Predstavljen predlog nacionalne Strategije za razvoj informacionog društva Srbije
Ko kaže da je problem u novcu

Prošle sedmice Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, odnosno radna grupa koju je formiralo, predstavila je predlog buduće Strategije za razvoj informacionog društva (ID) Srbije. Odmah su "pala" opravdanja predlagača, tako da je bilo jasno da ceo tekst, koji se na prvo oko nije činio prikladnim, iako je napravljen korektno, ne odgovara stanju u kome se nalazi naše društvo.

Kada se na nedavnom okruglom stolu posvećenom nacrtu Strategije razvoja informacionog društva u Srbiji, koji su organizovale nevladine organizacije Centar za razvoj interneta (www.netcentar.org) i Centar za proučavanje informacionih tehnologija (CePIT, http://www.bos.org.yu/cepit/), čule ocene da bilo koja strategija, i ako se usvoji, neće moći da zaživi bez političke volje vladajućih stranaka, postalo je očito da ceo trud uložen u ovaj posao lako može da postane uzaludan. Posebno je alarmantno što su ovo izneli stručnjaci koji rade u državnim službama i međunarodnim institucijama angažovanim na projektu.

Čak su i članovi radne grupe priznali da je predlog Strategije rađen bez prethodnog uvida u analizu stanja u Srbiji i njenih potreba, kada je u pitanju informatizacija. Iako su na dokumentu radili ljudi sa decenijskim iskustvom u ovoj oblasti, čini se da je dosta toga ispušteno, koliko može da se kaže kada se na prvi pogled prolazi kroz tekst dužine 120 strana. Kada je u pitanju jedan bazični dokument, kao što je nacionalna strategija, jasno je da mora da bude bar tri do pet puta kraći, a da se razrađuje kroz sektorske ili regionalne strategije, što su, uostalom, pomenuli i stručnjaci koji su učestvovali u izradi teksta.

Poražavajuće u celoj priči je što je strategija, koja je po prvobitnim planovima trebalo da bude gotova bar pre dve godine, započeta radnim sastancima tek u maju ove godine, tako da je na njoj efektivno rađeno manje od četiri meseca (oduzmite period početnih dogovora i organizacije tima, kao i period letnjih godišnjih odmora, pa sami sračunajte koja ozbiljnost je uneta u proceduru).

Međutim, kada se u vidu ima da je osnovu, kostur Strategije, napisao unajmljeni irski stručnjak za elektronsku upravu i informaciono društvo Šejmus Malkonri, i da je već ona imala sve ključne elemente i potreban "obim", može se reći da je ostatak "Radne grupe" nepotrebno angažovan – a specijalno se to može reći zbog činjenice da je ceo tekst predstavljen na engleskom jeziku i da ni danas, nedelju dana posle prvog predstavljanja, nije preveden na srpski jezik. Toliko o "nacionalnom" u ovoj strategiji :(((

Još je skandalozniji podatak da, iako za nedelju dana ističe period za (neuobičajeno kratku – dvonedeljnu) javnu raspravu, tekst još nije našao mesto na sajtu Ministarstva za nauku, a da nije inicijative civilnog sektora, teško da bi ga javnost (zainteresovana i/ili nezainteresovana, svejedno) uopšte i videla. Ovako, moguće ga je daunlodovati, odnosno "skinuti" sa foruma otvorenog na gorenavedenom sajtu CePIT-a.

Ostaje pitanje da li će ministar za nauku, ili neko od njegovih nadležnih činovnika, produžiti period javne rasprave zbog očiglednih propusta u predstavljanju predloga Strategije, ali i da bi, možda, opovrgli sumnje zainteresovanih da je postojala želja da se ovaj tekst provuče kroz proceduru uz što manje "talasanja".

I letimičan uvid u 120 strana dokumenta jasno pokazuje da su ga pisali SAMO stručnjaci za informacione tehnologije, a da mnogo nisu konsultovani ljudi iz, primera radi, medija, koji bi dali značajan doprinos delu o ulozi medija u novom, budućem društvu. Ovaj deo je posebno bitan kada se sagleda rastući uticaj, na primer blogera, ljudi koji na internetu vode dnevničke zapise, ponekad izveštavajući o dramatičnim događajima istom brzinom kao profesionalci. Njihov uticaj na kreiranje javnog mnjenja u svetu je sve veći, a kada će to postati i kod nas, samo je pitanje stepena širenja IT-ja u svakodnevicu i rasta informatičke pismenosti. Možda baš to ne odgovara našim vladarima?

Neki drugi sektori, poput elektronskog obrazovanja i elektronskog zdravstva nešto su temeljnije obrađeni, ali čak ni privredni aspekti, kao najvažniji za dalji progres, nisu dovoljno duboko ušli u "tranzicionu suštinu sadašnjeg društvenog trenutka u Srbiji". Drugim rečima, država kao da ne priznaje da privreda ne funkcioniše upravo zbog njene neefikasnosti, a i ono malo što funkcioniše pod žestokim je udarom birokratskih zamki i visokih poreza. I ovde neinformisanost zakonodavca i onih koji zakone sprovode dolazi do izražaja – oni ne znaju da proizvođači ICT opreme rade unutar izuzetno uskih profitnih margina i da im svaki dan čekanja na uvoz ili izvoz donosi čist gubitak. Toliko o proklamovanoj podršci domaćoj privredi na putu ka evropskoj i svetskoj konkurentnosti! Ne želimo, ne daj bože, ni da pomislimo da neko namerno jedno govori, a radi sasvim suprotno.

Dalje primedbe odnose se na nedovoljno istaknutu rodnu ravnopravnost, što je posebno istakla dr Nataša Gospić, predsednik udruženja Jednake mogućnosti, koje je nadavno organizovalo zapažen okrugli sto i medijsku radionicu posvećenu rodnoj ravnopravnosti i Svetskom samitu za informaciono društvo (WSIS), čije će se drugo zasedanje, na nivou Ujedinjenih nacija, održati u Tunisu od 16-18 novembra ove godine.

Kontrola interneta, cenzura, sloboda govora i izražavanja gotovo da ni jednom rečju nisu pomenute, kao ni neki drugi bitni sektori, poput otvorenih komunikacionih standarda, ili zaštite intelektualne svojine – koja je, ruku na srce, pominjana, ali na nivou opštih mesta, bez želje da se ulazi u, najblaže rečeno, s legitimne strane neuverljivu poziciju sadašnjih svetskih normi u ovoj oblasti – već dugo je veliki pritisak da se one preispitaju, a mnogi su već prihvatili "nekomercijalne" načine licenciranja, kakav je na primer licenca Creative Commons (u slobodnom prevodu "jednaki kreativci").

Iako tekst nije tragičan koliko je loš, zahteva obimna skraćenja i preradu. Međutim u ovom momentu bitno je imati kakav-takav tekst strategije, jer će naša državna delegacija pred čitavim svetom, na Samitu UN u Tunisu u novembru morati nečim da se predstavi. Mada nema posebnog razloga za pohvale, u suprotnom bi naši morali da se pospu pepelom pred svetom koji se zaista trudi da postavi osnove za ostvarenje Milenijumskih ciljeva, a posebno u ovom sektoru za prevazilaženje digitalnog jaza (Digital Divide).

Uobičajena fraza da kod nas za razvoj, posebno razvoj informacionog društva (Information Society), nema dovoljno novca pada u vodu i to se sada jasno vidi.
Bar je u izradu ovog dokumenta, posredstvom UNDP-ja, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, SOROS ulozio sto hiljada (i brojevima – 100.000 evra). Tako je dokument koji je ionako morao da bude drastično kraći koštao skoro 800 evra po stranici.

To je sada ionako manji problem od činjenice koju vlada i državna uprava u Srbiji moraju što pre da shvate – privreda je pokretač razvoja i ne treba se vraćati u etatizam koji smo već iskusili. Kada firme budu stimulisane da ulažu, kada razumeju da je razvoj informacionog društva i njihov strateški komercijalni interes, za dalji podstrek projektima država neće morati više ni prstom da mrdne. Dovoljno je da se ova Strategija uobliči kao što treba i da se naprave poddokumenti, kao i da se stvori ambijent za razvoj, a ne uništavanje preduzeća.

Ni manje ni više.