SP za novi početak

Vruće informatičko leto i jesen pred nama
SP za novi početak

Posle letnje pauze, osim redovnih obaveza, sačekale su nas i neke značajne novosti iz sveta informacionih tehnologija. Dok je biznis mirovao, desile su se društvene i političke promene koje će imati uticaja na budući virtuelni život naše zemlje.
Vest broj jedan je promena internet domena Srbije, sada bez Crne Gore. Umesto nastavka .yu, ubuduće će se domaće internet adrese najverovatnije završavati sa .sp (od „srpski“), kako je predložila Međunarodna organizacija za standardizaciju, a ne .rs (Republika Srbija), što je bio predlog naše vlade. Za zvaničnu međunarodnu troslovnu oznaku prihvaćeno je SRB umesto dosadašnje SCG.
Umesto dosadašnjeg poddomena .cg, Crnogorci će koristiti kao svoj domen .me (izvedeno iz „Montenegro“, troslovni će biti .mne), a osnovni razlog za prihvatanje ovog predloga je njegov komercijalni značaj, jer bi ova zemlja mogla dobro da zaradi od prodaje domena na engleskom jeziku, poput touch.me, kiss.me, love.me, call.me...
Da li će biti prihvaćen predlog organizacije ISO, ili će Vlada Srbije izabrati nešto od ostalih mogućnosti - .sq, .ss, .sw, .sx – možda zavisi i od njegove potencijalne isplativosti, ali pre svega prepoznatljivosti za Srbiju.

Informaciono društvo – uskoro?

Tokom avgusta je, posle više odlaganja i prepravljanja, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine objavilo na svom sajtu konačnu verziju Predloga strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i pokrenulo postupak za njeno usvajanje.
Strategija bi početkom septembra trebalo da se razmatra na sednici vlade. Predlog strategije obrađuje teme kao: zašto je potrebna strategija, ciljevi, institucionalni okvir za razvoj informacionog društva, zakonodavni okvir, informaciona infrastruktura, E-uprava, E-obrazovanje, E-zdravlje, E-poslovanje i E-bankarstvo, razvoj poslovnog sektora informacionih i komunikacionih tehnologija i nadzor i procena ostvarenog napretka.
Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan za njenu realizaciju, a tekst se može preuzeti sa sajta Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, na www.mntr.sr.gov.yu/mntr/sr/article.php?lang=SR&id=2440

Za ili protiv biometrijskih dokumenata

Početkom leta Skupština Srbije donela je Zakon o elektronskoj ličnoj karti, koji predviđa da novi identifikacioni dokument ima čip, kojim bi bio povezan sa bazom podataka o svim građanima. Tim povodom su tokom jula Društvo za informatiku Srbije i Galerija SANU organizovali okrugli sto „Da li elektronska lična karta ugrožava privatnost građana?“.
Najveći broj učesnika, među kojima su bili inženjeri informatike, elektroinženjeri, matematičari, pravnici, sociolozi, teolozi, kriptolozi i drugi stručnjaci, konstatovao je da postoje opasnosti da primena elektronske lične karte ugrozi privatnost građana. Uvodničari na okruglom stolu su bili mr Ratimir Drakulić sa FON-a, Dragan Maksimović iz MUP-a, generalni inspektor MUP Vladimir Božović, mr Zoran Savić iz NetSet-a, protođakon Radoš Mladenović, mr Trivo Inđić, informatičar i teolog Oliver Subotić i Aleksandar Trifoni, kriptolog.
- Neophodno je hitno doneti Zakon o zaštiti privatnosti, saglasno odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim konvencijama, ili primenjivati postojeći savezni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji predviđa da se lični podaci mogu prikupljati, koristiti i obrađivati samo na osnovu zakona ili uz ličnu saglasnost građana – poručili su učesnici ovog događaja.
Zakon o ličnim kartama, koji je Skupština Srbije izglasala 14. jula, treba redigovati nakon usvajanja Zakona o zaštiti privatnosti, i uneti odredbu da građani koji ne žele ličnu kartu sa čipom i biometrijskim podacima mogu da zadrže stari format lične karte, jedan je od zaključaka okruglog stola.
Stručnjaci smatraju da je potrebno stalno usavršavati mere zaštite i uvesti određene vidove parlamentarne kontrole nad korišćenjem i zaštitom baze podataka o izdatim ličnim kartama.
Kako je rečeno u MUP-u, planira se upotreba kontaktnih čip kartica, koje spadaju u najbezbednije medije za čuvanje ličnih podataka, digitalnih sertifikata, elektronskog potpisa... Oni koji žele da koriste tekovine savremenog informacionog društva, učestvuju u savremenom elektronskom poslovanju, upotrebljavaju aplikacije elektronske uprave, ipak moraju da imaju odgovarajuću elektronsku identifikaciju, upozorili su učesnici skupa.
Suština problema sa novim ličnim kartama mnogo je dublja od informatičkih aspekata, postoje informacije o propustima u proceduri nabavke opreme pre tri godine, čulo se između ostalog, a s druge strane, Zakon o ličnim kartama pokreće određena etička, filozofska i politička pitanja o odnosu države i građana i položaju građana pred opasnostima od globalizma i totalitarizma, ali i terorizma u savremenom svetu.

Novine u edukaciji

U beogradskom Medija centru održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena Beogradska akademija računarskih nauka, BARN, koju su osnovali Univerzitet Singidunum i kompanija Link Group. Akademija BARN (www.barn.edu.yu) je osnovana s ciljem da pomogne u poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i doprinese razvoju visokoobrazovanih stručnjaka u IT oblasti. Postoji nekoliko smerova, a studije traju tri godine.Kao posebno atraktivnu mogućnost za buduće studente akademije treba istaći učenje preko interneta (e-learning), bilo da su u pitanju objavljivanje sadržaja na Web prezentaciji akademije, komunikacija elektronskom poštom, organizovanje lista slanja, mrežni forumi, videokonferencije ili internet pričaonice.

Rezultati Imagine Cupa

Možda ovakva privatna obrazovna institucija ukaže na pravce primene informacionih tehnologija u čitavom našem školstvu u narednim godinama, a dotad će se naši talenti sami, ili uz određenu podršku poznatih firmi, probijati u svetu budućih tehnoloških eksperata.

Polovinom aprila, održano je finale takmičenja Imagine Cup 2006, koje je osnovao i podržava Microsoft. Završnica je u indijskom Delhiju okupila 65.000 studenata iz više od stotinu zemalja.
Predstavnici Srbije ostvarili su izuzetan uspeh – osvojili su drugo mesto u Hoshimi projektu, jednoj od šest kategorija u kojoj su se takmičili studenti.
Igor Kabiljo i Uroš Rajković, članovi tima RAF, učestvovali su u programerskoj bici u kojoj su svoje iskustvo i veštinu odmerili sa protivničkim timovima iz Francuske, Japana, Poljske i Kine. Tom prilikom timovi iz Francuske zauzeli su prvo i treće mesto. Ovo je četvrti put da Microsoft organizuje Imagine Cup.
Značaj koji Microsoft posvećuje ovom takmičenju verovatno najbolje ilustruju reči predsednika kompanije, Bila Gejtsa:
- Ovi projekti demonstriraju moć softvera kada je reč o stvarnim problemima, i ja sam duboko impresioniran visokim nivoom tehničkih inovacija koji su studenti postigli u svojim radovima – izjavio je on nakon razgovora sa nekolicinom studenata, koje je upoznao prilikom priprema u američkom gradu Redmondu, gde se i nalazi sedište kompanije.
- Ovi mladi ljudi predstavljaju sledeću generaciju poslovnih i tehnoloških lidera, a njihova kreativnost i strast su razlozi zbog kojih možemo da budemo optimistični u odnosu na budućnost – istakao je Gejts.

Sinergija 06

Ovogodišnja Microsoftova Sinergija će se održati od 9. do 11. oktobra u Kongresnom centru Novosadskog sajma, a tokom trodnevne konferencije biće upriličeno više od 90 predavanja u deset grupa.
Predavači su stručnjaci iz Microsoftovih partnerskih firmi u Srbiji, kao i iz beogradske kancelarije Microsofta i iz sveta.Sinergija 06 će predstaviti nove Microsoftove proizvode, koji će se pojaviti na tržištu do kraja ove godine, pre svega operativni sistem Windows Vista i Office 2007.Detaljnije informacije o konferenciji nalaze se na www.microsoft.com/scg/sinergija/default.mspx

Softverom do bolje naučne saradnje

Istraživači iz američke Nacionalne laboratorije Argon predstavili su početkom ove nedelje softversku alatku koja olakšava zajednički istraživački rad većeg broja naučnika koji se nalaze u svojim institutima i laboratorijama širom sveta. Radi se o softveru Access Grid Toolkit koji olakšava razvoj programa za razmenu video, audio i tekstualnih podataka u realnom vremenu.
Nova softverska alatka će poboljšati radne uslove u tzv. mrežnom računarstvu (grid computing); radi se o terminu kojim se označava grupa naučnika raspoređenih širom sveta koji međusobno sarađuju na nekom projektu, a komuniciraju preko interneta. Primera radi, nova tehnologija će omogućiti lekarima da pregledaju pacijente udaljene hiljadama kilometara ili studentima da slušaju predavanja profesora koji se nalazi na drugom kraju sveta.Nova verzija predstavlja treće poboljšanje softverske alatke Access Grid Toolkit. Otkako se taj softver prvi put pojavio preuzelo ga je više od 20.000 korisnika u 56 zemalja sveta. Predstavnici laboratorije Argon navode da su glavne karakteristike nove verzije alatke poboljšana podrška za širokopojasno povezivanje s internetom i unapređene mogućnosti za interaktivan rad. Komercijalnu verziju alatke Access Grid Toolkit razvila je kompanija InSORS Integrated Communications.Američka Nacionalna laboratorija Argon ima godišnji budžet od 475 miliona dolara i više od 2900 zaposlenih, među kojima je više od 1000 naučnika i inženjera. Nalazi se četrdesetak kilometara jugozapadno od Čikaga, a od njenog osnivanja, 1946. godine, laboratorijom formalno upravlja čikaški Univerzitet. U laboratoriji se, za potrebe Naučne uprave američkog Sekretarijata za energiju, izvode fundamentalna i primenjena naučnaistraživanja iz oblasti fizike, hemije, biologije, primenjene matematike i računarstva.Laboratorija Argon je direktni "naslednik" Laboratorije za metalurgiju čikaškog Univerziteta, u kojoj su 2. decembra 1942. godine, Enriko Fermi i njegove kolege, u okviru projekta Menhetn, izveli prvu kontrolisanu lančanu nuklearnu reakciju.

Telenor kupio Mobi 63

A kod nas još jedna poslovna promena – norveška kompanija Telenor, jedna od najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija, pobedila je na nadmetanju za kupovinu kompanije Mobi 63 (nekadašnja kompanija 063 Mobtel Srbija), jednog od dva operatera mobilne telefonije u Srbiji.Telenor je za 1.513.000.000 evra (oko 1.930.000.000 dolara) kupio 100 odsto vlasništva u kompaniji Mobi 63, kao i licencu za upravljanje GSM i 3G mrežama u trajanju od deset godina.
"Srbija već niz godina predstavlja interesantno tržište za našu kompaniju. Prvi put smo se pojavili na Balkanu pre deset godina, a trenutno smo vlasnici nekoliko operatera mobilne telefonije u susednim zemljama. Kupovina kompanije Mobi 63 omogućiće da, zajedno sa lokalnim kompanijama, unapredimo svoje poslovanje i korisnicima ponudimo brojne nove usluge", izjavio je Jon Fredrik, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Telenor.
Fredrik je objavio i neke brojčane podatke koji su poslužili rukovodstvu Telenora da donese odluku o kupovini kompanije Mobi 63:
- Broj stanovnika u Srbiji iznosi oko 7,5 miliona (bez Kosova i Metohije), bruto nacionalni dohodak je u 2005 godini porastao za 6,2 posto i dostigao 3420 dolara po glavi stanovnika. Prema podacima Telenora, 65 odsto stanovnika Srbije koristi usluge jednog od dva operatera mobilne telefonije. Krajem 2005. godine kompanija Mobi 63 je imala oko 2,5 miliona korisnika, i pokriva približno 90 procenata teritorije Srbije. U 2005. godini prihod je bio približno 230 miliona evra.
Prema rečima Fredrika, Telenor će u početku u Srbiji jednaku pažnju posvetiti novim, unapređenim uslugama mobilne telefonije, ali i osnovnim uslugama, koje bi zbog svoje niske cene bile primamljive svim korisnicima.

(D. J., MikroVesti i Tanjug)