Preko sajta do zanimanja

Objavljeno u Prosvetnom pregledu 19.04.2007.

Pred upis u srednje škole
PREKO SAJTA DO ZANIMANJA

Okretanje praktičnim profesijama u skladu sa realnim potrebama tržišta rada. Pravi izbor zavisi od dobre informacije i izbegavanja tipičnih grešaka

Osmake upravo ovih dana očekuje prva značajna životna odluka - izbor srednje škole! Na pitanje kako izabrati zanimanje, iz Centra za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje poručuju - korak po korak!
- Na sajtu ove službe (www.nsz.gov.yu) postoji poseban link za profesionalnu orijentaciju namenjen učenicima završnih razreda osnovne škole. Tu se nalaze brojni podaci koji mogu biti presudni za izbor škole uz kontakt sa svim obrazovnim ustanovama i drugim institucijama koje imaju svoje sajtove - ističe Vesna Čekić, psiholog i načelnik Odeljenja za profesionalnu orijentaciju koje poslednjih godina insistira na modelu aktivnog izbora zanimanja.
Ovaj veoma komotan način informisanja, prema njenim rečima podrazumeva da se mladi pre svega u svom okruženju, a onda i u kontaktu sa profesorima dobro informišu o zanimanju i načinu školovanja. Baš zbog te nedovoljne informisanosti koja je uočena kao problem, budućim srednjoškolcima je na raspolaganju i „Vodič za izbor zanimanja - kuda posle osnovne škole“ u izdanju Prosvetnog pregleda, kao i elektronska verzija, a na sajtu Nacionalne službe koji kroz formu upitnika pomaže učenicima da definišu svoje profesionalne planove. Posle ovakve samoprocene osmacima se savetuje da odu kod školskog psihologa i porazgovaraju sa roditeljima.
- Vrlo često je to dovoljno - kaže naša sagovornica i dodaje da zbog nesklada potreba i mogućnosti u Centru za profesionalnu orijentaciju prednost imaju deca sa zdravstvenim problemima, teškoćama u učenju i razvoju, a za to je neophodan timski rad psihijatara, defektologa, pedagoga, specijalista medicine rada, socijalnih radnika...
Ona objašnjava da, bez obzira na želju i dobru volju da pomognu budućim srednjoškolcima, psiholozi u ovom odeljenju i 25 filijala širom Srbije jednostavno fizički nisu u mogućnosti da pomognu baš svim zainteresovanim školarcima. Veliki broj njih se uglavnom seti da razrešava svoju nedoumicu u aprilu, maju iako bi komotno mogli da traže konsultacije već na kraju sedmog razreda. Možda zvuči grubo, ali sada, recimo, psiholozi u ovom odeljenju primaju decu sa ozbiljnim problemima, a koja nemaju psihologa u svojim školama.
- Jer, ukoliko ne naprave odgovarajući izbor, jednog dana će se svakako naći na našoj evidenciji nezaposlenih - kaže Čekić i naglašava da je srećom sve više stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama koji se bave profesionalnim usmeravanjem. Ocenjujući to vrlo ohrabrujućim jer su škole prava mesta za ovakve aktivnosti, Čekić izražava nadu da će se na planu unapređenja kompetencija zaposlenih u školama preduzeti konkretne mere. Za sada je ova oblast nedovoljno razvijena i prepuštena entuzijastima koji zavređuju poštovanje.
U okviru modela aktivnog izbora zanimanja, a pored dobro opremljenog sajta NSZ, već dve godine organizuje sajmove profesionalne orijentacije koji omogućavaju neposrednu komunikaciju između učenika, škola, roditelja i poslodavaca.
- Psiholozi u radionicama razgovaraju sa grupama učenika, upoznaju ih sa poslom birotehničara, biznis administratora... kako da nastave školovanje - objašnjava naša sagovornica uz napomenu da su sajmovi bili vrlo korisni, a održavali su se u Jagodini, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Somboru...
Prema njenoj oceni, usklađenost interesovanja, sposobnosti i realnih potreba postoji pod uslovom da deca imaju pravu informaciju.
- U slučaju da operišu idealnom slikom, koja pre svega potiče iz porodice i škole, a bez dobrih i loših strana zanimanja onda je to neadekvatno interesovanje - kaže Čekić podsećajući da roditelji ponekad imaju pozitivnu ulogu ukazujući na loše strane izabrane profesije, a nekada zapravo vrše pritisak i unose zabunu.
Interesantno je da se interesovanja često ne podudaraju sa zdravstvenim sposobnostima. U prilog ovoj konstataciji Čekić navodi primer levorukih koji žele da budu stomatolozi iako je sva oprema prilagođena dešnjacima. Ili, pak, mladi koji nemaju dobar dubinski vid, a žele u umetničke škole!
Dakle, psiholozi Odeljenja za profesionalnu orijentaciju preporučuju da se mladi pri izboru zanimanja rukovode svojim interesovanjima, sposobnostima, talentima i mogućnostima da se odabranim zanimanjima bave. Budući da ne postoje idealna rešenja važno je znati da je svako sposoban da se bavi većim brojem poslova. Pogrešno je uverenje da postoji jedan pravi izbor koji određuje karijeru i život pojedinca.
Mila Vuković


Antrfilei:

PRIVLAČNA ZANIMANJA

Interesovanja mladih u nekoliko poslednjih godina kreću se uglavnom u oblasti ekonomije, finansija i administracije, turizma i pružanja usluga. Reč je naime o ekonomskim, finansijskim tehničarima, kuvarima, poslastičarima. Sve su popularnija i zanimanja za kojima postoji veća potražnja na tržištu rada, a to su ona u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, odnosno dizajneri softverskih aplikacija, sistem inženjeri i administratori, znanja specifičnih programskih jezika, ali i pojedina zanimanja u prosveti, nastavnici matematike, engleskog...


PROUČI PA IZABERI

Ako ne znaš čime želiš da se baviš, a ne znaš odakle da počneš, prouči veb stranice za buduće srednjoškolce. Idi na www.rztr.co.yu, zatim klikni na „Profesionalna orijentacija“, onda „Kako izabrati zanimanje“. Pokušaj da izbegneš tipične greške kao što su izbor škole u koju ide najveći broj tvojih drugova iz osnovne, zatim one koja je najbliža, kao i one koju bi tvoji roditelji voleli, naravno ukoliko se ne poklapa sa tvojom odlukom.