Portal e-Uprave Srbije

Republički zavod za informatiku i internet, u saradnji s Privrednom komorom Srbije (PKS), Ministarstvom za nauku i zaštitu životne sredine i ambasadom SAD, u prostorijama PKS u Resavskoj 15 (ex Generala Ždanova), predstaviće u sredu 28. marta Portal elektronske uprave Srbije.

Sudeći po funkciji i predviđenoj korisnosti ove lokacije, biće to najlinkovaniji web sajt na našem jeziku, međutim, čini se da, bar za sada, sadržaj razočarava. Pogledajte i sami na www.euprava.gov.yu.

Akcija: 24. mart dan bez računara - www.shutdownday.org

Shut Down Day - Možete li bez računara na jedan dan?

Najavljen B-LINK 01

B-LINK 01, Beogradski festival novih komunikacija, biće održan u galeriji Ozon (O3One) od 15. do 22. aprila, najavili su danas organizatori ovog događaja.

Na press konferenciji održanoj u Ozonu govorili su neki od članova organizacionog odbora, a Nebojša Babić, osnivač (jedan od osnivača, kakogod), ponadao se, posle uspešnog "pilota" koji je predstavljao prošlogodišnji B-LINK 00, da će ova manifestacija postati referentna i avangardna kada je reč o upotrebi novih tehnologija u umetnosti, poslovanju, time i svakodnevnom životu...

Reč organizatora:
"B-LINK – beogradski festival novih komunikacija istražuje i predstavlja sadržaje koji se generišu u okviru novih komunikacionih sistema - interneta i mobilne telefonije. Osnovni fokus festivala usmeren je na kreativne i inovativne tendencije u oblasti eksperimentalnog umetničkog stvaralaštva, web dizajna i poslovanja na mreži.

B-LINK je internacionalni projekat čije je pilot izdanje realizovano prošle godine i u okviru kojeg se tada predstavilo više od 50 gostiju iz zemlje i inostranstva.

Revijalni deo obuhvata različite tematske oblasti (creative web, mobile creative, interactive world, money on the line, I’m the author) koje će biti obrađene kroz prezentacije, tribine, streaming događaje, interaktivne radionice i predavanja autora iz zemlje i sveta.

Takmičarski deo želi da uključi što veći broj profesionalaca i amatera koji su aktivni u okviru različitih formi novih komunikacionih tehnologija. Ovaj deo festivala treba da ukaže na lokalni potencijal i podstakne njegov dalji razvoj.

Odabrani gosti iz inostranstva će obogatiti program festivala svojim iskustvima i ukazati na razvoj ovih oblasti u internacionalnom kontekstu."

Propozicije za prijavu radova i ostale informacije mogu se naći na web prezentaciji B-linka - http://www.b-link.org, gde će se, kada bude sačinjena, naći i detaljna agenda festivala.

Creative Commons VS Copyleft

Mala, ali korisna analiza o razlikama između dva načina licenciranja sadržaja - CC, Creative Commons licence i Copyleft licence, bolje rečeno stava prema autorstvu i sadržaju.

Za CC videti i http://creativecommons.org/worldwide/rs/,
a za Copyleft http://www.fsf.org/licensing/essays/copyleft.html
i http://artlibre.org/licence/lal/en/. To nisu jedini linkovi, naravno :)

Veče slobode u digitalnom društvu

Veče slobode u digitalnom društvu u organizaciji Mreže za slobodan softver

U sredu 4. aprila od 18h u Kulturnom centru Rex, Jevrejska 16, Beograd, specijalni gosti Mreže biće Georg C. F. Greve, predsednik Evropske mreže za slobodan softver (FSF Europe) i Jonas Öberg, potpredsednik ove organizacije. Oni će održati predavanje o slobodnom softveru (na engleskom jeziku, bez prevodica).
Ulaz na skup je slobodan/free.

Agenda:
18:00-18:15h - Okupljanje
18:15-18:30h - Georg C. F. Greve - O organizaciji Free Software Foundation Europe
18:30-19:30h - Georg C. F. Greve - Slobodan softver u državnoj upravi
19:30-19:45h - Pauza
19:45-20:45h - Jonas Öberg - O projektu SELF (SELF – Science, Education and Learning in Freedom)

Studija UNESCO - etika i informaciona društva

Za cyber-slobodu

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) objavila je brošuru posvećenu mogućnostima modernih informacionih tehnologija i rizicima koje one sa sobom nose

UNESCO je objavio brošuru pod naslovom "Etičke implikacije novih tehnologija" (Ethical Implications of Emerging Technologies) posvećenu posledicama korišćenja RFID čipova, sistema za biometrijsku identifikaciju i usluga za određivanje tačne lokacije. Brošuru su napisali pravnici iz SAD i objavljena je kao deo inicijative "NGO Geneva Net Dialogue" u kojoj su nevladine organizacije iznele svoja stanovišta na Internet Governance Forumu i skupu UN World Summit on Information Freedom.
Rezultati i zaključci dijaloga biće uključeni u dokument "Etičke dimenzije informacionog društva".
Autori kažu da nove tehnologije omogućavaju dalje poboljšanje i zaštitu ljudskih prava ako se tehnologije ugrađene u generalne trendove, kao što su semantički Web, mreže u nerazvijenim zemljama i druge, koriste u skladu s etičkim smernicama.
Međutim, postoji opasnost da se RFID, biometrija i sve veće korišćenje modernih računara mogu upotrebiti i za nadziranje ljudi. Ako se neka osoba može identifikovati i locirati u bilo kom trenutku pomoću navedenih tehnologija i sredstava, ljudi bi mogli da prestanu da se za ljudska prava bore na demonstracijama ili da na neki drugi način ostvaruju pravo na slobodno izražavanje i mišljenje. Samim tim, "informaciona" etika mora da osigura zaštitu privatnosti i anonimnost. Pored ostalog, autori ističu da "zrela" etika informacionog društva obuhvata slobodan pristup javnom, opštem znanju, kao što je Wikipedia, i čuvanje sadržaja u otvorenim formatima, kao što je Open Document Format.
Autori studije traže osnivanje savetodavnog odbora u UNESCO-u koje će političare savetovati po pitanjima informacione etike.

Sami savetnici bi trebalo da se oslanjaju na "zajednicu tehnoloških stručnjaka", čime bi bila obezbeđen neophodan nivo zaštite podataka. Kao primer onoga što bi trebalo uraditi i ispraviti, autori su naveli razmenjivanje i objavljivanje podataka o putnicima na letovima između SAD i Evrospke unije, što je proces u kojem je u potpunosti zanemareno pitanje zaštite podataka. Konačno, trebalo bi usvojiti opšteprimenljivi etički kodeks za informacione tehnologije, pri čemu kao osnovu i smernicu treba prihvatiti Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

(Izvor: CeBIT, preuzeto s Tehnopolisa B92)

SMS potrošač – servis Nacionalne organizacije potrošača Srbije

Za kulturu kupovine i – uštedu

Cene pojedinih proizvoda u različitim domaćim trgovinama mogu drastično da se razikuju, pa da bi potrošači uvek mogli da se informišu o tome koliko u kojoj trgovačkoj mreži košta neki proizvod, Nacionalna organizacija potrošača Srbije pokrenula je SMS i internet projekat “SMS potrošač”. Cena nije jedino što interesuje naše građane – zato će javnosti biti dostupne i informacije o ispravnosti hrane, opasnim aditivima i kvalitetu proizvoda. U toku je formiranje baze korisnika, a mnogi naši sugrađani već su proteklih dana dobili SMS obaveštenje o novom servisu, koji će zaživeti do početka aprila.

Rezultati testiranja robe i sve druge info-poruke upućene potrošačima biće besplatne, dok se će se po 10 dinara naplaćivati poruke sa pitanjima koje građani upute korisničkom centru.
Jedna od usluga je “E broj”. Ako, primera radi, pošaljete SMS s tekstom E310 ili E322 (aditivi), dobićete informaciju da li ovaj dodatak hrani sadrži neke štetne elemente i da li je dozvoljen ili nije.

Do početka aprila biće poznat broj telefona korisničkog centra, čijim će pozivanjem korisnici usmeno moći da dobijaju opširnija obaveštenja i načinu korišćenja SMS servisa. Slične servise u Evropi do sada imaju jedino Švajcarska i Velika Britanija. Usluga je dostupna korisnicima oba mobilna operatera, a prihod od slanja poruka u najvećem delu biće usmeren na ispitivanje kvaliteta proizvoda i pokretanje novih SMS potrošačkih servisa.

Prijava se vrši slanjem poruke sadržine “prijava_ime_prezime_godina rođenja_mesto stanovanja”, na broj 7744, a prilikom prestanka korišćenja usluga, u poruci treba napisati: odjava. Rad potrošačkog korisničkog centra do sada su podržali Telekom Srbija i republičko Ministarstvo trgovine.

Dajners i Pakom pokrenuli domaći "payment gateway"

Plaćanje preko interneta prvi put kod nas

"Dajners klub" (Diners) je sa kompanijom Pakom pokrenuo prvi domaći sistem za plaćanje preko interneta (payment gateway). Korisnici Dajners kartice sada prvi u Srbiji mogu da preko interneta kupuju u domaćim prodavnicama.

Ovaj vid elektronske trgovine pokrenut je u saradnji s jednim od vodećih domaćih informatičkih preduzeća – Pakomom, koje je napravilo softversko rešenje za novu uslugu.
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koje svojim građanima pružaju ovu mogućnost, ali se u Dajnersu i Pakomu nadaju da će i drugi koji se bave platnim prometom ubrzo ubaciti e-commerce među svoje servise.

Uslugu mogu koristiti sva preduzeća i pojedinci koji imaju web-sajt, a domaćim firmama na ovaj način sredstva se, bilo iz zemlje ili inostranstva, slivaju direktno na račun.
Prvi domaći sajt na kom se može ne samo naručiti, već preko interneta i platiti željena roba, je http://www.pakom.com/, gde se može pazariti informatička oprema, a kupljeni proizvod se isporučuje na kućnu adresu najduže za 24 sata. U promotivnom periodu isporuka je besplatna.
Preduzeća ili fizička lica koja žele da prodaju proizvode ili usluge preko interneta, za cenu od 29.000 dinara u roku od jednog dana dobijaju svoju internet prodavnicu i odmah mogu početi s radom. Zakonska pravila koja važe u svakodnevnoj trgovini važe i na internetu, a ovo je prvi put da i naša preduzeća mogu da preko svetske računarske mreže legalno plasiraju svoju ponudu u inostranstvo.

- Ovim se otvara novo poglavlje u ekonomiji Srbije i mislim da će se, zahvaljujući novim mogućnostima, otvoriti još mnogo radnih mesta – rekao je Vladimir Živaljević, direktor Pakoma, koje je istakao da danas za uspešnu trgovinu u Srbiji više nije neophodan skup lokal na dobroj lokaciji, već “hiljadu evra i dobra ideja”.

Cisco edukuje žene u Srbiji

F_email projekat

Dugoročna strategija kompanije Cisco je, kako ističu, kontinuirano ulaganje u obrazovanje žena i povećanje broja zaposlenih žena u polju nauke i informacionih tehnologija. U samoj kompaniji Cisco Srbija više od 60 odsto zaposlenih su žene, a ista je situacija na globalom nivou ako se posmatra trend zapošljavanja u prethodnoj godini.

U skladu s tim, Cisco Networking Academy (Net Acad) razvila je ''F_email'' projekat, koji će pomoći ženama u Srbiji koje su trenutno nezaposlene. Cilj programa je da se omogući obrazovanje iz oblasti informaticionih tehnologija i pomogne preduzetnički duh koji imaju. Program obuhvata veštine kao što su poslovna komunikacija, pisanje biografije, priprema za intervju za posao, zatim IT trening - CCNA kurs, pravljenje biznis strategije, pokretanje sopstvenog biznisa, web marketing.

Na ovaj način se pomaže uvećanje ženske populacije u Net Acad programu, motivacija žena da se priključe IT sektoru i podsticanje njihovog preduzetničkog duha.
Ideja je da 16 mladih žena, koje su završile višu ili visoku školu, a trenutno su bez posla, dobiju na poklon ovaj set kurseva koji će im pomoći u daljem profesionalnom usavršavanju i nalaženju posla.

Prijavljivanje za sam program će sredinom aprila početi kroz lokalnu web stranu www.cisco.com/yu, gde će se nalaziti i više informacija o ''F_email'' projektu.
Projekat sprovodi Elektrotehnički fakultet u Beogradu, kao lokalna Cisco Net Akademija.
Cisco Networking Academy Program osnovan je da bi se podigao nivo znanja u novim IT mrežnim tehnologijama i povećale mogućnosti zapošljavanja IT stručnjaka u celom svetu. Osnovna namera je da polaznicima pruži teorijsko i praktično znanje potrebno za dizajn, konfiguraciju i održavanje računarskih mreža, kao i potrebna znanja u naprednijim tehnologijama kao što su bezbednost, bežične tehnologije, VoIP… U oktobru ove godine NetAcad slavi deset godina postojanja i danas se primenjuje u više od 10.000 akademija u 160 zemalja širom sveta.

Automatsko vođenje sudskih predmeta

Za transparentnost pravosuđa

U Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici početkom ovog meseca pušten je u rad program automatskog vođenja sudskih predmeta. Program "Sena" u rad je pustio Zoran Stojković, ministar pravde Srbije, koji je izjavio da je ta novina korak ka većem učešću javnosti u radu pravosudnih organa.

Automatsko vođenje i evidencija sudskih predmeta će ove godine početi da funkcionišu u sudovima u još 14 gradova u Srbiji, a građani će u svakom trenutku moći da saznaju dokle se stiglo u obradi pojedinog predmeta. Ministar Stojković je izjavio da je u tim sudovima trenutno u toku obuka zaposlenih za korišćenje novog programa. Po njegovim rečima, novo tehničko rešenje će uticati i na smanjenje korupcije u sudstvu, jer će dodeljivanje predmeta sudijama biti prepušteno programu koji će to raditi automatski.

Uvođenje novog programa u srpske sudove deo je projekta modernizacije rada sudstva koji sprovodi Ministarstvo pravde Srbije, uz pomoć Evropske agencija za rekonstrukciju. U taj projekat je od 2003. uloženo oko 7.300.000 evra.

Otvoren CeBIT 2007

Oporavak “sajma dobrih ideja”?

Nemački kancelar Angela Merkel zvanično je u četvrtak uveče otvorila CeBIT 2007, najveći svetski sajam informacionih tehnologija, koji se od 15. do 21. marta održava u Hanoveru. Merkel je posebno istakla globalni značaj CeBIT-a, nazvavši ga "sajmom dobrih ideja".

Osim nemačke kancelarke na otvaranju ovogodišnjeg CeBIT-a je govorilo još nekoliko značajnih ličnosti, kao na primer Vili Bertold, predsednik nemačkog Udruženja za informacionu tehnologiju, telekomunikacije i nove medije, Patriša Ruso, glavni izvršni rukovodilac kompanije Alcatel Lucent, Bernd Bišof, glavni izvršni rukovodilac kompanije Fujitsu Siemens i Sergej Naruškin, zamenik predsednika vlade Rusije, koji su, osim o globalnim poslovnim temama, govorili i o novim trendovima u IT industriji.

Organizatori sajma navode da na ovogodišnjoj manifestaciji, čija se izložbena površina prostire na više od 300.000 kvadratnih metara, učestvuje nešto više od 6000 izlagača (manje nego prošle godine!) iz 77 zemalja, od čega su 45 odsto nemačke kompanije, a 55 inostrane. Kao i ranijih godina, najveći broj izlagača dolazi iz Azije (1600); Tajvan je zemlja s najvećim brojem izlagača (602), ali je ove godine porastao broj izlagača iz srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja, posebno Poljske i Rusije, koja je "zemlja–partner" ovogodišnje manifestacije. Očekuje se da će ovogodišnji CeBIT posetiti oko 500.000 posetilaca.

Na nacionalnom štandu Srbije, površine 114 kvadratnih metara, pod nazivom "Srbija – vizija budućnosti", nalazi se i sedam izlagača iz Srbije. To su kompanije CIM College, Guidance, HCP, Logo, Navigator, Telefonija i Veridix. Takođe, neke naše kompanije u Hanoveru godina izlažu samostalno ili na štandovima svojih partnera iz sveta – Geneko, Iritel, Saga…

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA već četvrti put organizuje zajedničko učešće srpskih firmi na CeBIT-u. Oni finansiraju najveći deo troškova, ali su nastup naših preduzeća podržali i USAID i Nemačka agencija za tehničku saradnju, GTZ.

Kompanija CIM College iz Niša već prvog dana je potpisala ugovore sa Međunarodnim centrom za informatiku i elektroniku Ruske federacije (ICIE) i ruskim Institutom za matematiku i sertifikaciju (RIAMC). Oba ugovora podrazumevaju zajedničku realizaciju projekata informacione podrške upravljanja kvalitetom, čije će finansiranje, najmanje po milion evra za svaki od projekata, obezbediti Ruska federalna agencija za nauku i inovacije. CIM College u oba projekta ulaže softverska rešenja, čiju je vrednost prestižni Institut za informatiku u Karlshrueu procenio na dva miliona evra, a sličan ulog daju i ruski partneri. Rusija je, po statistikama, trenutno najbrže rastuće IT tržište na svetu, što našim kompanijama koje tu posluju pruža velike mogućnosti za razvoj.

Iako je CeBIT i dalje najznačajniji svetski ICT sajam, još uvek je u fazi oporavka i ne može se meriti sa dešavanjima od pre sedam-osam godina, ni po broju izlagača i posetilaca, ni po ugovorenim poslovima. Ovaj sajam, kao ogledalo celokupne informatičke industrije, vraća se staroj slavi sličnim tempom kojim IT sektor, posle duge recesije koja je pratila nagli razvoj, traži puteve rasta i transformacije.

(Izvor: D. J. i MikroVesti)

Javna diskusija o srpskoj Creative Commons licenci

Za slobodnu razmenu sadržaja

Creative Commons International, (http://creativecommons.org/worldwide) odobrio je prvi draft srpske Creative Commons licence BY-NC-SA 2.5.
Draft je objavljen na http://creativecommons.org/worldwide/rs/ na srpskom i engleskom jeziku, a diskusija o predloženom tekstu licence, prevedene sa engleskog na srpski jezik i usklađene sa srpskim pravom, odvijaće se na mejling listi
http://lists.ibiblio.org/mailman/listinfo/cc-rs/

Diskusija je stručna, ali mogu da je prate i u njoj učestvuju i oni koji nisu pravnici. Detaljnije informacije o CC licencama nalaze se na http://creativecommons.org/
Kao prvi korak Projekta lokalizacije Creative Commons licenci, čiji je glavni nosilac Vikimedija Srbije, a koju u okviru njega podržavaju partnerske organizacije slobodnog softvera i slobodne kulture, sastavljen je prvi nacrt lokalizovane CC-BY-NC-SA (Attribution Non Commercial Share Alike) 2.5 licence, prevedene sa engleskog na srpski jezik i prilagođene srpskom pravnom sistemu. Nacrt je objavljen na veb strani Creative Commons Worldwide: Serbia na engleskom i srpskom jeziku.

Vikimedija Srbije poziva sve zainteresovane, a posebno autore, umetnike, novinare, pravnike i druge stručnjake koji se bave intelektualnom svojinom i informaciono-komunikacionim tehnologijama i/ili nameravaju da koriste CC licence da se priključe javnoj raspravi o nacrtu preko elektronske pošte na CC-RS diskusionoj grupi.

Creative Commons Organization je neprofitna organizacija, čije licence dopuštaju brzu i slobodnu razmenu autorskih dela u oblasti obrazovanja, nauke, tehnike i umetnosti. Prve licence objavljene su u Americi, a projekat lokalizacije je, do sada, izvršen ili započet u više od 50 zemalja sveta.

Lokalizacijom CC licenci i Srbija će postati zemlja čije društvo može da koristi mogućnosti slobodne i legalne razmene multimedijalnog sadržaja kao vid distribucije i saradnje među autorimа, kao i između autora i publike, i omogućiće platformu za slobodan protok informacija između institucija, naročito iz oblasti kulture i e-vlade, i korisnika usluga tih institucija. Posebno će biti olakšano pravljenje, organizacija i pristup arhivima i međuinstitucionalna razmena, kako u državnom i privatnom tako i u NVO sektoru.

CC: Miloš Rančić, Nikola Smolenski i Nena Antić, Vikimedija Srbije

Deset godina Fujitsu Siemens Computersa u Srbiji

Prioritet usluge

Jubilej firme obeležen vodećom tržišnom pozicijom kod nas po isporuci prenosivih računara; u vrhu i po ukupnim PC isporukama; dominantno usmerenje ka malim i srednjim preduzećima

Kompanija Fujitsu Siemens Computers obeležila je deset godina poslovanja u Srbiji na skupu poslovnih korisnika informacionih tehnologija i partnera – “Dynamic Data Center Roadshow 07“, održanom 8. marta u Beogradu. Pod sloganom „Deset godina kreiranja budućnosti“, jubilej je obležen osvrtom na postignuća i trenutnu poziciju kompanije na tržištu, najavom planova za budućnost i stručnim prezentacijama o konceptu dinamičkog data centra kao jednog od sinonima budućnosti u domenu korporativnih tehnologija i rešenja.

„Fujitsu Siemens Computers u Srbiji održava stabilno drugo mesto na tržištu, daleko ispred sledeće rangirane kompanije“, izjavio je ovim povodom Vlada Tanasković, direktor predstavništva za Srbiju i Crnu goru, izlažući trenutnu poziciju kompanije na tržištu.

Prema internim podacima kompanije, trenutno učešće FSC opreme u ukupnom broju prodatih komada opreme, PC računara i servera je između 9 i 10 odsto, odnosno oko 15 procenata tržišta po vrednosti prodate opreme. Isporukom servera FSC pokriva 16 odsto lokalnog tržišta, a isporukom sistema za skladištenje podataka nešto više od petine.

„U segmentu prenosivih računara kompanija je već treću godinu za redom lider na našem tržištu. U deset proteklih godina isporučili smo više od 25.000 komada prenosivih računara, 11.000 samo u prethodnih godinu dana i naš udeo na tržištu se standardno kreće u opsegu između 25 i 30 procenata kada su u pitanju isporuke prenosivih računara“, istakao je Tanasković.

Centralno mesto u planovima kompanije za ovo tržište zauzima intenzivnije usmerenje ka uslugama. Reč je prvenstveno o pomoći maloprodajnoj mreži i pružanju usluga u segmentu malih i srednjih preduzeća, koji je u tom domenu generalno slabo pokriven.

„Pružaćemo usluge i u segmentu velikih korisnika, ali tek kao dopunu ponudi naših lokalnih partnera, sistem integratora. Predstavništvo FSC-a time nastavlja sa dosadašnjom strategijom koja ne podrazumeva konkurisanje lokalnim partnerima“, pojasnio je Tanasković.

Pored toga, planovi kompanije za budućnost izneti su i predstavljanjem koncepta dinamičkog data centra i pratećih IT rešenja u stručnom delu skupa koji je Fujitsu Siemens organizovao u saradnji sa globalnim partnerima, kompanijama EMC, NetApp i Intel.

Dinamički data centar (DDC), u najkraćem, odgovor je Fujitsu Siemens Computersa na izazove s kojima se suočavaju IT menadžeri i menadžeri organizacija – povećanje fleksibilnosti i pouzdanosti IT infrastruktura, odnosno povećanje isplativosti ulaganja u IT infrastrukture. To je koncept nove generacije hardverske i softverske arhitekture, fokusirane na servise za krajnjeg korisnika, koja omogućava da raspodela hardverskih računarskih resursa na zahtev postane realnost. Primenom ovakvog rešenja, organizacije postaju lako prilagodljive na česte promene u poslovanju koje od njih zahtevaju tržišne prilike, a kompletan fokus poslovanja prenosi se na efikasno ispunjenje zahteva krajnjeg korisnika.

Osnovu jednog dinamičkog rešenja iz ugla FSC-a predstavlja grupa različitih računarskih resursa u koju spadaju Bladeframe serveri, blade serveri, sistemi za skladištenje podataka kompanija EMC i NetApp – koji se dinamički dodeljuju ili oduzimaju aplikacijama u zavisnosti od broja zahteva krajnjih korisnika. Primenom softverskog rešenja za virtualizaciju, recimo proizvođača kao što su VmWare ili Xen, postiže se stalna dostupnost i maksimalno iskorišćenje resursa i podrška za različite operativne sisteme – Windows, Linux, Solaris – a na samom vrhu svojevrsne piramide resursa korisnici mogu da koriste najrazličitije aplikacije bazirane na tehnologijama globalnih partnera Fujitsu Siemens Computersa po pitanju softvera, kompanija Microsft, Oracle i SAP.

Na osnovu korisničkih zahteva i potreba lako se biraju različiti gradivni elementi rešenja. Svi pomenuti delovi čine jednu jedinstvenu celinu koja se veoma lako i brzo uklapa u već postojeću IT infrastrukturu, čime se smanjuje rizik implementacije novih tehnologija u organizaciji. Obaveza korisnika je samo da definiše pravila po kojima nova IT infrastruktura treba dinamički da se menja.

Brend Fujitsu Siemens Computers (FSC) nastao je 1999. godine osnivanjem istoimene kompanije od strane korporacija Fujitsu Limited i Siemens AG, i predstavlja kontinuitet brendova Siemens-Nixdorf i Siemens koji su u našoj zemlji prisutni od 1997. godine.
Fujitsu Siemens Computers, predstavništvo za Srbiju i Crnu Goru sa sedištem u Beogradu, osnovano je 2003. godine i danas zapošljava četrnaest profesionalaca, tim koji se utrostručio u poslednjih godinu i po dana sa ciljem da na najbolji način zadovolji potrebe korisnika informacionih tehnologija u Srbiji i u Crnoj Gori. Predstavništvo u tom cilju aktivno sarađuje sa četiri lokalne distributerske kuće (Pakom, CT Computers, Mikros i TradeCom u Crnoj Gori), i pet korporativnih partnera (Siemens IT Solutions and Services, Saga, Pan Computers, Spinnaker i PSC), iza kojih stoje veliko iskustvo i uspešni projekti.

Globalna kapija Srbije

U saradnji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete Srbije

“Ne možete istinski obrazovati mlade u ovoj zemlji, a da internacionalna dimenzija ne predstavlja vrlo značajan deo njihovog iskustva u učenju”, misao je Čarlsa Klarka, izrečena u funkciji ministra prosvete Velike Britanije na promociji Internacionalne strategije tog ministarstva u Londonu 2004. godine.

Ova se ideja može primeniti i na nas, kao i na bilo koju drugu zemlju, jer internacionalizacija u obrazovanju nikad nije imala veći značaj. U svetu koji je integrisan više nego ikada mladi zaista postaju građani sveta – i tržište rada na kome će se takmičiti sve više poprima internacionalni karakter. Obrazovanje se prilagođava da bi ih pripremilo za svet koji se menja – kažu u Britanskom savetu, koji je, uz podršku Ministarstva prosvete osnovao Globalnu kapiju Srbije (www.globalgateway.org/serbia).

Reč je o projektu internet portala koji Velika Britanija već ima, putem kojeg škole iz ove zemlje mogu da uspostavljaju međunarodnu saradnju sa školama iz sveta. Srbija je jedna od devet zemalja koja ima svoju sekciju – i to na svom jeziku, tako da naši đaci, direktori škola i nastavnici, kao i članovi školskih odbora, mogu da se “edukuju o edukaciji” na maternjem jeziku, kao i da nalaze finansijere, ili nove mogućnosti za akreditaciju.
Globalna kapija je besplatna za korišćenje i nudi servise kao što su: pronalaženje škole partnera, pomoć uživo – vodiče do resursa i usluga koje su vam potrebne, savetodavne usluge, te planove nastave, baze podataka…
Resursi obuhvataju zajedničke projekte za sve nivoe i uzraste, međunarodne programe razmene nastavnika i učenika, te praktičnu pomoć u traženju izvora finansiranja, mogućnosti za profesionalni razvoj…

Projekat je u Srbiji predstavljen u ponedeljak, na promociji na kojoj su govorili ministar prosvete Srbije Slobodan Vuksanović i direktor Britanskog saveta u Beogradu Endrju Glas.
Ministar je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost Velikoj Britaniji što je Srbija u ovoj velikoj zajednici i smatra da će naše školstvo umeti da iskoristi prilike koje se time otvaraju.
Endrju Glas je u ime pokretača projekta podržao i pozdravio uključenje Srbije i pozvao sve škole da se što aktivnije uključe u internacionalnu saradnju i projekte koji su im omogućeni.

Globalna kapija je već spojila dve škole iz Srbije i UK – škola u Banatskom Despotovcu već je uvela međunarodnu dimenziju u svojoj nastavi. Učenici osnovne škole u ovom gradu već dve godine ostvaruju saradnju sa svojim vršnjacima iz osnovne škole Kirkbajmursajd iz Severnog Jorka u Engleskoj. Saradnja se odvija u vidu redovne pismene korespondencije između učenika. Cilj projekta je razvijanje prijateljstva među decom i upoznavanje sa načinom i životom rada u njihovim sredinama i školama.
Jedan od primera kako dvojezična nastava može da unapredi edukativne procese je i osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ iz Beograda, koja je 2004. počela s dvojezičnom mastavom na francuskom jeziku, a danas 90 učenika pohađa nastavu na oba jezika (www.os-ribnikar.edu.yu/dvojezicna-nastava.php).
Projekat sistematski prati Komisija za razvoj dvojezične nastave u Srbiji. Učenici koji žele da budu u bilingvalnim odeljenjima moraju da polože kvalifikacioni test. U ovom projektu je i Treća beogradska gimnazija u kojoj se odvija paralelno nastava na italijanskom i francuskom jeziku.

Pokrenuta u februaru 2004, godine, Globalna kapija (http://www.globalgateway.org/) je razvijana kroz bliske konsultacije sa nastavnicima na međunarodnom nivou, a u ovom partnerstvu, osim Velike Britanije, učestvuje još 58 zemalja.

Internet za osobe s posebnim potrebama

Popust 20 odsto kod EUneta

Uzimajući u obzir potrebe osoba sa invaliditetom, a u skladu s težnjama da bude društveno odgovorna kompanija, EUnet je odlučio da svim udruženjima osoba sa posebnim potrebama omogući besplatan EUnetADSL servis, a njihovim članovima popust od 20 odsto na sve EUnetADSL i DialUp servise. EUnet je time odlučio da proširi svoju dobru saradnju koju je imao sa organizacijama kao što je Udruženje studenata sa hendikepom, na sve osobe sa posebnim potrebama.
Bliže informacije mogu se dobiti na strani www.eunet.yu/specijalnepogodnosti ili besplatnim pozivom na broj EUnet Call Centra - 0800 300 400.

Održan prvi Ubuntu Install Show

Slobodan softver za društvo jednakih

Ideja iz naslova i njoj slične pokreću čitavu zajednicu profesionalaca i korisnika informacionih tehnologija na širenju filozofije slobodnog softvera i njegove upotrebe. Mreže za slobodan softver (www.fsnserbia.org) organizovala je u nedelju prvi Ubuntu Install Show , manifestaciju posvećenu danas najpopularnijoj dustribuciji operativnog sistema Linux i – kako kažu poznavaoci, najlakšoj za korišćenje.

Tokom više od tri sata oko stotinu zainteresovanih za slobodan softver upoznalo se s Ubuntuom. Prvi segment događaja je bio posvećen proceduri instalacije operativnog sistema, tokom koje je Ivan Čukić, izvršni urednik časopisa GNUzilla (www.gnuzilla.info), odgovarao na pitanja. Predsednik Mreže za slobodan softver Ivan Jelić objasnio je filozofiju koja pokreće slobodan softver i pravce u kojima se razvija, kao i šta je GNU/Linux operativni sistem (www.linuxo.org). Nakon predavanja, članovi lokalnog Ubuntu tima (Ubuntu LoCo Srbija – www.ubuntu-rs.org) su sa novim članovima razmatrali ideje za unapređenje rada na promociji ovog operativnog sistema.

Ubuntu je afrička reč koja znači “humanost prema drugima” ili “ja sam ono što jesam zbog onoga što svi mi jesmo”. Ubuntu operativni sistem, kažu njegovi zagovornici, unosi u svet softvera duh ove reči. Operativni sistem Ubuntu donosi sa sobom i prateće programe potrebne za rad na računaru, sve besplatno i legalno, a može se naći u verzijama namenjenim kućnim korisnicima, edukativnim organizacijama, školama i deci (Edubuntu), Xubuntu (za “slabije” kompjutere), te Ubuntu Server Edition, koji sadrži serverske aplikacije. Postoje i druge, nezvanične edicije ovog operativnog sistema (opširnije na http://ubuntu-rs.org/wiki/index.php/O_Ubuntu).