dobio je značajnu podršku političara, kako domaćih, tako i stranih predstavnika u našoj zemlji.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus osvrnuo se na ogroman napredak tehnike, od đačkih tablica i krede do "elektronske sveske", odnosno prenosnih računara.
- Srbija više nije tehnološki zapećak sveta – rekao je Labus, podržavši otvaranje i drugih, novih sličnih firmi u našoj zemlji, zasnovanih, osim klasične industrije, i na uslugama, kao globalno rastućoj ekonomskoj grani.
Zahvaljujući tehnologiji, prvenstveno računarima i internetu, naši stručnjaci moći će da rade ovde i istovremeno budu deo sveta. "Za Vladu je ovo dobar znak", istakao je potpredsednik Vlade Srbije.
Republički ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić pozdravio je značajnu ulogu naših ljudi (Cvetkovića i Dreševića) u ovom značajnom poslu kompanije Microsoft i ocenio je da naša zemlja do tehnološkog napretka može da dođe razvojem tehnoloških "parkova" – istraživačkih centara vezanih za velike univerzitetske centre, usvajanjem sertifikata znanja i veština te uvođenjem elektronske vlade u državnu upravu.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Polt naglasio je da je otvaranje Razvojnog centra veliki gest poverenja za kancelariju Microsofta u Beogradu i čitavu Srbiju i Crnu Goru i preporučio je da se što agresivnije nastavi u istom pravcu – uklanjanjem prepreka za obimnije strane investicije u našu zemlju.
- Privatni sektor, a ne vlade, stvaraju nova radna mesta – rekao je Polt, izrazivši zadovoljstvo što su SAD i dalje vodeće u investicijama u SCG.
Stiven Mekgibon, jedna od zvezda dolazeće Sinergije, Microsoftov šef tehnološke službe za Istočnu Evropu, podvukao je da su mali projekti klica svakog većeg razvoja i istakao je da, osim lepih razgovora o ulaganjima, treba razmotriti i problem softverske piraterije i legalizacije softvera. On smatra da Srbija ima šansu u razvoju jednog svetskog trenda, Tablet PC-ja, koji će jednog dana po rasprostranjenosti preuzeti ulogu koju danas imaju klasični, "desktop" PC računari.
Ova direktna strana investicija, između ostalog, ima za cilj i da podstakne Microsoftove partnere, ali i konkurentne, da u Srbiji ulažu u informatički sektor, u "najčistiju tehnologiju današnjice".
Pre godinu dana suma Microsoftovih ulaganja u našoj zemlji iznosila je oko dvadeset miliona dolara, a direktor beogradske kancelarije ove kompanije nada se da bi za godinu dana ovaj iznos mogao da bude duplo viši.

Stručnjak i inovator

Bodin Drešević je veliko ime u svetu računara. Diplomirao je fiziku na PMF-u u Beogradu 1985. Doktorirao je teorijsku fiziku 1989. na University of Washington, Seattle. Disertacija je iz oblasti kvantne optike, na temu za koju je Bodinov mentor Hans Dehmelt dobio Nobelovu nagradu. Učestvovao u razvoju svih verzija Microsoftovih operativnih sistema koji su bazirani na Windows NT tehnologiji, zaključno sa operativnim sistemom Windows XP. U zvanje Development Lead unapređen je 1995. KLJučni je lider i dizajner u razvoju i implementaciji čuvene ClearType tehnologije, koja je dramatično popravila kvalitet teksta na svim, a naročito LCD ekranima. Od 2000. godine zaposlen je u Grupi za prepoznavanje rukopisa, koja je zatim prerasla u Tablet PC grupu. Jedan od ključnih idejnih lidera i arhitekata Tablet PC proizvoda. Od novembra 2002. radi kao Development Manager za Tablet PC. Autor je i koautor tridesetak softverskih patenata.

Borba protiv piraterije
Tajni kupci softvera uskoro u akciji

Zbog utvrđivanja stanja na tržištu i poboljšanja odnosa sa partnerima, beogradska kancelarija Microsofta namerava da pokrene projekat Tajni kupac (Mystery Shopper). Projekat bi obuhvatio celu Srbiju, a za one koji budu pokazali najbolje rezultate u prodaji Microsoftovog softvera, predviđene su i vredne nagrade.Najavljujući mogućnost ovakve akcije na jednom od sastanaka sa partnerima, Nikola Mirčić, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća Microsoftove kancelarije za Srbiju i Crnu Goru, rekao je:- Domaća kancelarija Microsofta namerava da angažuje tzv. Mystery Shoppere, iliti Tajne kupce, koji će imati za zadatak da utvrde da li neko, i u kojoj količini, prodaje nelegalni softver. Moram da naglasim da cilj akcije nije kažnjavanje bilo koga, već utvrđivanje stvarnog stanja na tržištu softvera u Srbiji. Mi znamo da pojedine firme koje prodaju računarsku opremu, nažalost, prodaju i nelegalan softver, i naš cilj je, logično, da takve stvari svedemo na što manju meru. Mi u potpunosti verujemo našim partnerima i svesni smo da većina njih prodaje originalan softver. Upravo zbog te činjenice Microsoft će nagraditi partnere i prodavce koji budu imali najbolje rezultate u prodaji legalnog softvera. Na kraju projekta Tajni kupac njih čekaju veoma vredne nagrade koje za sada nećemo otkrivati, ali mogu samo da kažem da će se posvećenost prodaji originalnog softvera u narednom periodu veoma isplatiti. – rekao je Mirčić.

2005-09-14T15:21:00.000+02:00

Predstavljen predlog nacionalne Strategije za razvoj informacionog društva Srbije
Ko kaže da je problem u novcu

Prošle sedmice Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, odnosno radna grupa koju je formiralo, predstavila je predlog buduće Strategije za razvoj informacionog društva (ID) Srbije. Odmah su "pala" opravdanja predlagača, tako da je bilo jasno da ceo tekst, koji se na prvo oko nije činio prikladnim, iako je napravljen korektno, ne odgovara stanju u kome se nalazi naše društvo.

Kada se na nedavnom okruglom stolu posvećenom nacrtu Strategije razvoja informacionog društva u Srbiji, koji su organizovale nevladine organizacije Centar za razvoj interneta (www.netcentar.org) i Centar za proučavanje informacionih tehnologija (CePIT, http://www.bos.org.yu/cepit/), čule ocene da bilo koja strategija, i ako se usvoji, neće moći da zaživi bez političke volje vladajućih stranaka, postalo je očito da ceo trud uložen u ovaj posao lako može da postane uzaludan. Posebno je alarmantno što su ovo izneli stručnjaci koji rade u državnim službama i međunarodnim institucijama angažovanim na projektu.

Čak su i članovi radne grupe priznali da je predlog Strategije rađen bez prethodnog uvida u analizu stanja u Srbiji i njenih potreba, kada je u pitanju informatizacija. Iako su na dokumentu radili ljudi sa decenijskim iskustvom u ovoj oblasti, čini se da je dosta toga ispušteno, koliko može da se kaže kada se na prvi pogled prolazi kroz tekst dužine 120 strana. Kada je u pitanju jedan bazični dokument, kao što je nacionalna strategija, jasno je da mora da bude bar tri do pet puta kraći, a da se razrađuje kroz sektorske ili regionalne strategije, što su, uostalom, pomenuli i stručnjaci koji su učestvovali u izradi teksta.

Poražavajuće u celoj priči je što je strategija, koja je po prvobitnim planovima trebalo da bude gotova bar pre dve godine, započeta radnim sastancima tek u maju ove godine, tako da je na njoj efektivno rađeno manje od četiri meseca (oduzmite period početnih dogovora i organizacije tima, kao i period letnjih godišnjih odmora, pa sami sračunajte koja ozbiljnost je uneta u proceduru).

Međutim, kada se u vidu ima da je osnovu, kostur Strategije, napisao unajmljeni irski stručnjak za elektronsku upravu i informaciono društvo Šejmus Malkonri, i da je već ona imala sve ključne elemente i potreban "obim", može se reći da je ostatak "Radne grupe" nepotrebno angažovan – a specijalno se to može reći zbog činjenice da je ceo tekst predstavljen na engleskom jeziku i da ni danas, nedelju dana posle prvog predstavljanja, nije preveden na srpski jezik. Toliko o "nacionalnom" u ovoj strategiji :(((

Još je skandalozniji podatak da, iako za nedelju dana ističe period za (neuobičajeno kratku – dvonedeljnu) javnu raspravu, tekst još nije našao mesto na sajtu Ministarstva za nauku, a da nije inicijative civilnog sektora, teško da bi ga javnost (zainteresovana i/ili nezainteresovana, svejedno) uopšte i videla. Ovako, moguće ga je daunlodovati, odnosno "skinuti" sa foruma otvorenog na gorenavedenom sajtu CePIT-a.

Ostaje pitanje da li će ministar za nauku, ili neko od njegovih nadležnih činovnika, produžiti period javne rasprave zbog očiglednih propusta u predstavljanju predloga Strategije, ali i da bi, možda, opovrgli sumnje zainteresovanih da je postojala želja da se ovaj tekst provuče kroz proceduru uz što manje "talasanja".

I letimičan uvid u 120 strana dokumenta jasno pokazuje da su ga pisali SAMO stručnjaci za informacione tehnologije, a da mnogo nisu konsultovani ljudi iz, primera radi, medija, koji bi dali značajan doprinos delu o ulozi medija u novom, budućem društvu. Ovaj deo je posebno bitan kada se sagleda rastući uticaj, na primer blogera, ljudi koji na internetu vode dnevničke zapise, ponekad izveštavajući o dramatičnim događajima istom brzinom kao profesionalci. Njihov uticaj na kreiranje javnog mnjenja u svetu je sve veći, a kada će to postati i kod nas, samo je pitanje stepena širenja IT-ja u svakodnevicu i rasta informatičke pismenosti. Možda baš to ne odgovara našim vladarima?

Neki drugi sektori, poput elektronskog obrazovanja i elektronskog zdravstva nešto su temeljnije obrađeni, ali čak ni privredni aspekti, kao najvažniji za dalji progres, nisu dovoljno duboko ušli u "tranzicionu suštinu sadašnjeg društvenog trenutka u Srbiji". Drugim rečima, država kao da ne priznaje da privreda ne funkcioniše upravo zbog njene neefikasnosti, a i ono malo što funkcioniše pod žestokim je udarom birokratskih zamki i visokih poreza. I ovde neinformisanost zakonodavca i onih koji zakone sprovode dolazi do izražaja – oni ne znaju da proizvođači ICT opreme rade unutar izuzetno uskih profitnih margina i da im svaki dan čekanja na uvoz ili izvoz donosi čist gubitak. Toliko o proklamovanoj podršci domaćoj privredi na putu ka evropskoj i svetskoj konkurentnosti! Ne želimo, ne daj bože, ni da pomislimo da neko namerno jedno govori, a radi sasvim suprotno.

Dalje primedbe odnose se na nedovoljno istaknutu rodnu ravnopravnost, što je posebno istakla dr Nataša Gospić, predsednik udruženja Jednake mogućnosti, koje je nadavno organizovalo zapažen okrugli sto i medijsku radionicu posvećenu rodnoj ravnopravnosti i Svetskom samitu za informaciono društvo (WSIS), čije će se drugo zasedanje, na nivou Ujedinjenih nacija, održati u Tunisu od 16-18 novembra ove godine.

Kontrola interneta, cenzura, sloboda govora i izražavanja gotovo da ni jednom rečju nisu pomenute, kao ni neki drugi bitni sektori, poput otvorenih komunikacionih standarda, ili zaštite intelektualne svojine – koja je, ruku na srce, pominjana, ali na nivou opštih mesta, bez želje da se ulazi u, najblaže rečeno, s legitimne strane neuverljivu poziciju sadašnjih svetskih normi u ovoj oblasti – već dugo je veliki pritisak da se one preispitaju, a mnogi su već prihvatili "nekomercijalne" načine licenciranja, kakav je na primer licenca Creative Commons (u slobodnom prevodu "jednaki kreativci").

Iako tekst nije tragičan koliko je loš, zahteva obimna skraćenja i preradu. Međutim u ovom momentu bitno je imati kakav-takav tekst strategije, jer će naša državna delegacija pred čitavim svetom, na Samitu UN u Tunisu u novembru morati nečim da se predstavi. Mada nema posebnog razloga za pohvale, u suprotnom bi naši morali da se pospu pepelom pred svetom koji se zaista trudi da postavi osnove za ostvarenje Milenijumskih ciljeva, a posebno u ovom sektoru za prevazilaženje digitalnog jaza (Digital Divide).

Uobičajena fraza da kod nas za razvoj, posebno razvoj informacionog društva (Information Society), nema dovoljno novca pada u vodu i to se sada jasno vidi.
Bar je u izradu ovog dokumenta, posredstvom UNDP-ja, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, SOROS ulozio sto hiljada (i brojevima – 100.000 evra). Tako je dokument koji je ionako morao da bude drastično kraći koštao skoro 800 evra po stranici.

To je sada ionako manji problem od činjenice koju vlada i državna uprava u Srbiji moraju što pre da shvate – privreda je pokretač razvoja i ne treba se vraćati u etatizam koji smo već iskusili. Kada firme budu stimulisane da ulažu, kada razumeju da je razvoj informacionog društva i njihov strateški komercijalni interes, za dalji podstrek projektima država neće morati više ni prstom da mrdne. Dovoljno je da se ova Strategija uobliči kao što treba i da se naprave poddokumenti, kao i da se stvori ambijent za razvoj, a ne uništavanje preduzeća.

Ni manje ni više.