Softver, piraterija, ugovori...

Interesantan tekst autorke Slobodanke Stamenić preuzet iz Danasa od 18.04.2007, u originalu dostupan na sajtu Danasa. Tekst donosi neke podatke koje smo već znali, ali i nove aspekte, kao i izjave trenutno aktuelnih odgovornih lica. Verovatno je par uglova u ovoj temi ostalo nerasvetljeno, ali i mi ostali treba da imamo o čemu da pišemo, posebno posle informacije da ovih dana Business Software Alliance (BSA), odnosno zastupništvo Alijanse za poslovni softver u našoj zemlji (Advokatska kancelarija Karanović i Nikolić, predstavnik Dragomir Kojić), u sklopu obnovljene kampanje protiv softverske piraterije i novoiskazane odlučnosti države u istom smislu, šalje stručne timove da prepadaju preduzeća, glede legalnosti upotrebe softvera u istim. Dakle...

Ante scriptum, ipak moram komentarčić: koliko malo treba da se čoveku o nekom ili nečemu popravi mišljenje - pomoćnik ministra Čedomir Šuljagić je sa svega par, i to uvijenih izjava, uspeo koliko-toliko da podigne svoj ugled u mojim očima (koliko god da mu to toga nije stalo, s punim legitimitetom, a i legalitetom /s obzirom na političku opciju/ :)))
Posle nekih njegovih ranijih izjava i uopšte, vrednovanjem rada sektora za koji je zadužen u Ministarstvu nauke, zaista sam mislio da se potpuno uspešno ne meša u posao za koji je unajmljen, posebno posle činjenice da nije bio nazočan ni u Tunisu novembra 2005. na Svetskom samitu o informacionom društvu. Vidim da je ova moja procena za nijansu bila pogrešna, zašta se sad (pomalo stidljivo i nerado) i javno izvinjavam. To ne znači da ne smtram da je u sprovođenju strategije razvoja informacionog društva u Srbiji moglo i moralo mnogo bolje od pukog postavljanja eGovernment portala Srbije (i hvaljenja istim).


OPERATIVNI SISTEMI
I dalje visok procenat piratskih softvera u Srbiji
Nedostupni podaci o ugovoru Vlade s Majkrosoftom
Slobodanka Stamenić

Podaci o visini ugovora koji je Vlada Srbije 2004. godine sklopila s kompanijom Majkrosoft o kupovini legalnog softvera za državnu administraciju do danas su ostali nepoznati javnosti. Predstavnici Ministarstva nauke ističu da je vrednost ugovora poslovna tajna po zahtevu Kompanije Majkrosoft, dok iz Majkrosofta do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo pomenute podatke.
S kompanijom Majkrosoft Vlada Srbije je dosad potpisala dva ugovora. Prvi 2001. kojim su kupljene licence za državne organe u trajnom vlasništvu i kroz donaciju dobijene licence za akademske ustanove koje su mogle da budu u upotrebi samo dok ugovor traje. Po isteku ugovora iz 2001. sklopljen je drugi ugovor 2004. kojim su kupljene trajne licence i za akademski sektor, koje su prema prethodnom ugovoru bile praktično pozajmljene.

Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić za Danas ističe da "lično nije u mogućnosti da saopšti podatak" koliko je dosad novca uloženo u kupovinu operativnih sistema za potrebe državne administracije, jer "kompanija Majkrosoft u sve ugovore obavezno ugrađuje klauzulu o tajnosti". Prema njegovim rečima budžet Ministarstva je javan i svako može dobiti tu informaciju u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

(NE)USPEŠNO
Najveća svetska kompanija za proizvodnju softvera Majkrosoft objavila je nedavno kako je u Srbiji čak 68 odsto softvera piratsko, odnosno nelegalno. Tačno 40 slučajeva vodi se zbog piraterije u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Okružnom tužilaštvu. Na Internet forumima se povela rasprava o rasprostranjenosti i opravdanosti piraterije. Ocene forumaša se kreću od toga da je piraterija neizbežna ako se uzme u obzir cena legalnog softvera, do podsećanja da postoji i besplatan softver koji "negde uspešno, a negde neuspešno parira komercijalnom softveru".
Prema rečima Milomira Ognjanovića, menadžera za zaštitu intelektualne svojine u Majkrosoftu, legalizaciji softvera doprineli su potpisivanje ugovora između Majkrosofta i Vlade Srbije, privatizacija i povećanje potrošnje. S druge strane, odnos cena legalnog i piratskog softvera, njegova dostupnost i neprepoznavanje štete koja se na taj način nanosi državi čine da je nelicencirani softver i dalje zastupljen u visokom procentu.
- Niska cena praznih optičkih medija i procenat zarade u odnosu na nabavnu vrednost razlog je zainteresovanosti za prodaju i kupovinu takve robe - kaže specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen Nikolić i dodaje da su za pirateriju zaprećene kazne od tri do pet godina.
Piraterija je tokom devedesetih godina bila kompletna, pa je 99 odsto softvera bilo piratsko, podseća Ognjanović i dodaje da je od 2001. počela legalizacija operativnih sistema, a tadašnja Vlada potpisala ugovor s Majkrosoftom.
-Legalizaciji je doprinela i privatizacija, zbog toga što multinacionalne kompanije koje otkupljuju domaće firme mahom imaju legalne ugovore s Majkrosoftom - navodi Ognjanović.
On kaže da je zastupljenost piratskog softvera u poslovnoj i kućnoj upotrebi spala na nešto manje od 70 odsto, pa se Srbija sada nalazi na nivou Rumunije i Bugarske, dok Hrvatska ima 58 odsto, a Slovenija 50 odsto piraterije. Ipak, Komlen Nikolić ukazuje da nijedna zemlja u okruženju nije do kraja rešila problem piraterije, pa se postavlja samo pitanje smanjenja procenta u kojem je zastupljena.
-Predlog u svetu je da se smanji prodajna cena originala, a u Srbiji poseban problem predstavlja kupovna moć stanovništva - kaže Komlen Nikolić.
Svetska praksa pokazuje da procenat piraterije opada povećanjem ekonomske moći stanovništva. Tako građanin Evropske unije na informacione tehnologije godišnje potroši više od 600 evra, dok se u Srbiji za to izdvoji 47 evra godišnje, a legalan softver košta od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra.

LICENCIRANJE
Na pitanje Danasa šta kupac legalnog softvera dobija za novac kojim ga je platio, Ognjanović odgovara kako se time poštuje Zakon, a korisnik dobija pouzdan sistem, sigurnost podataka i logističku podršku iz Majkrosofta.
Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić kaže da je teško precizno odrediti kada je Vlada Srbije počela da uvodi legalan softver u državne institucije, zbog toga što konkretni podaci za sve institucije ne postoje, ili bar nisu objedinjeni za raniji period.

PISAĆE MAŠINE
-Osim toga, situacija se značajno razlikovala od ustanove do ustanove. Neke su još devedesetih koristile napredne informacione sisteme koje su razvile velike domaće i strane kompanije, pa je taj softver bio u potpunosti, ili u najvećoj meri legalan. Druge institucije koristile su računare kao malo savremenije pisaće mašine i moguće je pretpostaviti da je u takvim situacijama deo softvera bio nelicenciran - objašnjava Šuljagić.

Veliku akciju legalizacije softvera Vlada Srbije počela je 2001. posle potpisivanja ugovora za operativne sisteme i programske pakete kompanije Majkrosoft. Šuljagić ukazuje da nisu sprovođene aktivnosti takvog obima za programske pakete i operativne sisteme drugih kompanija, "ali je danas situacija slična kao i u slučaju pomenute kompanije, softver u ministarstvima i drugim organima na nivou Republike je legalan". Na pitanje zbog čega se Vlada opredelila za Majkrosoftov, ako već postoji besplatan operativni sistem, Šuljagić odgovara: "O tome morate da pitate osobe koje su se za to odlučile 2001. godine".

-Činjenica je da nijedna zemlja ne koristi samo jedan operativni sistem, već se zavisno od namene i na osnovu analiza troškova u eksploataciji donosi odluka koji je operativni sistem ili platforma optimalna za odgovarajuću situaciju - rekao je Šuljagić. On dodaje da je pre šest godina upotreba alternativnih rešenja bila na nižem nivou nego što je danas, kao i da je postojao manji broj kako stručnjaka tako i domaćih kompanija koji su nudili rešenja na tim platformama.

- Poslednjih par godina situacija se promenila, popularnost i primena softvera s otvorenim kodom značajno je porasla, pa je primetan trend prelaska s drugih platformi i njegove upotrebe, pre svega u Evropi. Zbog toga je Vlada Srbije početkom ove godine započela saradnju i s kompanijom RED HAT, najvećim distributerom softvera s otvorenim kodom u svetu, kako bi obezbedila veći izbor rešenja - ukazuje Šuljagić.


Antrfilei:

KONTROLA LEGALNOSTI SOFTVERA
Posetioci internet foruma najčešće izražavaju sumnju u legalnost softvera koji koristi državna administracija. Pomoćnik ministra nauke za informaciono društvo Čedomir Šuljagić objašnjava da je svaka institucija bila dužna da nadležnom organu dostavi spisak računara koji koristi, pa je na osnovu toga kontrolisana legalnost softvera koji koristi državna administracija.
-Prošle godine su Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Republički zavod za informatiku i internet pokrenuli projekat izrade informacionog sistema za evidenciju računara i softvera u upotrebi u republičkim organima. Projekat je u završnoj fazi i treba da omogući bolje planiranje iskorišćenja resursa, nabavki novog hardvera i softvera, kao i praćenja licenci koje su u upotrebi - zaključuje Šuljagić.

CENE
Najčešći argument zagovornika piraterije jeste visoka cena legalnog softvera. Međutim, u zavisnosti od paketa za koji se korisnik odluči cene legalnog softvera se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina dolara. S druge strane, postoji i takozvani softver otvorenog koda koji je besplatan.