Ovaj blog posvećen je razvoju informacionog društva u Srbiji. Tu možete naći informacije, tekstove i komentare na dešavanja vezana za ICT razvoj, Strategiju razvoja informacionog društva u Srbiji, kao i za WSIS, Svetski samit o informacionom društvu

Monday, December 19, 2005

eDruštvo 2006

Nekoliko slika za mozaik srpskog informacionog društva u 2006. godini
Crna rupa ili kako popuniti agendu


Vlada Srbije je crna rupa domaćeg IT napretka. Mnogi će (naročito iz Vlade) reći da to nije tačno, ali tamo gde je primarni posao Ministarstva za kapitalne investicije asfaltiranje srbijanskih drumova i otvaranje tržnih centara, a glavni zadatak ministra za državnu upravu sprovođenje haških optuženika na sud, teško da možemo očekivati bilo kakav progres kada su u pitanju moderne tehnologije. O nekoj preteranoj aktivnosti Ministarstva za nauku nećemo ni govoriti, a jel to neko pomenuo republički Zavod za informatiku i internet?


Pritisak – za infarkt

Nedavno sam čuo da biznis, mediji i nevladin sektor treba permanentno da pritiskaju vlast kako bi se što više učinilo za razvoj informacionog društva. Prva stvar na koju sam pomislio je analogija – zaposlite čoveka, a on ne da ne radi ono za šta je primljen, već radi potpuno suprotno od vašeg – poslodavčevog interesa. Tako i građani Srbije, ne samo da nemaju sreću da vlast koju su birali radi neke normalne stvari, već moraju da ih ubeđuju i u osnovne životne istine. Pa hajde još da ih tetošimo tako indisponirane i depresivne, jer su eto na vlasti u tamo nekoj Srbiji, a ne u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, ili ne daj bože Švedskoj, gde ne bi mnogo brinuli o siromašnom budžetu, koji i troše uglavnom na svoje plate.
O strankama da i ne govorimo – niti jedna u svom programu ne pominje informaciono društvo ili moderne tehnologije. Istini za volju, to je možda i logično, jer se partije obraćaju potencijalnim biračima, a oni kod kojih je ICT kao tema presudna za glasanje kod nas nisu mnogobrojni.
Zato svetski lideri malo više shvataju značaj globalnih tokova. To je i razlog što je predsednik Ben Ali zatražio (i dobio) organizaciju ovogodišnjeg, drugog Samita o informacionom društvu. Tunis, kao i ostatak Afrike, svoju šansu za razvoj već uveliko koristi, a novoosnovani Forum za upravljanje internetom i Fond digitalne solidarnosti treba u tome i dodatno da im pomognu.


Jedna lasta ne čini - sistem

A kod nas, interni digitalni jaz sve se više produbljuje, ne samo zbog malo novca, već i zbog tehnološke nepismenosti. Škole imaju malo računara, a tetkice ni prašinu sa njih ne smeju da brišu u strahu da nešto ne pokvare. Još je manje kvalitetnih nastavnika za ovu oblast, pogotovu u unutrašnjosti.
Mnogo više nego ranijih godina, nezahvalno je predviđati kako će se kretati situacija u informaciono-komunikacionim tehnologijama u Srbiji, baš kao i prognozirati u avgustu da li će biti snega za novogodišnje veče. Sigurno je da će uspešni sve više raditi u inostranstvu, baš kao što je i Saga nedavno u Londonu dobila prestižnu evropsku bankarsku nagradu za rešenje za kliring čekova, čime su joj otvorena mnoga vrata (dakle – ne zahvaljujući Vladi Srbije). Neki drugi uspešni, svetske firme, sve više će, takođe, raditi kod nas (npr. Microsoft, koji je, osim trgovine, pokrenuo i razvojni centar). Opet, neki koji su mogli biti uspešni, štucaju u poslovanju (primer fabrike Blue Star iz Arilja) bez zvaničnih objava, a mnogi sumnjaju da u tome ima državnih prstiju.
Kako bilo, dokle god se ovde posluje stihijski, a razvoj odvija bez ikakvog sistema, teško je reći kad će nam i koliko biti bolje i da li ćemo neke korake izvesti sledeće, ili neke naredne godine. Tek, agenda je prazna, obaveza mnogo, pa sad – svako na svoje radne zadatke!


Antrfile:
Do strategije kroz raspravu

Nedavno obelodanjen republički Nacrt strategije za razvoj informacionog društva upravo prolazi kroz javnu raspravu, koja je i produžena na inicijativu civilnog sektora. Da li će primedbe i predlozi za izmenu ovog teksta biti usvojeni zavisi od članova Radne grupe koja je načinila ovaj dokument, a u njihovu dobronamernost ne treba sumnjati, jer su to sve javne ličnosti, koje sarađuju sa mnogima od nas i, u krajnjoj instanci, brinu i o svom ugledu. Međutim, u celoj priči iritira činjenica da ovaj proces kod nas kasni ne godinu, nego bar dve, ali i da veoma mali broj ljudi radi na dokumentu koji je inicijalna kapisla za profil Srbije u narednim vekovima.

(Objavljeno u izdanju eMagazina za januar 2006.)

Labels: , , , ,

0 Comments:

Post a Comment

<< Home