Premostiti digitalni jaz

Svetski samit o informacionom društvu u Tunisu
Premostiti digitalni jaz

Polovinom novembra najviši svetski zvaničnici okupili su se u Tunisu, gde je, na zasedanju druge faze Svetskog samita o informacionom društvu, trebalo da se donesu važne odluke o projektovanju društva sutrašnjice, društva zasnovanog na znanju

Informaciono društvo, koncept koji se forsira kao naslednik (post)industrijskog društva, izgleda da nije mnogo bliže, bar kada se radi o najsiromašnijim, pogotovu zemljama tzv. Trećeg sveta. Najvažnija odluka doneta od 16. do 18. novembra u kongresnom centru „Kram“ u Tunisu, glavnom gradu istoimene afričke zemlje, jeste da kontrola nad internet resursima, praktično govoreći, ostaje u rukama Sjedinjenih Američkih Država. Pravdajući to bezbednošću i borbom protiv terorizma, ali i slobodom govora koju „ugrožavaju mnoge nedemokratske vlade“, američki zvaničnici vršili su ogroman javni i tajni pritisak na delegate da upravljanje internetom ostane u rukama Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve - ICANN, organizacijom koja je pod nezanemarljivim uticajem Ministarstva trgovine vlade SAD.
Ruku na srce, neki smatraju da tako treba i da ostane, jer amerikanci i jesu tehnološki „oci“ interneta, no nasuprot njima, brojni su glasovi koji tvrde na ova „mreža svih mreža“, kao opšte dobro, mora biti transparentna, odnosno pod jednakim uticajem ne samo svih vlada, već i građana - civilnog sektora, kao i, svakako već dominantnog, poslovnog sveta.
Takođe, usvojena su i dva dokumenta - Agenda za informaciono društvo, kojom se, između ostalog, predviđa osnivanje Fonda za digitalnu solidarnost, podržavaju finansijski principi za pomoć najsiromašnijima i potvrđuju principi usvojeni 2003. u Ženevi na prvom Samitu; kao i Tuniska obećanja (Tunis Commitment), dokument kojim se predstavnici prisutnih 170 svetskih država obavezuju da će nastaviti proces izgradnje globalnog informacionog društva na dobrobit svih.
Osnovan je i globalni Forum za upravljanje internetom (Internet Governance Forum) koji će diskutovati o problemima interneta, ali njegove odluke neće biti obavezujuće, iako će, kako je naglašeno, proces reformi interneta biti nastavljen.


Glavna ideja

Moto cele priče vezane za informaciono društvo je „smanjenje digitalnog jaza“, odnosno prevazilaženje siromaštva između tehnološki razvijenih zemalja i onih koji to nisu. S obzirom da se niko dobrovoljno ne odriče ekonomske prednosti, svetska zajednica traži načine da se, kroz transfer znanja i tehnologije, donacije, informatičko opismenjavanje i osposobljavanje za novu ekonomiju…, siromašni postave u koliko-toliko ravnopravan položaj. Nažalost, u tom pogledu ovaj samit, u senci prethodno pomenutih političkih pitanja, osim verbalne posvećenosti, nije uradio mnogo.
Samo otvaranje Samita proteklo je prilično očekivano, uz prigodne fraze i izraze dobrodošlice. Uz izraze nade da će informacione tehnologije pomoći borbi protiv gladi i siromaštva, pospešiti ekonomski razvoj, obrazovanje, pristup informacijama i znanju, ljudske slobode i dostojanstvo, očuvanje životne sredine, bolju zdravstvenu zaštitu najugroženijih, kao i reagovanje čovečanstva u kriznim situacijama kakva je bila nedavni cunami u jugoistočnoj Aziji, protekle su uvodne reči.
Međutim, kako su obraćanja najviših zvaničnika tekla, od predsednika domaćina Ben Alija ka svetskim zvaničnicima, situacija je postala pomalo neprijatna i pretvorila se u tihi skandal čiji svedoci su bili oni koji nisu prisustvovali otvaranju u samoj plenarnoj sali, nego su pratili događanja na ekranima ispred nje. U svojim govorima generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, predsednika Švajcarske Samjuel Šmit i Jošio Ucumi, generalni sekretar Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) snažno su naglasili potrebu za širenjem demokratije, poštovanjem ljudskih prava i slobode izražavanja, a govor poslednjeg, dekretara Ucumija, prekinut je pre kraja, najverovatnije jer je potom usledilo obraćanje Širina Ebadija iz Međunarodne federacije za ljudska prava. To je bila kap koja nije smela da se ispije, bar ne pred očima šire javnosti, kad već pred predstavnicima država i vlada, naročito posle brojnih napada na način vladavine „čvrstorukaša“ Ben Alija, koji je često pod udarom međunarodnih organizacija koje brane slobodu medija, izražavanja, pravo na informisanost i ostala ljudska prava. Šta više, napetostima pred otvaranje skupa doprineli su i incidenti ugrožavanja novinara, povodom kojih je francusko Ministarstvo inostranih poslova i pozvalo vlasti u Tunisu da poštuju slobodu informisanja i novinarskog rada. Novinar francuskog levičarskog dnevnika „Liberasion“ Kristof Boltanski, koji se bavio ljudskim pravima, 16. novembra uveče je prebijen i zadobio je rane od noža. Belgijska javna televizija RTBF prijavila je da je ugrožena grupa njenih novinara koja se bavi sličnim temama, a francuska TV5 vratila je novinarsku ekipu iz Tunisa u Pariz, uz tvrdnje da je bila pod strogom prismotrom policajaca u civilu. U brojno prisustvo agenata uverili su se i naši učesnici u aktivnostima civilnog sektora, iako sa njima nije bilo nikakvih konkretnih neprijatnih iskustava.
Neki analitičari pravdaju ovakvu politiku Tunisa, ocenjujući da približavanja ove zemlje razvijenom Zapadu i modernim svetskim tokovima, te distanciranje od militantnog arapskog fundamentalizma ne bi bilo moguće „mekanijim“ metodima vladavine. Možda su i u pravu.
Tunis, po razvijenosti druga afrička zemlja (posle Južne Afrike), simbolički je trebalo da predstavlja sponu između razvijenog Severa i nerazvijenog Juga. Na neki način domaćin je tu ulogu i opravdao, na istom mestu okupivši visoke zvaničnike UN, SAD, Kine, Rusije, Japana, Evropske unije i evropskih zemalja, brojnih drugih latinoameričkih, afričkih, arapskih i azijskih vlada, među kojima mnoge zemlje koje imaju krupna nerešena pitanja, kakva su se neretko rešavala ratovima. Zbog toga su slučajni susreti ovih funkcionera možda najznačajniji, a svakako ostaje nada, pomalo utopistička, da se čak i neke suprotstavljene strane mogu ujediniti oko ideala globalnog razvoja.
Kako god, sloboda izražavanja ostala je u zapećku, kao i neke ključne teme, poput intelektualne svojine i autorskih prava u digitalnom dobu.
No, biće i drugih prilika da se ovi problemi reše, ali ovde valja istaći i par frapantnih činjenica - trećina čovečanstva nikad nije koristila telefon, a tek oko 20 odsto njih ima fiksnu telefonsku liniju. Procene su da će do kraja 2005. broj korisnika interneta dostići jednu milijardu, odnosno skoro 15 odsto svetske populacije. Najveći broj korisnika Interneta na 1.000 stanovnika ima Island - 648, a najmanji Liberija - 0,32.


Civilno društvo

Poseban izložbeni deo kongresnog centra Kram posvećen je aktivnostima građanskog društva i informatičke (ICT) industrije - prvenstveno konceptu ICT4D (ICT for development - Informaciono-komunikacione tehnologije za razvoj), čiji nosioci su Global Knowledge Partnership (GKP - Partnerstvo globalnog znanja) i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), koja je jedan od većih svetskih finansijera projekata nevladinih organizacija. U okviru GKP aktivne su brojne nevladine organizacije, projekti i inicijative koje za cilj imaju smanjenje siromaštva kroz širenje znanja i veština, prvenstveno koristeći prednosti mladih i modernih tehnologija kao što su informacione.
Predsednik Skupštine SCG Zoran Šami predvodio je delegaciju naše zemlje. Gotovo dvadeset hiljada učesnika iz vladinog sektora i međunarodnih organizacija, predstavnika civilnog i biznis sektora, kao i medija, doprinelo je da ovo bude najveći događaj ikad u organizaciji Ujedinjenih nacija. Iako rezultati nisu epohalni, ujedinjeni napori svih obećavaju da će se proces kreiranja informacionog društva nastaviti - nadamo se u smeru u kojem to želi većina svetskog stanovništva. O tome svedoče i napori afričkih zemalja da se informatički opismene i pripreme za svetsko tržište, koje treba da im donese napredak (prvenstveno u izgradnji infrastrukture - ono što i nama u Srbiji fali), ali i omogući pristojno mesto u globalnoj raspodeli poslova i dobara.